Ukupni gubitak privrednih društava u Srbiji popeo se u 2009. na 96 milijardi dinara i više je nego udvostručen u odnosu na 2008. Istovremeno je smanjen i ukupan broj zaposlenih.

Prošlu godinu je sa dobitkom završilo 51.114 privrednih društava, gubitak je iskazalo 31.260, a na „nuli“ su bila 7.284 preduzeća.

Poređenja radi, privreda Srbije je 2006. i 2007. iskazala dobit od 105, odnosno 50 milijardi dinara. To je bio period privrednog rasta zasnovanog, pre svega, na rastu agregatne tražnje, visokim stranim direktnim investicijama i rastućem kreditnom zaduženju u zemlji i inostranstvu. U 2008. rast je zaustavljen i privredna društva poslovala su sa gubitkom od 37 milijardi dinara, a u 2009. su sve performanse značajno pogoršane.
Osetan pad aktivnosti, prouzrokovan smanjenjem tražnje i industrijske proizvodnje, ali i smanjenjem novih izvora finansiranja zbog usporavanja kreditne aktivnosti i suženih mogućnosti za privlačenje kapitala iz inostranstva, praćen je smanjenjem zarada i rastom nezaposlenosti. Paralelno s tim pala je i potrošnja, što je pojačalo pritisak ka eksternom finansiranju tekućeg poslovanja, uz naravno povećan rizik takvog finansiranja. Rastuća nelikvidnost i visoka zaduženost privrede u uslovima znatno smanjenog priliva stranih direktnih investicija dodatno su pojačali ranjivost srpske privrede na nepovoljne faktore iz okruženja.
Pod uticajem takvih kretanja u 2009. stvoren je destimulativni ambijent za poslovanje privrednih društava, koji je još više ugrozio već oslabljenu profitabilnost privrede.
Od 112.160 preduzeća koja su bila obavezna da prezentiraju svoje poslovanje podnošenjem finansijskih izveštaja, Agenciji za privredne registre izveštaje je dostavilo njih 96.919. Od tog broja obrađeno je 89.658 finansijskih izveštaja, a ostali nisu obrađeni zbog velikog broja nedostataka i nepravilnosti, koje nisu otklonjene do sredine juna. Prema podacima iz obrađenih finansijskih izveštaja, u 2009. je bilo zaposleno 1.058.539 radnika, što je za 65.497 radnika manje nego 2008.

Iako je u 2009. stopa inflacije, merena rastom cena na malo, bila 10,4 odsto, a dinar depresirao za 8,2 procenta, ukupni prihodi privrednih društava od 6.225 milijardi dinara (poslovni prihodi učestvuju sa 93 odsto) bili su za 7,3 odsto manji nego 2008, dok su ukupni rashodi od 6.300 milijardi dinara (poslovni rashodi učestvuju sa 89 odsto), smanjeni za 6,4 odsto. Jedino ohrabruje što je pad poslovnih prihoda pratilo i smanjenje poslovnih rashoda tako da su, ukupno posmatrano, privredna društva poslovala sa pozitivnim poslovnim rezultatom, jer su ostvarenim poslovnim prihodima pokriveni poslovni rashodi. Iskazani poslovni dobitak nije, međutim, bio dovoljan da podrži teret servisiranja postojećih dugova, pa je posledično, usled visokih rashoda kamata i negativnih kursnih razlika, finansijski gubitak imao opredeljujući uticaj na iskazani neto finansijski rezultat. Pored toga, u 2009. je u odnosu na 2008. došlo do osetnog rasta ostalih rashoda za 18,7 odsto, uz istovremeno smanjenje ostalih prihoda za devet procenata.

