emg home
RSS
EU praktikum

EU praktikum, Broj 10, 09. jun 2008.

Vesti

Investicije za Balkan

Ministri finansija Evropske unije usvojili su Investicioni okvir za zapadni Balkan, plan koji ne predviđa dodatne fondove za region. Plan bi trebalo da olakša i ubrza investicije i odobravanje kredita za infrastrukturne projekte. “Ne radi se o povećanju sume novca, već o povećanju efikasnosti investicija”, objasnio je slovenački ministar finansija Andrej Bajuk. Evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove Žoakim Almunija izjavio je da su se evropske finansijske institucije “dogovorile da stvore instrument koji bi bolje pripremao projekte koji će biti finansirani postojećim izvorima”.

EU želi da postigne tu efikasnost harmonizacijom delovanja svih institucija koje se bave investiranjem i kreditiranjem na zapadnom Balkanu - od Evropske komisije, preko Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj do Banke za razvoj Saveta Evrope. Dosadašnja, komplikovana procedura dobijanja kredita od tih institucija biće znatno olakšana kako bi države ili kompanije koje žele da učestvuju u projektima mogle da što jednostavnije i efikasnije iskoriste postojeće fondove.

Institucije koje učestvuju u Investicionom okviru formiraće Upravni odbor koji će se prvi put sastati u junu u Briselu. U prvoj fazi, pažnja će biti posvećena isključivo investicijama u infrastrukturu na zapadnom Balkanu. U drugoj fazi - do 2010. godine - u projekat će biti uključena i mala i srednja preduzeća.

*

Gradićemo nuklearke

Premijer Albanije Sali Beriša izjavio je da je Italija dobrodošla da u njegovoj zemlji gradi svoje nuklearne elektrane. “Moja odluka je da ne isključim Albance iz velikog potencijala koji nudi nuklearna energetika, koja je ekonomski i ekološki prihvatljiva”, izjavio je Beriša. Povod za izjavu bila je objava plana vlade Silvija Berluskonija za ponovno uvođenje nuklearne energije u Italiju, 21 godinu pošto je ta ideja odbačena na referendumu. Albanija, u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, ispituje pravila i propise koji bi joj omogućili ulazak na svetsku nuklearnu scenu, izjavio je Beriša u intervjuu italijanskom dnevnom listu “Korijere dela sera”.

“Čim budemo spremni, postići ćemo dogovore sa susednim zemljama, pre svega s Italijom. Zajedno sa vladom u Rimu finansiraćemo izgradnju nuklearne elektrane u Albaniji”, rekao je on i dodao da Albanija nudi sve garancije za bezbednu proizvodnju nuklearne energije. “Posedovaćemo najbolju tehnologiju četvrte generacije. Niko u regionu Mediterana neće imati razloga za strah”, istakao je Beriša.

Italijani su se na referendumu 1987, godinu dana posle nuklearne nesreće u Černobilju, izjasnili protiv izgradnje nuklearki na svojoj teritoriji, ali je nedavno ministar za privredni razvoj Klaudio Skajola izjavio da je u planu vlade u Rimu da započne izgradnju tih elektrana do 2013.

*

Žene na položajima

U Briselu je otvorena nova mreža za promociju žena na važnim položajima u Evropskoj uniji, u koju će biti uključene žene koje zauzimaju važna mesta u politici i privredi cele EU i predstavljaće jednu od ključnih mera u planu za ostvarivanje jednakosti polova koji vodi Evropska komisija.

Novostvorena mreža trebalo bi da funkcioniše kao platforma, na nivou EU, za oblikovanje uspešnih strategija kojima bi se poboljšala jednakost među polovima pri donošenju odluka. Mreža će omogućavati razmenu ideja, informacija i iskustava, a istovremeno će omogućavati i partnerstva i sinergije na nivou EU među već postojećim takvim mrežama. Za sada, žene predstavljaju 24 odsto nacionalnih parlamenata i vlada u Evropi, dok u privatnom sektoru je 10 odsto žena, odnosno tek desetina članova uprava evropskih preduzeća. Najveće razlike su trenutno na samom vrhu, jer samo tri odsto evropskih privatnih preduzeća ima na mestu predsednika uprave žene.

