Time je, kako piše agencija Asošijeted pres (AP) označen početak završnog poglavlja u jednoj od potencijalno najrazornijih epizoda u novijoj američkoj istoriji.

Utorak je krajnji rok da se u Kongresu podigne nivo za zaduživanje SAD, kako bi se izbegao događaj bez presedana u SAD: da primaoci penzija, drugih socijalnih davanja i svi oni koji rade za državu ostanu bez novca.

Dogovor su postigli vođa demokratske većine u Senatu Hari Rid (Harry Reid) i vođa republikanske manjine Mičel Mekkonel (Mitchell McConell), a odmah potom, Barak Obama je otišao u pres salu Bele Kuće da podrži njihov sporazum - koji ne sadrži Obamin zahtev da se dodatno oporezuju korporacije i najbogatiji žitelji SAD.

Ukoliko oba doma Kongresa usvoje sporazum, to će sačuvati vrhunski AAA kreditni rejting Sjedinjenih Država, vratiti poverenje u ovu zemlju na finansijskim tržištima širom sveta i verovatno umanjiti berzanske potrese koji su se sve češće dešavali na Vol Stritu kako se približavao datum mogućeg bankrota zemlje, 2. avgust.

Skok akcija posle sporazuma u Vašingtonu

Cene na berzama skočile su danas posle objave američkog predsednika Baraka Obame da je u poslednji čas postigut sporazum o povećanju granice zaduženosti SAD.

Vođe republikanaca i demokrata dogovorili su pojedinosti sporazuma kojim će troškovi države biti skresani za 2.000 milijardi dolara u narednoj deceniji.

Na tokijskoj berzi akcije su skočile za 1,8 odsto na 10,013,90 jena u proseku po deonici, dok je južnokorejski indeks Kaspi dobio 1,7 odsto i dospeo na 2.170,38.

U Hongkongu, indeks Hang Seng porasta je 1,5 procenat na 22.770,70 poena, a kineski Šangaj Kompozit (Composite) vredi 0,3 odsto više sa prosečno 2.710,92 poena.

Akcije su u porastu na bezrama u Austaliji, Novom Zelendu, Indoneziji, Tajvanu, Singapuru i Filipinima.

Tokom prošle sedmice berze su padale kako je politički ćorsokak u Vašingtonu pretio da dovede SAD prvi put u situaciju da ne mogu da ispuni svoje dužničke obaveze.

Ministarstvo finansija bilo je objavilo da će sutra ostati bez novca za plaćanje državnih računa. Obama je tražio da se sadašnja granica do koje država može da se zaduži - koja je zakonom postavljena na 14.300 milijardi dolara - podigne za najmanje još 2.400 milijardu dolara, što bi bilo dovoljno da zadovlji potrebe trezora do 2013.

Očekuje se da će američke berze danas snažno porasti, posle pada od oko 4 odsto tokom prošle sedmice.

Zlato, koje obično poskupljuje kad ulagači gube poverenje u druge investicije, poskupelo je prošle sedmice za dva proceneta, da bi danas trgovanje počelo padom od 1,1 odsto na 1.613 dolara za uncu.

Dolar se popeo na 77.74 jena, sa 76,72 jena u petak. Evro je pao na 1,4370 dolara sa 1,4403.

Laka nafta za septembarske isporuke poskupela je za 1,39 dolara i danas se prodaje po 97,09 dolara za barel.