Bojan Marković, viceguverner NBS procenjuje da će obim odobrenih kredita rasti sa izlaskom iz krize, ali ne po stopi od 33 odsto, kao što je to bio slučaj pre krize, od 2003. do 2008. U tom periodu su plasmani privredi rasli godišnje u proseku za 17 odsto, a stanovništvu čak 49 odsto.

Iako je Monetarni odbor NBS ove godine smanjio referentnu kamatnu stopu sa 17,75 na 10 odsto, kamate na dinarske kredite ostaju uglavnom nepromenjene, jer smanjenje referentne stope nije jedino što utiče na snižavanje kamate. “Kamatna stopa na kredite zavisi od premije rizika, koji u periodu krize raste, a ona se povećava jer su rizici dužnika veći”, rekao je Marković.

Viceguverner, međutim, očekuje da će kamatna stopa na dinarske kredite padati ne samo zbog smanjenja referentne stope, već zbog pada premije rizika potencijalnih korisnika kredita, na šta će uticati ekonomski oporavak zemlje. Uticaj će imati i premija rizika zemlje, koja će nastaviti da pada, pogotovo posle uspešnih pregovora s MMF-om, kazao je on.

Svi bi kratkoročne kredite

Za razliku od onih koji smatraju da zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, visoka nelikvidnost privrede i niska investiciona aktivnost mogu da izazovu niži rast kreditne aktivnosti, Slavko Carić, predsednik IO Erste banke ističe da će banke u 2010. biti aktivnije u kreditiranju privrede i građana. Jedan od razloga za to je i što se očekuje da će u realnoj ekonomiji stvari krenuti nabolje, objasnio je on, dok Srđan Petrović, predsednik IO Metals banke na planu kreditiranja privrede i građana ne očekuje ništa novo, jer nije siguran da će mere koje se predviđaju za narednu godinu “odgovoriti na izazove koji se očekuju”.

 

Mirko Španović, član IO Hypo Alpe Adria banke naglasio je da ni ove godine ukupni plasmani privredi, prema izveštaju Kreditnog biroa, nisu pali, već su porasli, uprkos problemima u privredi. Istovremeno, bitno se promenila struktura plasmana, jer je povećan udeo krakoročnih kredita, koje i privrednici najviše traže za poboljšanje likvidnosti. S tim u vezi Julije Miladinović, direktor sektora sredstava u Privrednoj banci Beograd izrazio je bojazan da će zbog krize pojedine velike firme “doživeti lomove i da neće možda uspeti da prežive 2010.”

Danijela Tomašević, direktor sektora za upravljanje prodajom fizičkim licima i malim biznisom u Intesa banci predložila je da se investicioni krediti namenjeni privredi oslobode obavezne rezerve na isti način kao što su se selektivno oslobađali od obavezne rezerve stambeni krediti koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Petar Grujić, direktor sektora za poslove sa stanovništvom u Volksbanci smatra da je referentna stopa NBS trenutno na nivou koji omogućava veće dinarsko finansiranje stanovništva. Za razliku od mnogih koji tvrde da su kamate na kredite u Srbiji visoke, Raško Tomašević, direktor maloprodaje u Credit Agricole banci kazao je da su bankarski plasmani realno jeftini ako se imaju u vidu visoke kamate na depozite. „Trenutna kamatna stopa u Francuskoj na štednju oročenu na godinu dana iznosi jedan odsto, a u Srbiji su u toku „Nedelje štednje“ bile i devet odsto, a uz to su neke banke isplaćivale deo kamate unapred“, napomenuo je Tomašević.

Devizni rizik

Učešće kredita privredi čini oko 25 odsto, a stanovništvu 14 odsto BDP-a, pri čemu većina zajmova ima valutnu klauzulu. Od svih kredita privredi, 62 odsto je u devizama, dok se kod građana taj udeo penje na 78 odsto. Posledica toga je visok devizni rizik, koji takođe utiče na kreditni rizik dužnika zbog čega su i kamate na kredite veće.

Cilj NBS-a za 2010. jeste da inflacija bude šest plus minus dva odsto. Na osnovu te projekcije, Monetarni odbor NBS-a procenjuje da je “verovatnije da će referentna kamatna stopa u narednom periodu biti snižena nego da se neće menjati”, istakao je Bojan Marković. Viceguverner smatra da postoji prostor za ublažavanje monetarne politike, imajući u vidu da je agregatna tražnja i dalje niska, a zarade u javnom sektoru i penzije zamrznute. No, zato referentna kamata u zoni evra, koja trenutno iznosi jedan odsto, može samo da raste, poručio je Marković.