Ostajte ovde?

Dosta je već rečeno o tome da se WAZ nije pokazao kao dobar vlasnik, ni u Politici, ni u novosadskom Dnevniku, odakle su prethodne nedelje čak i podneli tužbu zbog neispunjenih ugovornih obaveza. Ni na tržištu distribucije štampe nije transparentno poslovao. I da, pokušao je da zakulisnim radnjama dođe do akcija u Novostima. Ipak, postavlja se pitanje da li je u redu da ljuti srpski domaćini glasno isteruju strane kompanije iz zemlje, jer su „poslovale netransparentno, sa sumnjivim ljudima, pa im tako i treba“? Jer, ono što sve vreme izostaje, nije problem stranih investitora, već države koja nema transparentne mehanizme da razreši te, u poslovnom svetu skoro pa uobičajene, sporove.

 

Vladimir Gligorov, ekonomista, smatra da osnovni problem nije da li će ceo taj slučaj zaustaviti interesovanje novih investitora, jer tog interesovanja ionako nema, već kako će uticati na ponašanje investitora koji su već u Srbiji. „Taj slučaj šalje razne signale, a prvi je da se, brutalno rečeno, bez korupcije ne može ništa. Bojim se da će se u realnosti odsad više računati na podršku države nego na odnose u poslovnom svetu, jer se iz ovoga vidi da je veza između lokalnih preduzetnika i države jako čvrsta i da, ako nemate direktnog pristupa Vladi, ne možete sa sigurnošću da radite u Srbiji“, kaže on.

Nenad Briski, novinar Deutsche Welle, komentarišući zašto je jedna tako zvučna afera u Srbiji, imala slab odjek u nemačkim medijima, kaže: „To je ovde sića, sitne pare i sitni poslovi“. Vesti koje se nalaze na sajtu te kuće, uglavnom dolaze od WAZ-a koji je strana u sporu i od srpskih medija, dok se u nemačkim medijama, tu i tamo pojavi poneka kratka vest, a niko, kaže, nije posebno zainteresovan da komentariše celu stvar.

Briski ne misli da će „neka velika kompanija propustiti dobru poslovnu priliku samo zato što se Bodo Hombah opekao“. „Sigurno je da to nije dobra reklama i da će ljudi biti oprezniji, jer takve afere unose notu skepse, ali ako je, na primer, nemački Telekom krenuo da kupi srpski Telekom, neće odustati samo zbog toga“, smatra on.

Minus za integracije

Dinkićeva izjava, smatraju stručnjaci, neće uticati na investitore, ali zato ukazuje da je negde doneta odluka da je najbolje da WAZ ode, za šta već neko vreme postoji pritisak u javnosti. Ipak, od te izjave počelo je intenzivnije licitiranje sa dubinom ponora u koji će Srbija pasti zbog zaštite domaćih tajkuna i ignorantskog ponašanja prema nemačkom investitoru. Jelko Kacin, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju spominje čak i uticaj na dobijanje statusa kandidata Srbije, nazivajući odlazak WAZ-a „šamarom Srbiji i njenom imidžu u državama članicama Unije“.

 

Vladimir Gligorov kaže kako će Evropska komisija verovatno, pri ocenjivanju pripremljenosti Srbije da krene u pregovore o članstvu sa EU, razmatrati i taj slučaj. „Ako se oceni da Srbija potezima sa WAZ-om u suštini ne garantuje ispunjavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, deo o slobodnom protoku kapitala, gde se gleda i odnos prema stranim investitorima, to može da utiče na krajnju ocenu i da rezultira nekim dodatnim uslovima“, kaže on. Gligorov kaže da to da li neko priziva ili tera investitore nije toliko relevantno, osim u okvirima tekuće politike, koliko činjenica kako se investitori faktički tretiraju, koji je stvarni problem i kako se država postavila. „Mislim da će to biti veći problem od same izjave“.

Volfram Mas, ambasador Nemačke je sa druge strane, upozorio da reakcija ministra Dinkića može da utiče na strane investicije, a da zbog zajedničkog ulaganja u Srbiji sa WAZ-om, i EBRD može da se „naljuti“. Evropska banka te navode nije želela da komentariše. Mas, iako je za nedelju dana promenio odnos prema celoj stvari, od neutralnog u hladan, ogradio se od analize ko je kriv, rekavši da sigurno ima neko drugi ko će da priča o tome šta je prethodilo događajima iz proteklih nedelja.

Osim Stanka Subotića, koji se nudi srpskom pravosuđu kao zaštićeni svedok, niko se nije posebno raspričao. Slučaj Novosti možda ne bi konkurisao za, kako je to fino opisao Svetislav Basara, „sedam velikih misterija modernog sveta“, da se nije isuviše moćnika, ove i one vrste, zapitalo: šta ja imam od toga? Ohrabrenje da će slučaj biti rasvetljen trebalo bi da da Ivica Dačić, ministar policije koji je sa Tare, u svom stilu već, poručio da je istraga o toj privatizaciji već pokrenuta. Dosadašnje pompezno najavljene istrage o mnogim važnim stvarima, nažalost, u većini nisu nikad isterane do kraja. Paul Binder iz WAZ-a kaže da svakako pozdravlja svaku istragu i da je razjašnjenje situacije u njihovom interesu.

Da li je Bodo Hombah svojim pismom predsedniku hteo da ukaže na čvrstu vezu tajkuna i Vlade i opomene na neefikasnost državnih organa ili je hteo da ih zaobiđe, obraćajući se (ponovo) vrhu države? Boris Tadić, predsednik Srbije, osim što „proziva“ Evropsku uniju da jasno kaže hoće li ili neće zapadni Balkan (Srbiju), i dalje ne nalazi za shodno da se oglasi o dopisivanju sa Hombahom niti o svojoj ulozi u celom slučaju. Očigledno su ga posavetovali da ćuti.