Kad su građani pre dve godine pohrlili u kredite u tada povoljnim „švajcarcima“, nisu ni sumnjali da će danas banci vraćati, kao što ima primera, ratu veću čak 180 evra nego na početku otplate stambenog kredita.

Svi koji su podigli kredit u francima tražili su samo nižu kamatu, računajući da će tako pre ušparati nego da zajme u evrima.

 

Da su se grdno prevarili, govori podatak da je samo u poslednjih godinu dana franak ojačao prema evru za gotovo 20 odsto. I jača iz dana u dan. Uz to, dodatni rizik je pad kursa dinara, jer kako evro slabi prema franku, tako švajcarska valuta jača prema dinaru. U prvoj polovini 2008. prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, kad su “švajcarci bili u modi”, jedan franak vredeo je 49 dinara. Potom je, godinu dana kasnije dostigao 60 dinara, a danas 81,6 dinara. Istovremeno, raste evro prema dinaru, te je kurs početkom ove nedelje 104,6 dinara za evro, dok je u januaru prošle godine vredeo 96,2 dinara.

Snažan franak, pak, može da ugrozi ekonomski oporavak švajcarske ekonomije, jer se njihova roba teže prodaje u inostranstvu. Tamošnji privrednici uznemireni su podatkom da nemačka industrija već beleži veći rast porudžbina od Švajcarske, te su zatražili od Vlade i Centralne banke da zaustave dalje jačanje franka. Prema analizi inostranih finansijskih stručnjaka ne može se očekivati pad franka prema evru u skorije vreme, te nema lepih vesti ni za dužnike u toj valuti.

Ana Cukić Armstrong, jedan od partnera u konsultantskoj firmi Armstrong Investment Managers iz Londona kaže za Ekonom:east magazin da „vrednost švajcarskog franka možda neće dalje rasti u odnosu na evro, ali malo je verovatno da će pasti u narednoj godini“.

Rastu kurs i kamata

Nije mali broj onih koji tvrde da im mesečni dug nije uvećan samo zbog rasta kursa, već su pojedine banke podizale kamatu uprkos padu Libora, uvećavajući bankarsku maržu.

 

U jeku „švajcarizacije“ 2008. godine Milorad Toković podigao je stambeni kredit od 136.867 franaka, što je u tom trenutku iznosilo 85.010 evra. U tadašnjem planu otplate koji je dobio od banke, ukupna vrednost zajma sa kamatom do kraja 2027. bila je 128.798 evra, a mesečna rata 574,99 evra. Zbog rasta kursa i povećane kamate trenutno plaća ratu 752,73 evra, a ukupan iznos kredita je 168.771 evra.

Tomislav je jedan od šezdeset nezadovoljnih klijenta Piraeus banke organizovanih u Udruženje čijim se slučajem ovih dana kao medijator bavi Narodna banka Srbije.

„Kad sam zaključio ugovor nominalna kamatna stopa (NKS) je bila 4,9 odsto“, kaže Tomislav, napominjući da je od tada Libor dostigao istorijski najniži nivo kao i da je kamata skočila na više od šest odsto.

U Piraeus banci kažu da je u svakom ugovoru za stambene kredite jasno definisano da je kamatna stopa promenljiva i da se formira na osnovu troškova izvora finansiranja koje snosi banka, tržišnih uslova poslovanja i premije rizika zemlje. „Navedene uslove kreditiranja klijent prihvata svojim potpisom. Vrednost Libora nije direktno vezana za visinu kamate i ne predstavlja pogodan pokazatelj troškova finansiranja, s obzirom na to da su danas u Srbiji kamate na deviznu štednju znatno više u odnosu na vrednost Euribora i Libora“, kažu u toj banci, dodajući da su od februara snizili NKS za te kredite 0,25 procentnih poena na 6,05 odsto.

I privrednici su se “nasankali”.

