Vođama EU su danas, u raspravi o strategiji razvoja "Evropa 2020", takav poziv uputili predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i špansko predsedništvo Unije.

Oni su naglasili da posle opsežnih mera odbrane poljuljane "zone evra", uz "Evropski stabilizacioni mehanizam" i fond od 500 milijardi evra, sada treba osnažiti i ovaplotiti ono što po "Ugovoru iz Lisabona" o funkcionisanju Unije predstavlja "ekonomska unija" evropske dvadesetsedmorice.

Barozo je želeo da naglasi da takvom ekonomskom unijom rukovodi Evropska komisija, kako je utvrđeno "Ugovorom iz Lisabona", odnosno da "ekonomskom vladom EU" rukovodi Komisija u Briselu.

Barozo je time jasno ciljao na najnoviji dogovor nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija da se ne samo u "evrozoni", koju čine 16 članica Unije koje kao valutu koriste evro, već i u celoj Evropskoj uniji preko već usvojenih mehanizama jako zaoštri nadzor i spreče neopravdani budžetski manjkovi i veliki državni dugovi.

Time je, izgleda, na pomolu i rešenje temeljite rasprave o tome da li će samo zemlje zone evra dobiti neku vrstu "ekonomske vlade", koju je tražila prvenstveno Francuska, i koja bi omogućila da se usaglašenom ekonomskom, poresko-budžetskom politikom zemalja "evrozone", uvede i ekonomska, pored monetarne unije u koju su uključene države sa zajedničkom valutom evrom.

Ali je nemačka kancelarka Merkel, iako zdušno podržava strogi nadzor budžetskih izdataka i javnih dugova, bila mišljenja da "ekonomska unija", odnosno "vlada" mora obuhvatiti sve zemlje EU, a ne samo šesnaest članica "evrozone", posebno kad se upravo ispostavilo da su finansijski veoma uzdrmani Mađarska, uprkos izdašnoj pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda, i Bugarska, koja je Briselu dostavljala netačne podatke o troškovima svoje državne blagajne.

Nemačka smatra da se zato u ojačanu "ekonomsku uniju" i vladu, kojom će rukovoditi Evropska komisija uz snažniji upliv vlada 27-orice, moraju uključiti i Poljska, kao i posebno skandinavske zemlje koje nisu u "zoni evra", a ekonomski su veoma razvijene i bogate.

Stvaranje "ekonomske vlade" u zoni 16 zemalja evra bi, tumače evropski analitičari, ne samo po uverenju Berlina, stvorilo "Evropu u dva kruga", pa i podelu na "zbijeniji" jug i pomalo sam sebi prepušten sever EU.

Kancelarka Merkel i predsednik Sarkozi su u ponedeljak uveče saopštili da su se dogovorili, nagodili oko daleko strožeg nadzora budžetskih i javnih troškova u EU i stvaranju, odnosno jačanju "ekonomske vlade" u ravni svih 27 zemalja Evropske unije.

Sad cela Evropska unija, zajedno s ojačanom budžetsko-poreskom disciplinom, mehanizmom za odbranu evra i time cele EU, dakle strogom makroekonomskom politikom, treba da počne da primenjuje i dugoročnu strategiju "Evropa 2020", koja mora uključiti bolne strukturalne promene da bi se postigao cilj postojanog privrednog rasta, smanjenja nezaposlenosti i osvajanja visokih tehnologija, uz očuvanje prirodne sredine, da bi Evropa uspela da se izbori s takmacima na svetskom tržištu.

Vođi EU sutra, prema nacrtu zaključaka njihovog zasedanja, treba da usvoje ciljeve strategije razvoja do 2020, što pored postojanog rasta, otvaranja novih radnih mesta i "zelene privrede", mora smanjiti stopu siromaštva i dati snažan podstrek daleko većem ulaganju u istraživanje i razvoj, uz obaveze koje svaka od članica Unije mora preuzeti da bi se ostvarili ti ciljevi.