Na taj način Beogradu, u kom je održan i prvi samit te organizacije, ukazana je posebna čast. Takav događaj od velike je važnosti za promociju jedne zemlje na svakom polju, političkom, ekonomskom, ali i turističkom.

  Slične najave ponovo aktuelizuju temu kongresnog turizma i mogućnosti reanimacije te industrije. Iako su se turistički radnici do pre nekoliko godina samo sećali velikih vremena kada je zemlja bila domaćin raznih skupova, sada se može reći da Srbija postaje sve prepoznatljivija baš kao odredište za poslovne skupove. Srbija je, naime, prošle godine na listi Svetske asocijacije kongresa rangirana na 55. mesto što je pomak za 14 pozicija.

Za tri dana 2.350 evra

Grube procene pokazuju da je prošle godine, doduše tome je doprinelo i održavanje Univerzijade, prestonicu posetilo desetak hiljada poslovnih ljudi. Oni obično čine 60 odsto posetilaca glavnog grada.

Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije Beograda kaže za Ekonom:east da kriza svakako utiče na drugačije planiranje troškova, ali da je Beograd novo mesto za poslovne ljude i da zbog tog postoji sve veće interesovanje za takvim posetama.

Prema njenim rečima, teško je tačno izračunati koliko u glavni grad dođe poslovnih ljudi, ali se pretpostavlja da su to, u većini slučajeva, oni koji borave u hotelima najviše kategorije i to ne duže od dva, tri dana.

  „Realna je mogućnost da Srbija i Beograd postanu prepoznatljiva kongresna destinacija, pre svega imajući u vidu kongresno konferencijske kapacitete zemlje. Naša prednost je i što smo, na neki način, novo odredište. Pored toga domaće naučno-stručne asocijacije su odlično pozicionirane u evropskim i svetskim naučnim mrežama kao i ljudi koji nas predstavljaju na konferencijama i stručnim skupovima u svetu“, smatra Jasna Dimitrijević.

Srbija, svakako ima kongresnih potencijala, ali bi pored Beograda, Novog Sada trebalo, prema mišljenju poznavalaca, podsticati razvoj ove grane turizma u planinskim i banjskim mestima. Raznovrsnija i kvalitetnija ponuda učiniće zemlju konkurentnijom na evropskom i svetskom tržištu. Za razvoj tih mesta, poput Zlatibora, Kopaonika, Palića, Fruške gore, koji osim objekata i vrhova imaju da ponude i razne druge zanimljivosti, potrebno je mnogo privatnih investicija u hotele, kongresne sale i ulaganja države u infrastrukturu.

Ne bi valjalo da „poslovnom“ turisti, za kog važi da troši bar tri puta više od „običnog“ jer ima visoke dnevnice i plaćene putne troškove, proradi, na primer, kamen u bubregu truckajući se po srpskim drumovima. Takve ljude bi trebalo čuvati kao malo vode na dlanu jer oni zaista dolaze sa dosta novca, hrane se u elitnim restoranima, spavaju u najskupljim hotelima, a nisu imuni ni na noćne provode.

Tanja Bogdanov, konsultant u kompaniji za organizaciju “korporativnih motivacijskih putovanja” Dmc Vekol kaže da analize u Sloveniji, koja prema mišljenju stručnjaka ne pripada najrazvijenijim kongresnim destinacijama, pokazuju da ti turisti prosečno u „deželi“ ostaju tri dana i da za to vreme potroše 2.350 evra. U toj zemlji je prošle godine održano 1.500 međunarodnih događaja.

„Možete zamisliti koliko se novca „okreće“ u toj industriji i koliko je ona značajna za ekonomiju. Ulaganje u tu vrstu turizma (MICE-Meetings, Incentives, Conventions, Exhibitions) nije besmisleno“, kaže ona za Ekonom:east.

U razvijenim kongresnim centrima, prema njenim rečima, potrošnja je daleko veća i gost potroši i do 10.000 evra za nekoliko dana.

„U potrošnju su uračunati troškovi svih usluga koje gost koristi. Uz to moramo računati, da je zadovoljan gost i potencijal destinacije. Ukoliko su usluge dobre, a „poslovni“ turista odlazi zadovoljan onda postoji šansa, da će se vratiti sa familijom ili prijateljima u privatnom aranžmanu ili će barem lepo pričati o ljudima kraju gde je boravio“, objašnjava ona.