*

Kazna

Evropska komisija uskratiće Bugarskoj zbog korupcije 500 miliona evra iz fondova EU, saznaje Rojters. Prema izvorima ove agencije, Sofija će definitivno ostati bez tih, ranije odobrenih, sredstava iz fondova pred stupanje u Uniju, čije je povlačenje zaustavljeno zbog bojazni od prevara. Pored toga, EU će mnogo oštrije kontrolisati povlačenje i trošenje 11 milijardi evra, koliko bi Bugarskoj trebalo da pripadne po važećem srednjeročnom budžetu EU do 2013. godine.

EK će u julu predložiti izveštaj o reformama sudskog sistema i borbi protiv korupcije u Bugarskoj i Rumuniji, dvema najnovijim članicama EU, primljenim 01.01.2007. godine. Dok će Bugarska u tom izveštaju, kako se najavljuje, biti najoštrije kritikovana i ostati bez ranije odobrenih para, Rumunija će biti samo upozorena da treba da pojača borbu protiv korupcije. Slučaj Bugarske je, između ostalog, teži i zato jer je do korupcije dolazilo upravo u agencijama preko kojih idu sredstva EU. Pristup obe zemlje u Uniju Brisel je uslovio, kada su odluke o tome donošene 2006, reformom sudskog sistema i borbom protiv korupcije.

*

Stop korupciji

Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Centar za monitoring (CEMI) pokrenuli su projekat borbe protiv korupcije u obrazovanju, prvi te vrste u Crnoj Gori. Projekat koji se realizuje uz pomoć nemačke vlade fokusiran je na borbu protiv korupcije i “ličnih veza” na univerzitetu. Korupcija u visokom obrazovanju u Crnoj Gori, prema rečima Daliborke Uljkarević, izvršne direktorke CGO, “nije dovoljno prepoznata kao problem”, a istraživanja ukazuju da studentska populacija “korupciju doživljava kao društveno prihvatljivo ponašanje”.

“Istraživanja ukazuju na sve veću percepciju građana o rasprostranjenosti korupcije u obrazovanju, te da je oko 40 odsto studenata crnogorskog univerziteta direktno ili indirektno učestvovalo u nekom vidu korupcije”, kazao je izvršni direktor CEMI-ja Zlatko Vujović. Vlada Nemačke je kroz Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu odvojila oko 90 hiljada evra za realizaciju ovog projekta. Prvi nalazi istraživanja o zastupljenosti korupcije na univerzitetu trebalo bi da budu poznati u septembru.

*

Zabrana kasetnih bombi

Vlade više od 100 zemalja potpisale su u Dablinu nacrt međunarodnog sporazuma o zabrani upotrebe i skladištenja kasetnih bombi, s tim da će biti izuzete neke države. Pod pritiskom članica NATO-a, tekst konvencije o zabrani kasetnih bombi sadrži i ustupak prema Amerikancima i drugim državama koje žele da nastave proizvodnju i upotrebu ove vrste municije, jer dozvoljava vojnu saradnju između zemalja koje će u decembru u Oslu potpisati sporazum i onih koje to ne žele da učine. Glavni proizvođači nisu učestvovali.

Sporazum o zabrani upotrebe kasetnih bombi obavezuje države potpisnice da ovu vrstu bombi uklone iz svog arsenala u roku od osam godina. Glavni proizvođači tog oružja - SAD, Izrael, Kina, Rusija, Indija i Pakistan - nisu učestvovali na konferenciji u Dablinu, saopštivši da neće podržati sporazum, prenela je agencija DPA.

Prema zvaničnim izveštajima, ova vrsta municije poslednji put je korišćena u julu i avgustu 2006. godine, tokom izraelske ofanzive u Libanu. Izrael je tada oštro kritikovan jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene civilima. Na užoj teritoriji Srbije, avioni NATO-a su 1999. godine bacili na Niš ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi, a u 40 napada ovim i drugim konvencionalnim bombama ubijeno je 15 ljudi, a više desetina je ranjeno.

*

Privatizacija aerodroma

Češka vlada odlučila je da privatizuje praški međunarodni aerodrom Ruzinje metodom direktne prodaje 100 odsto akcija jednom strateškom partneru. Vlada procenjuje da bi za Ruzinje, koje ove godine očekuje 13 miliona putnika, mogla da dobije između 2,4 i 2,8 milijardi evra, dok eksperti procenjuju da bi prodajom aerodroma preko berze država mogla da dobije maksimalno 1,5 milijardi evra. Češka vlada želi da iskoristi manjak takvih privatizacionih prilika u Evropi i Ministarstvo finansija dobilo je nalog da do kraja godine odabere savetnika za privatizaciju aerodroma koji će procenjivati ponude.

