Spremni na gubitak i do pet miliona dinara za šest meseci, prvi market mejkeri zaigrali su na Beogradskoj berzi sa po 100 akcija kompanije Tigar na kupovnoj i prodajnoj strani, čime su prema mišljenju stručnjaka iskazali ne samo visok stepen društvene odgovornosti već i hrabrosti. Dok na domaćem tržištu kapitala vlada opšta „bežanija“ i rasprodaja akcija po bagatelnim cenama, brokerska kuća Intercapital pokušaće da igračima kroz dnevni „kurs“ deonice pošalje signal sigurnosti.

Poput menjača koji određuju dnevni gornji i donji kurs, market mejkeri čine isto ispostavljajući istovremeno kupovne i prodajne naloge za određenu količinu akcija čime su investitorima garant da će na suprotnoj strani uvek pronaći nekoga ko će im hartiju pazariti odnosno kome će je prodati. U isto vreme oni deluju kao „sedativ“ budući da se tako smanjuje ne samo panika već i euforija ulagača. Sa druge se strane povećava likvidnost same akcije i smanjuju dnevne oscilacije cena budući da je razlika između kupovne i prodajne cene limitirana pravilima berze.

Daleko je svet

Razvijena tržišta ne poznaju zonu fluktuacije kao odbranu od prevelikih pomeranja cena upravo zbog market mejkera koji trguju i na nekoliko hartija istovremeno. Da bi market mejkeri bili jedina brana od drastičnih pomeranja vrednosti cene neke hartije, potrebno je i razvijeno akcionarstvo koje pre svega podrazumeva javnost u radu samih emitenata. Upravo je netransparentnost poslovanja srpskih menadžera kao stara boljka Beogradske berze presudila prilikom Intercapitalovog izbora za akciju „koju će pokušati da stabilizuju“, budući da se izveštaji svih ostalih preduzeća objavljuju sa po nekoliko meseci zakašnjenja ili su jednostvno „šuplji“.

„Kada smo odlučivali koja hartija bi mogla biti fokus našeg komitmenta, vodili smo se samo jednom mišlju. Koja kompanija ili kompanije na berzi kotiraju zato jer stvarno veruju u akcionarstvo kao put prema prosperitetu i boljoj budućnosti privrednog društva. Transparentnost poslovanja jeste najbitnija stvar kod ovakve odluke u kojoj vi kao market mejker preuzimate odgovornost stabilizacije cene. To ne znači da smo zainteresovani samo za Tigar, ali za sada je jedino Tigar zadovoljio naše kriterijume kao malog akcionara“, objašnjava Željko Bedenić, direktor brokerske kuće Intercapital.

Prosperitet je prema rečima znalaca uz market mejkere gotovo zagarantovan ne samo za investitore već i za izdavaoce akcija za čiju se hartiju formira nekoliko cena u toku dana. Više investitora povećava likvidnost deonice a time i zainteresovanost emitenata da se sa vanberzanskog prebace na A ili B listing, jer sa povećanjem nivoa tržišta raste i obaveza „dilera“ koliko vremena moraju da provedu na trgovačkoj tabli.

Rizik

Uslove za market mejking u Srbiji propisuje Beogradska berza u zavisnosti od dva kriterijuma: prosečne dnevne likvidnosti i prosečnog broja dnevnih transakcija. Na osnovu ova dva kriterijuma, Tigar je ocenjen sa L3 što je najniži stepen likvidnosti i u skladu sa tim Intercapital Securities je obavezan da izdaje naloge u minimalnom iznosu od jedan odsto od prosečnog dnevnog obima u poslednjih šest meseci prometa, a ne manje od po tri komada i na strani ponude i na strani tražnje. Hartije su u poslednjih šest meseci imale prosečan dnevni promet od nešto preko pola miliona dinara, i pet transakcija dnevno, a novom trgovinom barataće se dnevno sa po 100 akcija na obe strane i u skladu sa povećanjem likvidnosti, ovaj će se limit menjati.

Iz Intercapitala poručuju da brze zarade neće biti pa su za „ne daj Bože“ namenili od tri do pet miliona dinara mogućih gubitaka.

„U ovim vremenima market mejker je više stvar društvene odgovornosti, nego same zarade. Ono što mi očekujemo jeste priznanje budućih klijenata da smo ozbiljna kompanija koja ne samo da uzima od tržišta nego nešto i vraća. Naravno ukoliko se finansijska situacija smiri doći će i do smirivanja stanja na tržištima kapitala na Berzi, što bi po nama trebalo da donese oko pola procenta neto dobiti na otrgovani volumen u najboljem slučaju“, ističe Bedenić.

Profit

Zarada će stići kao „spread“ odnosno razlika između gornje i donje cene koja u slučaju Tigra ne sme biti veća od sedam odsto. Na primeru iz prošlonedeljnog trgovanja kada je cena na zatvaranju bila 563 dinara, a na strani prodaje je bilo više od 2.000 akcija, profit bi bio razlika između 100 kupljenih akcija po 540 dinara i prodatih po 570 dinara što je u tom trenutku bilo nešto više od pet odsto raspona. Kako se tokom dana aktivnost na hartiji menja market mejkeri menjaju i kupovnu i prodajnu cenu u skladu sa tržištem.

Sa Beogaradske berze poručuju da su u dosadašnjim razgovorima sa potencijalnim market mejkerima, svi brokeri „upirali prstom“ u rizike koji vrebaju kroz nelikvidnost i trend kretanja akcija i dilovanje akcijama ostavljali za bolja vremena.

„Intercapitalovu odluku da to učini sada objašnjavam hrabrošću da se rizik preuzme i to uz relativno niske troškove, imajući u vidu pripadnost Tigra trećoj likvidnosnoj grupi, koja na ovim nivoima cena podrazumeva relativno nisku vrednost minimalnih dnevnih obaveza i relativno visok maksimalni spread kupovnih i prodajnih cena market mejkera“, navodi Siniša Krneta, direktor poslovnih operacija na Beogradskoj berzi.

Market mejkerima se smanjuju i provizije Berze za transakcije koje obavljaju u svojstvu „menjača akcija“ a predviđeni su i određeni vidovi zaštite od prevelikog dnevnog obima trgovanja na hartiji od vrednosti koji ne može prelaziti 20 odsto od prosečnog dnevnog obima prometa u prethodnih šest meseci. U takvim situacijama postoji mogućnost da se market mejker povuče sa tržišta, iako nije ispunio neophodnu vremensku zastupljenost u okviru jednog berzanskog sastanka.

Ukidanje zone fluktuacije i prepuštanje regulacije tržišta market mejkerima za sada je prema mišljenju poznavalaca naučna fantastika dok za uključenje još nekih brokerskih kuća u ovaj posao ima nade.

„Potencijal srpskog tržišta kapitala je još uvek prisutan. Ono što nam treba je takozvano „fino podešavanje“.

Objavljivanje podataka sa vremenskim razmakom od pola godine u doba kada se u samo par dana menja slika globalnog finansijskog tržišta, je svakome ko nije sa ovih prostora veoma smešno i nerazumljivo. Takav stav ostavlja utisak potencijalnom investitoru da nije dobrodošao. Što se tiće market mejkera, rukavica je bačena i mi očekujemo odgovor veoma brzo. Naravno marker mejkeri su samo nova stepenica u razvoju srpskog tržišta kapitala, ali je dobra za sve učesnike od klijenata, kompanija kojima se trguje, malih akcionara, kao i brokerskih društava koja vraćaju poverenje na berzu“, ističe Bedenić.