Od hejtovanja do lajkovanja

Autor: Dragana Nikoletić

Likuša je doprinos mladih gramatičkoj rodnoj ravnopravnosti, i to je korektno, ma kako rogobatno zvučalo. „Likuša“ može biti i stara, i mlada, i dobra „riba“ , ali i „grob“, zanimljiva, dosadna, manje ili više poznata ili upečatljiva. Ona, doduše, češće „hejtuje“ nego što „lajkuje“, ali i to govori o vrsti opservacija prijemčivoj mladoj populaciji. O tome da se više doživljava i pamti, pa tako i prepričava, osećanje „bedaka“ nego životne radosti, za koju i ne postoji adekvatan žargonizam

Alo, brate, šta radiš?

Ja u busu, da znaš kako sam se smorila. E, brate, čekam ga pola čuke i onda uđem u pogrešni. Kakva ispala, totalno sam se smorila. Kapiraš, brate? Kakva smaračina“, orilo se iz pirsingovanih usta jedne, otprilike, sedamnaestogodišnjakinje dok je poskakivala na prednjem sedištu gradskog prevoza izveštavajući nekog preko mobilnog telefona o „smaranju“ koje je upravo doživela. Ali, kontradiktorno najčešće rabljenom pojmu, bila je vrlo uzbuđena.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.