Nakon čitave sedmice strmoglavog rasta japanske valute, dolar je na berzi u Tokiju ojačao za čitava dva jena na 81,83 jena, oporavivši se tako od jučerašnjeg rekordno niskog nivoa od 76,25 jena nakon intervencije Banke Japana (BOJ), preneo je Rojters.

Trgovci i mediji procenjuju da je BOJ kupila više od 25 milijardi dolara. Sad bi institucije poput američke Uprave federalnih rezervi i Evropske centralne banke trebalo da se pridruže prvoj zajedničkoj intervenciji Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) u poslednjih deset godina.

"To će imati veoma značajan efekat po tržište, zato što je zajednička intervencija jedini tip intervencije koja zaista funkcioniše i ona pokazuje solidarnost svih centralnih banaka u reakciji na tešku situaciju u Japanu", izjavila je direktorka njujorške konsultantske firme, Keti Lin.

Obećanje G7 da će koordinisanom intervencijom na tržištu podupreti oporavak Japana od razornog zemljotresa i cunamija 11. marta je iznenadila mnoge, zato što je zvanični Tokio isticao da traži samo moralnu podršku za svoje napore za smirenje tržišta.

Poslednja intervencija G7 se dogodila pre deset godina, kad su bogate zemlje preduzele mere za jačanje oslabljenog evra, nešto nakon što je ta valuta 1999. ušla u upotrebu.

Katastrofa u Japanu finansijski opasnija za SAD

Državni bankrot Japana i u najgorem slučaju teško je moguć, a SAD sa finansijskog aspekta imaju mnogo više razloga za strahovanja zbog posledica japanske katastrofe, konstatovao je list Fajnenšel tajms Dojčland.    

Pišući o finansijskoj situaciji Japana i sveta nakon katastrofalnog zemljotresa, cunamija i havarije u nuklearnoj elektrani list primećuje da  "ako se pogledaju samo brojke, Japan je gotovo bankrotirao". Već pre zemljotresa bio je rekorder prema visini duga među industrijski razvijenim zemljama.    

Japanska država zadužena je za dvostruki iznos godišnjeg društvenog proizvoda - to je dvostruko više od SAD i znatno više od Grčke. Situacija će se samo dodatni pogoršati zbog ogromnih troškova za obnovu zemlje, piše list, a prenosi Dojče vele.    

Uprkos tome, državni bankrot Japana i u najgorem slučaju teško je moguć. Sa finansijskog aspekta, SAD imaju mnogo više razloga za strahovanja zbog posledica japanske katastrofe.     

Strah da bi Japanu moglo ponestati novca je neosnovan, jer na tamošnjem tržištu državnih obveznica drugačija je situacija. Za razliku od SAD ili Nemačke Japanci gotovo da ne zavise od stranog kapitala. Strani investitori, naime, poseduju samo pet procenata državnih obveznica i čak kada bi povukli taj novac deficit bi lako popunile velike japanske banke i penzioni fondovi.    

U daleko većoj opasnosti su američke državne finansije koje u mnogo većoj meri zavise od stranog kapitala. Posle Kineza, Japanci su najveći investitori u američke obveznice. Ukoliko bi povukli novac iz dolarskih obveznica kako bi ga uložili u obnovu zemlje to bi napravilo ogromnu rupu u američkom budžetu.     

Rast vrednosti jena i pad dolara proteklih dana ukazuju da je taj scenario moguć. Pri tom nije reč samo o privatnim investitorima. I centralna japanska banka mogla bi biti primorana da se odrekne dela deviznih rezervi, ukoliko dođe do privrednog pada i smanjivanja prihoda od izvoza. Veliki deo tih deviznih rezervi je u američkim obveznicama, prenosi Dojče vele.