Ugrožena profitabilnost
Polazeći od činjenice da je u 2009. udvostručen ukupni gubitak, privredna društva beleže značajan pad stope prinosa na ukupna sredstva i sopstveni kapital, što ukazuje da je cena pozajmljenog kapitala daleko veća od prinosa na njega, te da se pozajmljeni kapital ne koristi efikasno. Posmatrano po godinama, za srpsku privredu opravdano korišćenje pozajmljenog kapitala je bilo samo tokom 2006. i 2007. Već u 2008. cena pozajmljenog kapitala je bila veća od stope prinosa na taj kapital, a lane je taj odnos dodatno pogoršan, iskazivanjem visokih rashoda finansiranja koji dalje ugrožavaju poslovni rezultat. Ugrožena profitabilnost privrednih društava ukazuje na njihovu nesposobnost da iz redovnog poslovanja ostvaruju dovoljno rezultata kojima bi mogla da pokriju kumulirane gubitke, podrže likvidnost, plaćaju visoku cenu sopstvene zaduženosti i obezbede dalji rast i razvoj.
Sa druge strane, pretnju poslovanju privrednih društava predstavlja i smanjenje učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja, sa 39,7 na 36,7 odsto, dok opšti racio likvidnosti od 0,97 odsto pokazuje da za servisiranje kratkoročnih obaveza privredna društva moraju da obezbede nova zaduživanja. To posledično vodi daljem nagomilavanju obaveza i generisanju rasta nelikvidnosti. Konačno, ugrožena profitabilnost u uslovima visoko rastuće zaduženosti uslovila je i povećani rizik plaćanja kamata tako da je racio pokrića kamata privrednih društava u 2009. skoro tri puta manji nego u prethodnoj godini.

Visoka zaduženost i osetljivost na „šokove“ iz okruženja
Pritisak opšte nelikvidnosti, koju karakteriše generalno neizmirivanje obaveza od mikropreduzeća do države, dovodi do neracionalnog korišćenja pozajmljenog kapitala što pre svega znači da se kratkoročnim izvorima finansiraju stalna sredstva. Takođe i plaćanje visokih kamata kao i pokrivanje kursnih razlika na pozajmljeni kapital ukazuju da je privreda Srbije postala preosetljiva na „šokove“ iz okruženja, što znači veoma zavisna od promene koje nameću poverioci i kreditori, odnosno veoma nefleksibilna na makroekonomska kretanja u zemlji.
U strukturi ukupnih izvora sredstava najveće učešće imaju kapital (42,4 odsto), kratkoročne (38,7) i dugoročne obaveze (17,6). Učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja smanjeno je sa 39,7 odsto u 2008. na 36,7 procenata u 2009, što ukazuje na pogoršanje finansijske strukture privrednih društava. Istovremeno, ukupne obaveze privrednih društava povećane su za 9,3 odsto, i to dugoročne za 13,3, a kratkoročne za 7,2 procenta. Posledično je povećana zaduženost privrednih društava, pri čemu je svaki dinar pozajmljenog kapitala pokriven sa samo 0,64 dinara sopstvenog kapitala (prethodne godine sa 0,71 dinar).
I pored otežanog pristupa eksternim izvorima finansiranja, ukupni krediti u 2009. povećani su za 16,3 odsto, na 2.339 milijardi dinara, tako da je njihovo učešće u strukturi ukupnih izvora finansiranja povećano na 24,7 odsto (u 2008. bilo je 23,2 odsto).

Zbog smanjene raspoloživosti dugoročnih izvora finansiranja, privredna društva su se preusmerila na korišćenje kratkoročnih kredita, tako da su oni rasli brže (po stopi od 17,3 odsto) od dugoročnih (15,3 odsto). Tako se učešće dugoročnih i kratkoročnih kredita u ukupnim izvorima finansiranja u 2009. gotovo izjednačilo (12,4 prema 12,3 odsto), a i ročna struktura kredita je pogoršana (udeo dugoročnih kredita bio je 50,3, a kratkoročnih 49,7 odsto). Ukupni krediti su za 45,6 odsto veći nego kumulirani gubici, a sličan odnos bio je i 2008.godine.

