Novi predsednik IO Piraeus banke

Piraeus bankarska grupa imenovala je Neoklisa Neokleusa za novog predsednika Izvršnog odbora Piraeus banke u Srbiji. Neokleus se pridružio Piraeus grupi 2007, gde je obavljao funkciju direktora Sektora za poslove sa privredom Piraeus banke na Kipru. Na novu dužnost predsednika IO stupiće odmah po dobijanju zvaničnog odobrenja od NBS, a do tada će je obavljati član IO Konstantinos Vajotis.

Najplaćeniji Nemac

Izvršni direktor Deutsche bank Jozef Akerman je lane zaradio ukupno 9,55 miliona evra, što je najveća plata u 2009. među svim nemačkim kompanijama koje su tržišni lideri u svom sektoru, saopštila je banka. Najveći deo Akermanove plate čine udeli u akcijama i izdvajanja za socijalno i penziono osiguranje, a ukupan iznos je veći od plate direktora za globalna tržišta u banci Anšu Jaina, koji je prošle godine zaradio ukupno 7,79 miliona evra. Dosad je najplaćeniji Nemac bio izvršni direktor energetskog preduzeća RWE Jirgen Grosman, koji je prošle godine zaradio ukupno 9,2 miliona evra i tako zauzeo drugo mesto po visini plate.

Poklon uz kredit

UniCredit banka će pokloniti vaučer za kupovinu robe za opremanje stana u vrednosti od 25.000 dinara za sve klijente koji podnesu zahtev za stambeni kredit do 30. juna 2010. i kojima kredit bude odobren. Kako je saopštila banka, građani mogu u svim ekspoziturama banke da podnesu zahtev za subvencionisani stambeni kredit, standardni stambeni kredit, kao i kredit za kupovinu stana u objektu čiju izgradnju finansira banka. Svi stambeni krediti su indeksirani u evrima, a kamatna stopa se usklađuje dva puta godišnje sa šestomesečnom vrednošću euribora. Takođe, UniCredit banka je početkom marta, u cilju povećanja sigurnosti za korisnike platnih kartica, klijentima ponudila novu uslugu, SMS Card alarm. Servis omogućava korisnicima kartica da nakon svake zaključene transakcije o njoj dobiju SMS obaveštenje.

On-line krediti

Moskovska banka Beograd i internet-portal “krediti.rs” potpisali su ugovor o poslovnoj saradnji koji omogućava građanima “on-line” naručivanje proizvoda i usluga te banke. Na taj način banka je omogućila veću dostupnost svojih proizvoda svim zainteresovanim fizičkim licima, tako da građani iz fotelje mogu da apliciraju za kredit ili kreditne kartice.

Nagrade u Goldman Sachs-u

Najviši menadžeri američke bankarske grupacije Goldman Sachs lane su nagrađeni desetinama miliona dolara, ali ne na ime bonusa, koji bi javnosti “boli oči”, već distribucijom iz internih fondova, pokazao je izveštaj rađen za regulacione organe. Prilozi iz tog fonda su lane dostigli ukupno 55,1 milion dolara, što je gotovo dvostruko više u odnosu na 24,2 miliona dolara godinu dana ranije. Agencije prenose da je američka javnost veoma uznemirena milionskim dolarskim bonusima i smatra njihovu raspodelu nemoralnom, budući da je vlada morala da spasava propali bankarski sektor desetinama milijardi dolara na račun poreskih obveznika.

Bankarstvo 2.0

Preduzeće Saga će 7. aprila u beogradskom hotelu Hyatt, na skupu „Bankarstvo 2.0“, predstaviti novu generaciju softverskih rešenja za poboljšanje elektronskog poslovanja banaka. Predavači će na seminaru prikazati proizvode koji odgovaraju na pitanja u vezi s kontakt centrima, upravljanjem odnosima s klijentima (CRM), skladištenjem podataka, upravljanjem rizicima, rešenjem za naplatu dugova i novim vidom elektronskog bankarstva. Takođe će biti reči o primeni standarda Bazel 2, koju banke moraju da završe do kraja ove godine.

Novi depozitni račun

Credit Agricole Srbija ponudila je malim preduzećima i preduzetnicima novi proizvod, LIBERTE PRO depozitni račun koji omogućava klijentima da dnevno zarađuju na dinarima koje imaju u banci i bez oročenja. Kako je saopštila banka, klijenti će moći da ulažu i podižu novac sa računa kad god požele bez ikakvih ograničenja ili gubitka kamate kao što je slučaj kod klasičnog oročenja. Kamata ide i do osam odsto na godišnjem nivou (za iznose veći od 2.000 evra), a u zavisnosti od sredstava na računu korisnika LIBERTE PRO depozitnog računa, banka svakoga dana obračunava stimulativne kamatne stope.

