Ova teorija polazi od toga da glasači imaju tendenciju da lažu ispitivačima, kada žele da glasaju za belog, umesto za crnog kandidata. Fenomen je nazvan po dugogodišnjem gradonačelniku Los Anđelosa Tomu Bredliju koji se 1982. borio za mesto guvernera Kalifornije, ali je izgubio na glasanju. On je tokom kampanje vodion i sa 12 procenata razlike, ali je na izborima izgubio. Slični su bili slučajevi Dejvida Dikinsa koji je 1989. jedva pobedio na izborima za gradonačelnika Njujorka, mada je vodio sa čak 18 poena razlike. Harald Vašington je pobedio na izborima za gradonačelnika Čikaga veoma tesno, mada je imao veliku prednost. Daglas Vilder je pobedio na izborima za guvernera Virdžinije sa manje od jedan odsto razlike, mada je vodio 9 poena u proseku sve dok dana izbora. Obama je 7 dana pred izbore vodio sa 7 odsto razlike, ali je u subotu pao na 5 odsto.

Ohajo i Pensilvanija

Oba kandidata očekuju da svoju sudbinu preokrenu u dve države, Ohaju i Pensilvaniji. Ohajo ima 20 elektorskih glasova, a Pensilvanija 23, a Obama vodi u obe. Ohajo je već bio odlučujući u izborima 2004. kada je pobedio Džordž Buš. Obama izgleda zadovoljnije i opuštenije, dok Mekejn crpe poslednje atome energije da bi uputio što snažniju poruku. „Mi se ne krijemo od istorije. Mi stvaramo istoriju“, poručuje Mekejn.

Socijalista i levičar

Republikanski kandidat optužuje svog suparnika da je socijalista i da u stvari želi da uvede socijalizam u Ameriku. Obama je nastupio na CNN u komičarskoj emisiji gde je baš upitan da li će, ako pobedi, uvesti socijalizam u Americi.

Obami je prebacivano da se fotografisao sa zastavama Če Gevare. Istina je da je on, u stvari, bio povezan sa čikaškkim levičarskim grupama, što republikanski štab koristi da bi prebacio Obami da je povezan sa grupama „koje imaju na raspolaganju milione sindikalnih dolara“ i „brojne veze političkih eksperata i konsultanata“.  

Barak Obama je, međutim, dobio podršku čikaškog ogranka Demokratskih socijalista Amerike (DSA) kada se borio za senatorsko mesto u Ilinoisu. Kasnije je bilten čikaških socijalista objavio da je Obama, ovoga puta kao senator, veoma pohvalno govorio o dugogodišnjem socijalističkom aktivisti Solu Mendelsonu kao o “prvaku demokratske levice”. Obamini odnosi sa DSA bili su dugo ignorisani. Oni koji prate Obaminu povezanost s njima, objavili su video snimak u kojem Obama učestvuje u kampanji za senatora Barnija Sendersa u Vermontu, jedinim senatorom koji je otvoreno deklariše kao socijalista.

Sanders je pobedio u izborima 2006. i nazvao je Obamu „jednim od najvećih lidera američkog Senata“, mada je sam Obama u njemu bio tek dve godine. U 2007. National Journal je ocenio da se Obama profilisao kao “najliberalniji senator”. Upravo to  poslednjih dana ponavlja i Mekejn.

Zanimljivo je skrenuti pažnju na neke aktivnosti Demokratskih socijalista Amerike koji ih mogu povezati sa veoma izraženom podrškom političkog vrha Srbije Baraku Obami. Demokratski socijalisti su, naime, jedna od većih socijalističkih organizaciju u Americi i članovi su Socijalističke internacionale. Njihov počasni predsednik je naše gore list, Bogdan Denić. Denić je dugo godina predavao na njujorškom Siti Koledžu, a bio je kao veliki protivnik rata, veoma angažovan tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Taj stav, međutim, nije do kraja održao pošto je za vreme bombardovanja Srbije tražio kopnenu intervenciju protiv Srbije, a istovremeno u polemici s Noamom Čomskim koji je osporavao legalnost akcije NATO-a. Denić je u svom odgovoru, pored ostalog, tvrdio da se „mora prekinuti sa prihvatanjem legalnosti srspih nadležnosti na Kosovu“.

Nema dokaza da je Obama sada doista u vezi sa ovom grupacijom, ali republikanci se nadaju da će tako uspeti da ga diskredituju u očima birača. 

Obama kao novi Bond

Barak Obama je Džems Bond, a Džon Mekejn je Džek Bauer. Mada sve lični na filmski spot još nesnimljenog filma, ova rečenica nema ništa ni sa filmom, nego u stvari s tim kako američki birači doživljavaju predsedničke kandidate.

U pregledu predsedničkih stilova koji objavljuje agencija Pen, Šon i Berland, a koji je objavljen prošle nedelje, birači identifikuje predsedničke i potpredsedničke kandidate sa brendovima koji uključuju fikcione špijune, odevnim markama, prehrambenim lanciuma i automobilima. Oni povezuju Obamu sa BMW, guglom i Targetom, dok je Mekejn upoređen sa Fordom, Volmartom i AOL-om.

Brend je po prirodi veoma ličan doživljaj, kaže marketiški stručnjak Mari Elen Dugan. Ono što smo pronašli, jeste snažna percepcija kandidata. To je ono gde se linije robnih marki ukrštaju sa onim što se događa na izborima”.

Prava bitka se vodi ko će se idetifikovani sa Džemsom Bondom. U maju je Mekejn uporedio sebe sa Bondom, a Obami je namenio ulogu Dr. No. Prošlonedeljeni “Čikago tribjun” koji je prvi put u svojoj istoriji opredelio za demokratskog kandidata, svog sugrađanina Baraka Obamu, Obami je dodelio osobine ovog akcionog junaka.

Ova tema je podgrejana od junaka poslednjeg filma o Džemsu Bondu čija premijera je održana 29. oktobra. Danijel Krejg koji igra Džemsa Bonda, izjavio je da bi upravo demokratski predsednički kandidat mogao da bude bolji 007 jer je u stanju da gleda neprijatelja pravo u oči i da ga nadigra, dok bi Mekejn zahvaljujući svom dugom iskustvu mogao da bude bolji M, Bondov šef, izjavio je Krejg. Kada je upitan koja bi potencijalna prva dama mogla da bude bolja “Bond devojka”, zvezda poslednjeg filma je odgovorila da je to “mnogo opasnije pitanje”.