Svi uglas se zato, na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, unapred kunu da će ovog puta stvoriti poseban budžetski fond u kom će na sigurnom ležati spasonosni novac dobijen od prodaje 40 odsto Telekoma. Svi se pomalo čude i vređaju kad ih kritičari njihovih dela “ošinu” podsećanjem da će taj novac, kao do sad, otići u javnu potrošnju i predizbornu kampanju. Novac će, kažu, biti potrošen isključivo na izgradnju šest puteva i to će, kako je “na slepo” izračunao Mirko Cvetković, jer za neke puteve još nisu napisani projekti, koštati oko milijardu evra. S obzirom na to da mnogi prognoziraju da Vlada za Telekom neće dobiti više od tog iznosa, priča bi ovde trebalo i da se završi.

Sledeća milijarda, dve

Da li da bi sprečio dalje širenje glasina da od prodaje Telekoma Srbije ove godine neće biti ništa ili ganut ogorčenim pogledima birača u gumenim čizmama, predsednik Boris Tadić obećao je u Trgovištu da će deo novca od Telekoma Srbija otići i za vodoprivredu, sanaciju i prevenciju klizišta i plavnih područja. Za hitne investicije u vodoprivredi trebalo bi, prema nekim procenama, izdvojiti bar 30 miliona evra.

Nešto novca za svoje ministarstvo, do sad su glasno zatražili Jasna Matić, Žarko Obradović, a i Verica Kalanović i Milutin Mrkonjić spominju neke puteve van onih šest planiranih.

Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije smatra da bi “bio red da se deo tog novca vrati telekomunikacijama”. Trebalo bi, po njenim rečima, 100 miliona evra uložiti u razvoj elektronske vlade.

Početkom aprila, Žarko Obradović, ministar prosvete najavio je da njegovo ministarstvo namerava da traži deo novca od prodaje Telekoma za investicije u prosveti, ali nije rekao koliko.

Verica Kalanovićeva, ministarka za Nacionalni investicioni plan, koji izgleda, nije dovoljno siguran da primi novac za infrastrukturne projekte, nego je potreban poseban fond, smatra da pored novih puteva, novac od Telekoma Srbija treba da ode i u nerazvijene opštine, što, po pisanju medija, podrazumeva izdvajanje oko 300 miliona evra.

Pored toga, Kalanovićeva je za medije izjavila i da će deo novca od Telekoma biti potrošen na autoput Beograd - južni Jadran. Deo tog autoputa kroz Srbiju je 255 kilometara, a cena po kilometru, prema njenim rečima, neće preći sedam miliona evra. Kalanovićeva je rekla da će za mandata ove Vlade biti izgrađen deo od Beograda do Ljiga (87 kilometara), za šta bi, po toj računici, trebalo oko 600 miliona evra.

Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture za sad spominje samo sto miliona evra koji nedostaju za Koridor 10, ostatak je pokriven sredstvima međunarodnih finansijskih institucija, ali zato Milutin Ignjatović, direktor CIP-a kaže da ne treba novac od Telekoma Srbija odvojiti samo za puteve i podseća da srpska železnica čeka na rekonstrukciju decenijama. On kaže da su se mađarska i srpska strana dogovorile da se doda još jedan kolosek na pravcu od Beograda do Subotice. Modernizacija te deonice, prema podacima Ministarstva za infrastrukturu, košta 885 miliona evra.

I predlozi

 

Predlog šta bi bilo pametno učiniti sa novcem, a da to ne bude tako zvučna i maglovita infrastruktura, dao je Radovan Jelašić, guverner NBS u ostavci rekavši da bi trebalo razmisliti da se novac od prodaje državnog kapitala u Telekomu Srbija upotrebi za prevremenu otplatu najskupljih delova spoljnog duga Srbije ili za jačanje prvog stuba penzionog osiguranja. Jelašić je podsetio da je kamata za dug Londonskom klubu poverilaca sad 6,75 odsto godišnje. Preostali dug Srbije Londonskom klubu, prema podacima NBS, iznosi 808,3 miliona evra.

Nije dugo trebalo da prođe, a da na čuvenom sastanku sindikata, Vlade i tajkuna, i vodeći srpski privrednici zatraže novac od Telekoma. Na tom “samitu”, sredinom aprila, uspešni biznismeni predložili su Vladi da se novac od Telekoma investira u reindustrijalizaciju, a ne u puteve, i ponudili svoju pomoć u spasavanju propalih firmi, poznatiju u javnosti kao “nepristojna ponuda”. Tako je Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, na sastanku rekao da država ne bi trebalo da finansira infrastrukturu i gradi nove puteve, jer su „srpski putevi u mnogo boljem stanju od srpske privrede“.

Strah stručnjaka da će novac otići u predizbornu kampanju na lokalu finansiranjem sitnijih opštinskih projekata, potvrđuje i nedavna inicijativa Stalne konferencija gradova i opština upućena Vladi Srbije. Oni traže od Vlade da se deo novca uloži u rekonstrukciju i izgradnju infrastrukturnih objekata koji su od kapitalnog značaja za lokalne samouprave. U predlogu se navode izgradnja i rekonstrukcija sistema vodosnabdevanja, lokalne putne mreže, ali i gasifikacija, toplifikacija i elektrifikacija, izgradnja objekata za prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda, odlaganje komunalnog otpada, jer sve to, kako kažu, predstavlja životno pitanje za građane.

Sve to, a tender za prodaju još nije ni raspisan. Kad novac jednog dana i stigne, nije teško zaključiti da će ga “raščerupati” za tri meseca. Verovatno je da će, kao i u prethodnoj prodaji, nestati i tragovi para.