Mali krediti koji mnogo znače

Autor: Stjuart Vajt

Većina domaćih banaka se oslanja na zvanične finansijske podatke i ima automatizovan proces odobravanja mikrokredita, dok iznos i kamatu uslovljava prometom preko računa i najviše se oslanja na čvrsta sredstva obezbeđenja. To je suprotno tipičnoj metodologiji mikrokreditiranja. Mikrofinansijske organizacije treba lično da pristupaju svakom klijentu, uzmu u obzir sve njegove okolnosti, zvanične i nezvanične prihode, kao i ljudske i preduzetničke kvalitete

Mikrokreditiranje, odnosno krediti za one najmanje od svih malih preduzetnika, aktivnost je kojom su se prve mikrofinansijske institucije počele baviti još sedamdesetih godina prošlog veka.

Najviše organizacija osnovano je u zemljama u razvoju, a od devedesetih godina, zbog tranzicije su počele nicati i u zemljama Istočne Evrope. No, nisu samo „siromašne zemlje” pogodne za mikrokreditiranje. Velik broj mikrofinansijskih organizacija aktivan je, na primer, u SAD zbog gotovo 37 miliona ljudi koji žive ispod linije siromaštva, što čini više od 12 odsto stanovništva te zemlje (u Srbiji je ovaj procenat sa 14 odsto u 2002. godini smanjen na 6,6 odsto u 2007. godini).

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.