Grawe raste

Grawe osiguranje je 2009. ostvarilo neto dobit od 190 miliona dinara, za 63 odsto veću nego 2008. Kristof Cetl, predsednik UO rekao je da je ukupna fakturisana premija povećana za 1,7 milijardi dinara ili 14 odsto, a kapital za milion evra. Grawe planira da ove godine ostvari rast od 10 odsto i na kraju 2010. prikupi 19 miliona evra premije. Rentabilnost kompanije (odnos između dobiti i kapitala) lane je bila 27 odsto, što pokazuje da se investicija austrijskog koncerna u Srbiji daleko isplatila, rekao je Cetl. Udeo Grawe-a na tržištu životnog osiguranja je 20 odsto, a nedavno je ta kompanija ponudila novi proizvod životnog osiguranja, Grawe Elite sa proširenim pokrićem za slučaj nastupa jedne od devet teških bolesti: srčani infarkt, bajpas operacija koronarnih arterija, karcinom, moždani udar, hronično oboljenje bubrega, transplantacija organa, multipleks skleroza, paraliza i slepilo.

Raiffeisen u plusu

Raiffeisen International je u prošloj godini ostvario konsolidovanu dobit od 212 miliona evra. U saopštenju se navodi da je neto dobit od kamata iznosila 2,94 milijarde evra, što je za devet odsto manje nego 2008. dok su opšti administrativni troškovi smanjeni za 14 odsto, na 2,27 milijardi evra. Na poslovanje Raiffeisen Internationala snažno su uticale rezervacije za loše kredite u iznosu od 1,74 milijarde evra. Uprkos krizi banka je prošle godine povećala broj klijenata, na 15,2 miliona. U saopštenju se navodi i da je dogovoreno spajanje Raiffeisen Zentralbank sa Raiffeisen Internationalom, čime se želi ojačati pozicija banke i njen položaj na tržištu srednje i istočne Evrope.

Ugašeno još sedam banaka

Američka Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) zatvorila je još sedam banaka, jer visoka nezaposlenost i rizični zajmovi i dalje pritiskaju taj sektor. Najnovijim zatvaranjem, koje će koštati vladin fond za osiguranje depozita više od milijardu dolara, ukupan broj propalih banaka u ovoj godini povećan je na 37. Prošle godine je u širom SAD zatvoreno 140 banaka, a ako se nastavi ovako ubrzan tempo propadanja, do kraja godine bi moglo biti zatvoreno čak 365 bankarskih ogranizacija, ističu finansijski eksperti. FDIC prognozira da će ukupni troškovi “čišćenja” američkog bankarskog sektora do 2013. dostići 100 milijardi dolara.

Krediti za mala i srednja preduzeća

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Intesa banka potpisale su sporazum o korišćenju nove kreditne linije u iznosu od 30 miliona evra, namenjene kreditiranju sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Ova kreditna linija je deo paketa koji je obezbedila EBRD za tri članice “Intesa Sanpaolo grupe” u istočnoj Evropi. Novac iz zajma biće korišćen za finansiranje investicija i potreba za obrtnim kapitalom privatnih kompanija koje posluju u Srbiji kroz kratkoročne, srednjoročne i dugoročne kredite u iznosu do 2,5 miliona evra. Intesa je u martu potpisala ugovor vredan 25 miliona evra i sa Evropskim fondom za jugoistočnu Evropu (EFSE), najvećim svetskim investicionim fondom za mikrofinansiranje. Ugovorena sredstva namenjena su kreditiranju malih i mikro preduzeća i preduzetničkog sektora u Srbiji, koji je osetio snažne posledice svetske ekonomske krize.

„Veliko srce“ Eurobanke

Eurobank EFG i Fond Ana i Vlade Divac zajednički su lansirali humanitarnu kreditnu karticu „veliko srce“. Banka je saopštila da korišćenjem ove kartice građani mogu bez ikakvih dodatnih troškova da participiraju u obnovi dečijih igrališta u državnim vrtićima širom Srbije. Donacije će biti obezbeđene isključivo iz zarade banke.

Arapi veruju bankama

Međunarodnom bankarskom sektoru najviše veruju Saudijci, i to 81 odsto njih i građani Ujedinjenih Arapskih Emirata, 58 odsto, a najmanje Mađari i Grci - samo 16, odnosno 17 odsto klijenata, pokazalo je istraživanje kompanije Synovate. Prema rezultatima anketa u periodu pre globalne ekonomske krize, bankarskom sektoru su najviše verovali klijenti u Grčkoj i Ukrajini. Najmanje poverenja u lokalne banke imaju građani u Rumuniji i Ukrajini, jer je anketa pokazala da je samo 18, odnosno 24 odsto dalo pozitivnu ocenu. Grci, takođe, imaju loše mišljenje i o domaćim bankama, pošto ih je samo 25 odsto anketiranih pozitivno ocenilo.

Hitni fond protiv bankrota

Komesar za unutrašnje tržište i finansijske usluge EU Mišel Barnije predložio je da se za slučaj budućih bankrotstava banaka stvori “hitni fond” i da i same banke budu obavezne da u njega investiraju. Cilj je da poreski obveznici u slučaju budućih kriza ne moraju da samo na svojim plećima podnesu svu težinu vezanu za propast banaka. I šef MMF-a Dominik Štros-Kan je pozvao na stvaranje takozvane “požarne brigade”, koja bi rešavala probleme prilikom eventualnog kolapsa bankarskih institucija u pojedinim zemljama EU.