U Ukrajini je pričao ruski, u Irskoj engleski. U Rumuniji se samo potpomagao znanjem latinskog iz srednje škole, ne zato što nije hteo, nego je šest meseci ipak bio prekratak rok da se opismeni i na rumunskom jeziku.

Dakle, nije se opredelio da uči srpski zato što mu se posebno sviđa, već zato što je to njegova filozofija. “Ne želim da budem stranac u zemlji u kojoj živim, volim da razgovaram sa taksistima, da se družim sa običnim svetom, da idem u kućne posete...”, kaže mladi menadžer iz Austrije. Srbiju je, kaže, već obišao i upoznao za godinu dana koliko je ovde. Nedostaje mu još odlazak na krsnu slavu i pravu srpsku svadbu, pa da vidi sve što je od običaja bitno.

U Grave osiguranju radi 29 ljudi u administarciji i 250 u prodaji, a prosek starosti im je ispod 30 godina. Biće tu, nada se, uskoro prilike i da se svadbuje sa kolegama. “Ako me ne budu zvali, onda ću ja sa svojom devojkom da se ženim - ovde, po srpskim običajima”, kaže Cetl.

Zavoleo je i srpsku hranu, koja se služi u “nenormalno velikim porcijama”. “Najkasnije na granici, kada se vraćam iz Austrije, razmišljam kako bi mi dobrodošla jedna pljeskavica ili neki ćevap”, kaže Cetl dok jede ćureće rolnice. Ne baš najsrpskiji obrok, ali mu se posle lake ćuretine neće prispavati, kao kada bi pojeo klasičan domaći specijalitet - “meso sa prilogom od mesa”.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG