Svi su u nekom momentu u javnosti Srbije važili kao potencijalni strateški partneri ili budući vlasnici velikih domaćih sistema i preduzeća, ali nijedan od tih poslova ili privatizacija veka, kako su uglavnom predstavljani, nije realizovan. Tenderi na kojima su „perjanice“ domaće privrede, velika javna preduzeća, trebalo da dobiju „svežu krv“ neretko su proglašavani neuspelim.

 

Biće da neki inostrani biznismeni nisu shvatili koliko smo dobri, niti su uspeli da spoznaju pravu vrednost onog što im je nuđeno. Da jesu, sigurno ne bi tako olako odustajali od nacionalnog blaga Srbije, ne dozvolivši ovdašnjim prodavcima iz Nemanjine 11 da na tenderima još jednom pokažu da su rešeni da se na transparentan (uz tender jedna od najomiljenijih reči koju su ministri svih boja u poslednjih desetak godina u vladi Srbije voleli da koriste u svojim javnim nastupima) način odreknu svog uticaja u javnim preduzećima i upravljanje prepuste drugima. Ili nisu želeli da se odreknu dragocenih izvora prihoda vazda prenapregnutog budžeta?

Mada, u pojedinim slučajevima zaista su se trudili, tenderi su trajali i po nekoliko godina, produžavani su, uslovi su prilagođavani „potrebama kupaca“, umeli su prodavci da zažmure na jedno ili oba oka kad bi dogovoreno plaćanje kasnilo, al’ džaba.

Kada je, recimo, početkom 2009. raspisan tender za izbor strateškog partnera za izgradnju novih blokova termoelektrana „Kolubara“ i „Nikola Tesla“, na adresu Elektroprivrede Srbije stigla su 53 pisma zainteresovanih učesnika, među kojima je bilo 14 velikih energetskih kompanija. Na zahtev potencijalnih investitora, za koje je procenjeno da su ozbiljni, rokovi za dostavljanje obavezujućih ponuda pomerani su nekoliko puta. Kako je vreme prolazilo, opadao je i broj kompanija viđenih kao budući suvlasnici u novim postrojenjima EPS-a. Konačno, prošle nedelje podvučena je crta.

Strateško partnerstvo u izgradnji „Kolubare B“ ponudila je samo italijanska kompanija Edison, a da li će pružena ruka biti i prihvaćena EPS bi trebalo da odluči do kraja maja. Za izgradnju novog bloka u TE „Nikola Tesla“ nije se javio niko, iako je ranije objavljeno da je za taj posao zainteresovan nemački RWE. Ukupna vrednost investicije procenjivana je na više od 1,5 milijardi evra, što bi, da je sprovedena u delo, bilo više novca nego da smo uspeli prodati većinski udeo u Telekomu, ali, eto, nismo.

Sudeći prema reakcijama javnosti čini se da ovaj drugi neuspeh više boli, jer baš bi bilo zgodno pustiti pokoji kilometar puta na, recimo, Koridoru 10, čija se izgradnja baš otegla, delimično, opet, i zbog tendera. Da li je za neuspešnu prodaju većinskog dela najprofitabilnije srpske kompanije kriv loše pripremljen tender ili je austrijski Telekom jednostavno izašao sa „nepristojnom“ ponudom sad više ne vredi razbijati glavu. Vlada Srbije za sad je, očito, odustala od prodaje Telekoma, ali ne i Jat Airwaysa. Nakon neuspelog tendera krajem 2008, na koji se nije javio niko, novi se najavljuje za jun ove godine. Privatizacijom tog preduzeća “prete” nam već godinama, ali do sad nije naišao niko dovoljno dobar da se postara za sudbinu srpskog avioprevoznika.

Što bi rekao resorni ministar Milutin Mrkonjić, „strateški partner je još u vazduhu”.

Za RTB Bor, opet, trebalo je da propadnu tri tendera, na kojima su uslovi pooštravani i popuštani, da bi država, za neko vreme, odustala od prodaje. Na prvom tenderu „dobitnik“ je bio Kuprom, na drugom A-tek, ali nije im se dalo, baš kao ni „Bejzik elementu“ ruskog magnata Deripaske.

Prodaja Beogradskog sajma propala je, pak, jer konzorcijum Verano-Rimini nije prihvatio da za Sajam plati najmanje 40 miliona evra…

Izvinjavam se svim drugim preduzećima i projektima čija je tenderska prodaja takođe propala, a nisu uspeli da uđu u ovu kratku istoriju tendera.

Uostalom, ko zna zašto je sve to što se desilo dobro. Eto, tender za izbor koncesionara za kompletiranje autoputa Horgoš - Požega sproveden je uspešno, a partneri su se na kraju ipak neslavno razišli.

Možda bi, zato, trebalo raspisati tender za izbor nekog ko će da nas nauči kako se raspisuju uspešni tenderi. Izbor privatizacionih savetnika, ruku na srce, i do sad je bio uspešniji od mnogih poslova koje su pripremali.

Konačno, svaki propali tender bio je svojevrsna poruka i drugim investitorima. Nije, ipak, sve tako crno. Nedavno je, tako, propao tender za prenose skupštinskih zasedanja, jer se nijedna televizija nije prijavila. Imale su valjda obzira prema ovom napaćenom narodu.