Novi vlasnik trebalo bi da bude poznat sredinom naredne godine, a vlada očekuje da će to biti vlasnik nekog velikog međunarodnog aerodroma u konzorcijumu sa jakom finansijskom grupacijom. Za rentabilni praški aerodrom interes je pokazalo pedesetak potencijalnih kupaca, između ostalih vlasnik aerodroma u Beču, nemačka kompanija „Hohtif erports“ koja je suvlasnik aerodroma u Budimpešti, Diseldorfu i Hamburgu, australijska kompanija „Mekkveri erports“ i ruski Aeroflot.

*

Osam trasa

Rusija pregovara s Hrvatskom i BiH o učešću tih zemalja u izgradnji gasovoda “Južni tok”, izjavio je Karlo Meriđi, potpredsednik italijanske energetske kompanije ENI, podsetivši da je Rusija od početka ove godine već imala uspešne pregovore s Bugarskom, Mađarskom, Srbijom, Slovenijom i Grčkom o njihovom učešću u tom projektu.

Ruski energetski gigant Gasprom i italijanska kompanija ENI razmatraju, kako je saopšteno, osam mogućih trasa za postavljanje sistema gasovoda Južni tok, a konačna odluka o tome biće doneta do kraja ove godine.

*

Zaštita šuma

Nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će vlada zemlje kojom predsedava do 2012. godine dati pola milijarde evra za zaštitu tropskih prašuma. Od 2013. Nemačka će u tu svrhu izdvajati 500 miliona evra na godišnjem nivou. Nemačka trenutno daje 210 miliona evra godišnje za očuvanje tropskih prašuma. Kako je najavila Angela Merkel, planirano povećanje na pola milijarde godišnje treba da se “pokrije” iz prihoda dobijenih od trgovine sertifikatima za emisiju ugljen-dioksida. Kancelarka je posebno istakla da uništavanje tropskih kišnih šuma sa 20 odsto “učestvuje” u povećanju globalne emisije CO2 i time “dovodi do nenadoknadivog gubitka prirodnog blaga”.

Moramo svom snagom da se angažujemo da bi se dugoročno sačuvale osnove života planete Zemlje, rekla je kancelarka u Bonu otvarajući završnu i odlučujuću fazu konferencije o očuvanju vrsta. Širom sveta danas dnevno izumire 150 biljnih ili životinjskih vrsta. Ovo uništavanje prirodnog bogatstva planetu košta oko dve hiljade milijardi evra godišnje. Najnovije studije navode da bi bilo potrebno da se širom sveta u zaustavljanje odumiranja biljnih i životinjskih vrsta ulaže godišnje 30 milijardi evra.

*

Dužnici

Dug nemačke države - federacije, saveznih pokrajina i komuna iznosio je zaključno sa 31. decembrom 2007. godine 1.553,1 milijardi evra. Najveći deo državnog duga, odnosno 1.502,2 milijarde, otpada na pokrivanje “budžetskih rupa” koje nastaju zbog raskola između javnih rashoda i prihoda države, saopštio je Savezni zavod za statistiku.

Čisto računski, kako se navodi, zaduženost od preko 1.500 hiljada milijardi evra znači da je svaki građanin Nemačke zadužen sa 18.880 evra. Najveću zaduženost po stanovniku imaju male savezne pokrajine Zarland i Saksonija-Anhalt sa oko 21 hiljadom evra po stanovniku, a najmanje zadužene su Bavarska i Saksonija sa oko tri hiljade evra duga.

Državna zaduženost dostigla je ove ogromne cifre uprkos merama štednje konzervativno-socijaldemokratske vlade koje su omogućile ogroman rast poreskih prihoda. Tako će do 2010. godine samo u saveznu kasu da se slije dodatnih 90 milijardi evra, a ukoliko privredni pokazatelji ostanu isti, ta suma će 2011. iznositi čak 120 milijardi evra.


Objavi:

Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine

Unestite tekst komentara: