"Naručio sam knjige kao i svake godine preko škole, a onda je sin koji je prošle godine krenuo u osmi razred, oktobar dočekao bez udžbenika. Na kraju sam morao sam da kupim sve udžbenike u knjižarama i to tek kad sam, posle dosta natezanja, uspeo da saznam od nastavnika koje knjige su potrebne", žali se roditelj iz Beograda prepričavajući kako je izgledala nabavka udžbenika prethodne dve godine.

Po svemu sudeći, ovog leta ni podela besplatnih udžbenika neće proći bez glavobolje za roditelje, uprkos tome što je Grad Beograd najavio da će sa 100 miliona dinara finansirati kupovinu knjiga za sve osnovce u prestonici, pružajući time podršku projektu Ministarstva prosvete, koje će dati 700 miliona dinara za nabavku udžbenika za đake prvog, drugog i trećeg razreda.

Iako sama ideja zvuči primamljivo, dobre namere Ministarstva prosvete dovedene su u pitanje zakonskim i stručnim propustima, pri čemu je kritičare najviše isprovocirao zahtev Ministarstva da se udžbenici podele na „radne“ i „neradne“. “Neradne“ bi trebalo da koriste tri generacije đaka, što znači da ih učenici dobijaju na pozajmicu. Taj potez, prema ocenama stručne javnosti, mogao bi da utiče na kvalitet nastave i konkurenciju među izdavačima, ali i da promaši svoj osnovni cilj: da osigura da sva deca dobiju obrazovanje, bez obzira na socijalni status porodice iz koje dolaze.

Nerazumevanje

Za roditelje kojima stručne dileme nisu bliske bitnije je to što ih besplatni udžbenici ne oslobađaju svih troškova. Prema rečima Milorada Jaukovića, direktora osnovne škole „Laza Kostić“ sa Novog Beograda, nastavnička veća biraju udžbenike sa liste odobrenih, s tim da država i grad ne pokrivaju kupovinu knjiga iz stranih jezika, radne sveske, radne listove i atlas.

 

Na to dolazi standardni školski pribor: školske torbe, pernice, olovke, barem desetak svezaka, oprema za fizičko vaspitanje i pribor za likovno (od bloka pet, preko bojica, kolaž-papira, tempera, do plastelina za mlađe razrede) koje roditelje koštaju najmanje 100 evra. Tu je još i pretplata na dečiji časopis, troškovi rekreativnih nastava, a ima i primera da roditelji, na primer, skupe novac i kupe CD plejer za muzički kabinet.

Prethodnih godina učitelji su dolazili u neprijatnu situaciju sa roditeljima ako su smatrali da knjige koje su dobili, bez mogućnosti izbora, nisu dovoljno dobre i tražili im da iz svog džepa kupe druge. Naime, zbog nasleđivanja udžbenika, oni nisu uvek mogli da izaberu knjige koje smatraju najboljim, jer je taj izbor već napravljen godinu ranije, premda ima primera i da je prihvaćen i izmenjen spisak udžbenika.

Borba za opstanak

Uslovi konkursa za nabavku udžbenika za prva tri razreda ozbiljno su zabrinuli privatne izdavačke kuće, a jedna od njih, Klett, podnela je prigovor Republičkoj komisiji za zaštitu prava ponuđača, tvrdeći da odvajanje udžbenika od radne sveske nije predviđeno Pravilnikom o standardima kvaliteta udžbenika. Sporno je, prema toj izdavačkoj kući, i što se izdavačima postavlja uslov minimalne prodaje u prethodne tri godine, jer se time diskvalifikuju izdavači koji se ranije nisu bavili tom delatnošću, iako imaju i licencu i izdanja u Katalogu udžbenika.

Gordana Knežević-Orlić, direktorka Kletta podseća da je za izradu jednog udžbenika potrebno i do dve godine, a da autori koji svoje ime grade godinama neće da potpišu “katastrofu” koju treba da prerade za mesec ili dva. Ona dodaje i da će razdvajanje udžbenika na knjige koje se nasleđuju i radne listove dovesti do toga da ukupna cena udžbenika bude viša, jer će se štampati više knjiga, s tim da će deo troškova biti prevaljen na roditelje.

Miloljub Albijanić, direktor Zavoda za udžbenike, kaže da su izdavači, i bez ovog projekta, radili na poboljšanju tehničkog kvaliteta udžbenika, ali da prenošenje knjiga izdavača ne stavlja u povoljnu poziciju, jer će tek svake četvrte godine štampati udžbenike. “To će dramatično smanjiti broj štampanih i prodatih primeraka i umanjiti prihode, što nijedan izdavač ne voli. Realno je, ipak, da će se to dogoditi i da će se izdavači boriti za opstanak”, kaže Albijanić.

Pravičnost

Uslovima projekta usprotivio se i deo stručne javnosti. Oni su peticijom zatražili od Ministarstva prosvete da izmeni koncept podele besplatnih udžbenika, jer je postojeći u suprotnosti sa Zakonom o udžbenicima, ali i sa savremenim konceptom udžbenika.

 

U međuvremenu je Nacionalni prosvetni savet (NPS), koji je nadležan da ocenjuje da li su udžbenici u skladu sa standardima kvaliteta, odbio da imenuje svog predstavnika u komisiju koja će utvrđivati da li razdvojene knjige odgovaraju sadržajem onima koje su već odobrene. Desanka Radunović, predsednica NPS-a za EM objašnjava da se time krši važeća procedura odobravanja udžbenika, jer se jednom odobren udžbenik ne sme menjati, ali i da se razdvajanje negativno odražava i na kvalitet knjiga. “Vraćati se na udžbenike od pre 50 godina gde ste imali knjigu, čitanku, a onda pisali u nekoj zbirci zadataka ili svesci, nije aktuelan pedagoški pristup u vreme kad deca rade sa računarima. Osim toga, dete treba da se navikava da koristi knjigu, što znači da treba da mu trajno ostane”, navodi Radunovićeva.

Uprkos dobrim namerama ministarstva, opravdano se postavilo i pitanje pravičnosti takve odluke. Dajući udžbenike svoj deci, država jednako pomaže i najsiromašnije porodice, ali i pripadnike srednje klase, koji bi mogli da odvoje bez problema između 30 i 80 evra za nove knjige, u zavisnosti od razreda.

Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da školska deca iz socijalno ugroženih domaćinstava postižu slabije rezultate u školi, a često je i ranije napuštaju. Pošto država nema dovoljno para da svaka generacija osnovaca udžbenike dobija besplatno i bespovratno, deo stručnjaka smatra da je pravičnije da se udžbenici kupe samo deci iz siromašnih porodica u svih osam razreda, ili da roditelji učestvuju u troškovima u skladu sa mogućnostima, kao što je slučaj sa obdaništima.

Sada stvari stoje tako da će bogatiji gradovi, kao što je recimo Beograd, moći da pomognu da svi osnovci dobiju knjige besplatno, ali ko će kupiti knjige za četvrtake ili petake iz nerazvijenih opština?