Средњовековна црква Арача

Коментара

A Google User

Арача - рушевина средњовековне романичке цркве изграђена је око 1230. године на темељима старије цркве из XI века. Опљачкана и уништена 1280. а обновљена 1370. године по налогу краљице Јелисавете Котроманић Анжујске. У обнови је додат и готски торањ чији остаци и данас постоје. 1551. године Турци су спалили цркву која више никада није ни обнављана. Данас остаци цркве гордо стоје између Новог Бечеја и Новог Милошева готово заборављени од свих. На путу између ова два места стоји само једна мала готово невидљива табла која ће вас пољским путем не тако доброг квалитета и дужине око 4. километра упутити ка истој. Њена импозантна висина ће вас задивити. Препорука за обавезни обилазак.

A Google User

У историјским изворима нема поузданих података о времену настанка цркве Св. арханђела Михаила, осим да је почетком XVIII века, по одласку Турака из Баната, остала у рушевинама. Импозантна грађевина подигнута на реци Тиси недалеко од Новог Бечеја, својом основом као и просторним распоредом карактеристичним за бенедиктинске цркве у прелазној варијанти романоготичког стила (полукружни, благо преломљени луци и узани, полукружно завршени прозори) упућује на могућност да је градња започета крајем XII или почетком XIII века. Рушевине бенедиктинске опатије на Тиси, покрај Новог Милошева (некадашње Беодре), представљају културно историјски споменик првог реда - једини те важности из средњег века са овог подручја. Романичка базилика подигнута је око 1230. године, а након страдања обновљена је залагањем краљице Јелисавете Анжујске 1370. када је уз апсиду дозидан готички торањ. Археолошка истраживања показују да је монументална зграда опатије подигнута на темељима неке старије цркве, вероватно из 11. века, која је била украшена прероманичком каменом пластиком. На потезу који Меленчани зову "седмитер", јер одатле "почињу путеви према атарима седам банатских села", осам километара јужно од Милошева, стоји Арача. Њене монументалне рушевине и данас показују да је то некад било дивно и важно здање, а око ње - њиве и ништа. Арача је у средњем веку била црква; стручњаци је сврставају у споменик првог реда, једини те важности у овом подручју. Док је трајала као црква, око ње је, кроз цео средњи век било насеље, чије је куће од набоја и бусења, међутим, време сравнило с земљом. Остала је само црква, романичког стила, чија је историја била бурна и драматична. Први писани траг о њој имамо из 13. века, када је Арача била бенедиктински манастир. Манастирске темеље археолози су пронашли са северне стране цркве, а забележено је да је опат Никола из тог манастира 1256. године учествовао на црквеном сабору у Острогону.. У најезди Кумана опљачкана је и порушена 1280. године. На папском списку десетина спомиње се 1332-1337. По налогу који је је 1370. године дала краљица Јелисавета Анжујска, Лајошева удовица и мајка Лудвига Великог, Арача је обновљена и од тада вероватно потиче њен готички торањ који стоји и данас. Године 1417. Арачу је у посед добио деспот Стефан Лазаревић, па је записано да је тада у њој живео и деспотов намесник по имену Брајан. Као варош, Арача се у документима помиње 1422. године. Деспот Ђурађ Бранковић добио ју је 1441, а после ју је , као и друге поседе, поклонио рођаку Павлу Бирињиу, сину босанског пограничног заповедника. Записано је такође да је у Арачи 1450. године одржан сабор торонталске властеле. Уочи турских освајања, Арача је насељена српским живљем: 1551. године преправљена је у тврђаву, али је исте године, за време опсаде Бечеја, без борбе предата Турцима. Они су је свеједно спалили и од те 1551. велелепно здање више није обнављано. По пећком катастигу од 1660. године, Арача је и даље српско насеље. Напуштена је 1720. године, а из ондашњих извештаја се види да је то било због кулука и пореза.

A Google User

Занимљиво место. Није толико тешко да се нађе, међутим, скоро је немогуће потрефити скретање без Гугл мапе. Кад се од Новог Бечеја крене према Новом Милошеву, скретање је 8 км пре Милошева. Нема табле, пут је невидљив, али чим се скрене, прелази се пруга. Након тога је пут чврст, али има много рупа, па треба возити лагано. Тражено место се види већ издалека. Има много лепоте и историје у овим рушевинама. После тога је неопходно прање кола, од прашине или блата.

A Google User

Скривени драгуљ у сред Војводине 😻 Са магистралног пута вас до овог локалитета води полу макадамски пут. Образите пажњу на рупе. Сама рушевина је невероватног изгледа и посебно аутентична јер се налази у сред ливада, такорећи у средини ничега :)

A Google User

Beautiful, ancient place, teeming with history, hopefully the "influencers" and the rest of the people taking selfies on what is left of its walls won't ruin it. The monumentality of it is incredible, it really is something special, so giant and so alone in the fields, a testament to times long gone.

A Google User

The road to the fortress by Bashaid is a field road and is full of dust. The fortress-church depicts another time. It can be seen that there was water, a river or a canal around it. Worth to see. The road to Araca is better than Novi Milosev.

Write review

Name*

Email Address*

Rating* 1 ⭐ 2 ⭐⭐ 3 ⭐⭐⭐ 4 ⭐⭐⭐⭐ 5 ⭐⭐⭐⭐⭐

Review

Send
 

Радно време
Понедељак:00:00-24:00Уторак:00:00-24:00Среда:00:00-24:00Четвртак:00:00-24:00Петак:00:00-24:00Субота:00:00-24:00Недеља:00:00-24:00

Учитај

Приступачност

• Нема улаз са приступом у инвалидским колицима

Категорије