Rastu nelikvidnost i rizici poslovanja
Nelikvidnost raste iz godine u godinu. Opšti racio likvidnosti (lane je bio 0,97, godinu dana ranije 0,99, a u 2007. bio je 1,02) pokazuje da za servisiranje kratkoročnih obaveza privredna društva moraju da obezbede nova zaduživanja. To posledično vodi daljem nagomilavanju obaveza i rastu nelikvidnosti. Ovo ukazuje da je privreda Srbije, koja je već visoko zadužena, posegla za kratkoročnim kreditima da bi u izvesnoj meri ublažila narastajuću nelikvidnost i održala započeti nivo poslovanja.
Zbog redukovanog obima poslovanja negativan neto obrtni kapital privrednih društava u 2009. od 144 milijardi dinara bio je za 8,9 odsto manji nego 2008. No, polazeći od činjenice da je za iznos negativnog neto obrtnog kapitala stalna imovina privrednih društava finansirana iz kratkoročnih izvora, njegova i dalje visoka vrednost ukazuje na nepovoljnu finansijsku strukturu, ozbiljne probleme sa izmirivanjem tekućih obaveza, odnosno nedovoljnu likvidnost privrednih društava.
Ukupne zalihe 31. decembra 2009. bile su 1.065 milijardi dinara, tako da je za ostvareni nivo poslovanja nedostajalo 1.208 milijardi dinara dugoročnog kapitala.
Kumulirani gubici dostigli su 1.607 milijardi dinara i za 16,9 odsto veći su nego 2008, pri čemu gubici do visine kapitala iznose 1.122 milijarde, a iznad visine kapitala 485 milijardi dinara. To je za posledicu imalo smanjenje sopstvenog kapitala, tako da je stopa izgubljenog kapitala od 31,6 odsto bila značajno veća nego u 2008. i 2007, kada je iznosila 27,8 i 23,8 odsto.

Svaka četvrta firma - bez zaposlenih
Posebnu specifičnost srpske privrede predstavlja činjenica da više od četvrtine privrednih društava čine ona u kojima nije bilo zaposlenih, dok je nešto više od polovine privrednih društava zapošljavalo od jednog do pet radnika. Posmatrajući privredna društva u zavisnosti od broja zaposlenih, može se zapaziti da mikroprivredna društva, koja u skladu sa standardima Evropske unije zapošljavaju do 10 radnika, čine 86,9 odsto svih privrednih društava, a u njima je bilo zaposleno 15,6 odsto od ukupnog broja radnika.
Oko tri četvrtine privrednih društava poslovalo je u nerazmenjivim sektorima, a u njima je bilo zaposleno oko polovine od ukupnog broja radnika. Sektorski posmatrano, najviše privrednih društava je iz tri sektora: trgovina na veliko i malo (39 odsto), prerađivačka industrija (20,8) i nekretnine (15,1 odsto).
Regionalna neravnomernost privredne aktivnosti, neuravnotežen teritorijalni razvoj, dominacija velikih privrednih društava i nepovoljna sektorska struktura, glavne su odlike srpske privrede, a istovremeno predstavljaju i pretnje njenom održivom razvoju. Neskladu doprinosi i to što primat preuzimaju nerazmenljivi sektori, pri čemu je opadajući trend učešća razmenljivih sektora delom uslovljen i dugogodišnjim procesom njihovog restrukturiranja i privatizacije.
Poslovanje privrednih društava u 2009, kao i prethodnih godina, karakteriše i izražena teritorijalna disproporcija, jer je oko polovine privrednih društava i zaposlenih, odnosno finansijskih performansi skoncentrisano u svega dva okruga – na teritoriji Grada Beograda i Južno-bačkog okruga. Ta privredna društva u poslovnim prihodima učestvuju sa 65 odsto, ukupnim sredstvima sa 66, kapitalu 67,7 i kumuliranim gubicima sa 56,1 odsto.