Pregrmevši krizu iz 1997. i 1998. godine, Novi Zeland je poslednjih godina beležio najjači rast još ode sedamdesetih godina prošlog veka jer su u zemlju, privučeni visokim kamatama, svojevremeno naglo nagrnuli strani investitori. Delom se to odnosilo i na relativno visoke cene sirovina koje danas na svetskim berzama beleže neslavan pad.

Sve to čak iako je domaći bankarski sektor ostao relativno očuvan uprkos finansijskom haosu na stranim tržištima. Ipak, Novi Zeland je jedna od najzaduženijih zemalja iz kruga razvijenih ekonomija, mereno negativnim udelom neto stranih investicija u vrednosti bruto proizvoda, zauzimajući pretposlednju poziciju u krugu zemalja OECD-a, odmah iza Islanda.

Slabu tačku domaćih rashoda čini, međutim, oskudna štednja koja se nadomešta visokim stranim pozajmicama.