Okrugli sto Bankar magazina

Značaj štednje za novi model privrednog rasta u Srbiji

29. oktobar 2010. 9:30 - 14:00

Srbija, Hotel Hyatt Regency

Organizator: EMG

Uprkos globalnoj finansijskoj krizi, koja se prelila i u Srbiju, ukupna štednja je povećana, iako je u jesen 2008. iz bankarskog sektora za relativno kratko vreme povučeno više od milijardu evra depozita. Iako je štednja premašila 6 milijardi evra i dostigla rekordni nivo, primetan je rast štednje na kratak rok, dok je smanjen udeo oročenih uloga na rok duži od godinu dana. Uz to, građani uglavnom štede u bankama, čak 95 odsto, dok Evropljani u bankama drže svega 35 odsto svoje štednje, a ostatak je u penzijskim, investicionim fondovima i osiguravajućim društvima.

Registrujte se

Najava
Program
Prezentacije
Biografije
Galerija
Download
Izveštaj
Učestvovanje
Smeštaj

Zašto je to tako i može li se i kako takvo stanje promeniti? Postoje li načini da se i u Srbiji stimuliše dugoročna štednja, pogotovo ako se ima u vidu da bi nedavno promovisani novi model privrednog rasta Srbije od 2011. do 2020. trebalo da se, umesto na potrošnji, bazira na rastu investicija, a samim tim i domaće štednje?

Nove mere NBS za promovisanje dinarske štednje;
Dodatne pogodnosti, koje banke spremaju za „Nedelju štednje“;
Uloga Vlade, Narodne banke, poslovnih banaka, osiguravajućih kompanija i penzijskih fondova u procesu dinarizacije (deeurizacije);
Kamate kao način za podsticanje dinarske i devizne štednje;
Planovi države za izdavanje dugoročnih dinarskih obveznica;
Isplati li se više štedeti u dinarima i devizama;
Promocija dinarske i devizne štednje;
Ograničenja i mogućnosti osiguravajućih kompanija i penzijskih fondova da kupuju dinarske hartije od vrednosti;
Ulaganja u penzijske fondove i osiguravajuća društva vs klasična štednja – prednosti i mane;
Značaj poreskih olakšica za razvoj životnog osiguranja