U preduzeću Una grejači iz Jagodine kažu da im takav kredit, koji su podigli kod jedne druge banke čija je matica, takođe, u Grčkoj, predstavlja veliki finansijski problem. Rata im je u odnosu na prošlu godinu uvećana 5.000 dinara.

Bilo nekad isplativo

Pre tri godine kad su krediti vezani za franak bili popularni, najglasniji protiv tog zaduživanja bio je bivši guverner NBS Radovan Jelašić koji je uporno upozoravao građane da ne uzimaju takve pozajmice. Čak je i Centralna banka Švajcarske ukazivala na opasnosti zaduživanja u njenoj valuti. Mediji su, podsećanja radi, preneli izjavu člana borda direktora te banke Jordana Tomasa koji je objasnio da je rizik veći što je kurs franka niži i da naglo jačanje franka može dovesti do velikih gubitaka. Zatim je i predsednik Narodne banke Švajcarske Žan Pjer Rot kazao da devizni kurs „nije u skladu sa osnovnim ekonomskim pokazateljima“.

No, u Srbiji je bilo ekonomista i tadašnjih državnih zvaničnika koji su drugačije mislili. Tako je Milan Parivodić, koji je u to vreme bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, tvrdio da su krediti u „švajcarcima“ znatno isplativiji i jeftiniji. Pošto se ispostavilo da nije u pravu, Parivodić, danas kaže da ne oseća odgovornost zbog takvih izjava.

„Da sam ja uzimao kredit uzeo bih u francima.Tada je bilo povoljnije zadužiti se u francima. I ljudi su jedno vreme lepo profitirali od toga. Uz to, po ugovoru koji su zaključili sa bankom mogli su svakog trenutka da pređu na evro i plate konverziju”, kaže Parivodić za Ekonom:east magazin. Pobornik “švajcaraca” objašnjava da u to vreme niko nije predviđao svetsku krizu. „Posmatrao sam kretanje kursa evra i franka od 2002. pa do 2007. i u tom momentu je izgledalo da neće biti nekog velikog pomeranja”, kaže on.

Većina banaka u Srbiji ukinula je kredite u „švajcarcima“, ali njihovi postojeći dužnici žale se na komplikovanu proceduru konverzije u evre za koju je potrebno ponovo platiti iste troškove kao da se podiže novi kredit.

Da li bi trebalo zabraniti kredite u francima? Guverner NBS Dejan Šoškić, rekao je da ne razmišlja o tome. Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Societe Generale banke, koja nikad nije nudila te kredite, napominje da je trenutno tražnja za ovim pozajmicama na izuzetno niskom nivou, te ne vidi potrebu za dodatnim administrativnim merama.

Franak jak i dalje

 

Kako je Evropa najvažniji trgovinski partner Švajcarskoj, rast vrednosti franka nije povoljna za mnoge švajcarske kompanije jer izvoz tamošnjih industrijalaca gubi na konkurentnosti. Prema rečima Ane Cukić Armstrong nagli pad evra zbog prezaduženosti zemalja evropske periferije doprineo je daljem porastu franka u odnosu na evro. Tako roba koju Švajcarska uveze iz drugih evropskih zemalja postaje jeftinija, što povećava kupovnu moć građana Švajcarske.

Kako će se dalje franak kretati prema evru više zavisi od problema sa kojima se Evropska unija suočava nego od ekonomske situacije u Švajcarskoj, ukazuje Armstrongova. “Ako Španija i Portugalija zatraže finansijsku pomoć evropskog fonda vrednost evra će dalje pasti. Ovo će obradovati mnoge proizvođače u Nemačkoj čiji će izvoz dalje porasti. Moguće nepoverenje u budućnost evra može dalje da ugrozi vrednost ove valute”, kaže ona.

Za potrošače koji primaju platu u evrima a plaćaju dug u francima loša je vest da je malo verovatno da će franak pasti u narednoj godini, zaključuje Armstrongova. A tek za one koji zaradu dobijaju u dinarima.