Nema brze zarade

  Tanja Bogdanov kaže da je ovom biznisu potrebno pristupiti sa više ozbiljnosti i ne računati na brzu zaradu, već planirati na duge staze. Svaku grešku je, kako ističe, teško ispraviti. Prema njenom mišljenju, jedan od glavnih nedostataka Srbije je nedovoljno znanje u toj oblasti koje ne pružaju čak ni fakulteti za turizam.

„Mladi, koji su naš potencijal, nažalost, teško stiču znanje odnosno nemaju ga gde ni steći. Slično je i sa osobljem u hotelima, restoranima, sa vozačima, vodičima. Znači treba početi od temelja i polako graditi i imati viziju, a pogotovo strpljenje”, dodaje ona.

Osim znanja jedan od većih problema Srbije jeste nedovoljno smeštajnih kapaciteta, posebno onih visoke kategorije što ističe i Jasna Dimitrijević.

„Nedostaje nam više hotelskih kapaciteta odgovarajućih kategorija, da bismo mogli da konkurišemo za skupove od tri do pet hiljada učesnika. Verujem da će do toga doći paralelno sa razvojem ukupne infrastrukutre“, kaže ona.

Nedostatak smeštaja delimično su prevazišli Beograd i Novi Sad, ali i oni bi mučili muku ukoliko bi se održavao kongres sa više od pet hiljada učesnika. Oni jednostavno ne bi imali gde da prespavaju.

Poznavaoci kažu da je kongresna ponuda u ostatku Srbije veoma loša. Pored investicija u smeštaj trebalo bi raditi na promociji i osmisliti ponudu različitu od one koju imaju druge zemlje. Kao dobar primer često se navode Mađari koji su se od Budimpešte, od početka devedesetih „popeli“ do vrha liste po broju održanih kongresa, sajmova i drugih velikih manifestacija u Evropi.

  „Kongresni turisti“ su veoma zahtevni, pa im je pored kongresnih i smeštajnih kapaciteta, potrebno ponuditi mnoge zanimljivosti u neposrednom okruženju. Zato je poželjno da kongresni centri budu na onim mestima koja u slobodno vreme pružaju dobru zabavu. Zlatibor je, kažu poznavaoci, idealan za kongresni turizam manjeg obima, odnosno za skupove do 300 učesnika. Ta planina ima veoma raznovrsnu ponudu. Svaki slobodan trenutak može da se provede na drugom mestu - Šarganskoj osmici, Sirogojnu, Zlatarskom jezeru. Međutim, na Zlatiboru kao i u drugim delovima zemlje neophodna su nova ulaganja kako bi ponuda zadovoljila turiste naviknute na najbolje.

Ostala mesta su, kažu poznavaoci, pre svega atraktivna za nacionalno tržište. Prema njihovom mišljenju postoje dobri resursi, povoljna geografska pozicija kao i interesovanje poslovnog sveta iz regiona. Kako bi se kongresni turizam unapredio neophodno je renovirati pojedine kongresne centre, privatizovati hotele i privući nove investitore.

„Srbija ima potencial, traže se nove destinacije, multikulturnost, nešto što ljudi još nisu videli ili doživeli. To možemo pružiti samo je potrebno složiti mozaik kojeg će činiti prirodne lepote, kulturna dobra, kreativne ideje i profesionalan odnos prema gostu i profesionalna usluga“, kaže Bogdanova i dodaje da bi ovakav vid receptivnog turizma trebalo da podrži i vlada.

Goran Petković, državni sekretar za turizam kaže da je Strategijom razvoja turizma kongresni biznis definisan kao jedan od prvih proizvoda koje treba razvijati. Zbog toga su, prema njegovim rečima, osnovani i kongresni biroi Srbije i Beograda.

„Srbija ima potencijala da postane vodeća kongresna zemlja u ovom delu Evrope. Iskustvo koje je stečeno u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina u kombinaciji sa modernim kapacitetima koji su izgrađeni ili su u procesu izgradnje daje nam dobru poziciju u daljem napredovanju na međunarodnom kongresnom tržištu“, ranije je izjavio Petković.