Delta grupa, najveća srpska kompanija po prihodima, nalazi se na petom mestu liste, s 1.676 miliona evra prihoda. Telekom Srbija, najprofitabilnija srpska firma, ujedno je druga naprofitabilnija kompanija u regionu, s 211,1 miliona evra neto-dobitka.

  Najveća kompanija u Adria-regionu je Agrokor iz Hrvatske, koja je, s 3.607 miliona evra prihoda, zauzela prvo mesto na listi. Sledi INA, a zatim dve slovenačke kompanije, trgovinski lanac Mercator i Petrol. Najveći broj kompanija na listi dolazi iz Hrvatske, njih 35, dok je Slovenija na listi pozicionirana s 31 kompanijom. Makedonija je zastupljena s četiri kompanije. Iz Bosne i Hercegovine dolazi šest kompanija, a jedna iz Crne Gore.

Dominacija kompanija iz sektora robe široke potrošnje i energetike zabeležena je kako na nivou regiona tako i među srpskim kompanijama na listi. Osam srpskih kompanija je iz sektora robe široke potrošnje. Pored Delta grupe, na listi su Victoria Group (39. mesto), koncern Swisslion-Takovo (66. mesto), Sintelon holding (74. mesto), Metro Cash & Carry Srbija (94. mesto), Nelt (97. mesto), Invej grupa (98. mesto) i DIN Fabrika duvana Niš (100. mesto).

  Od sedam srpskih kompanija iz energetskog sektora najbolje je, na šestom mestu, plasirana Elektroprivreda Srbije, koji prate Naftna industrija Srbije (9. mesto), EFT holdings (13 mesto), Srbijagas (22. mesto), Yugorosgaz (37. mesto), Lukoil Beopetrol (40. mesto) i OMV Srbija (60. mesto).

Dve kompanije iz srpskog farmaceutskog sektora, Velefarm (89. mesto) i Hemofarm (91. mesto), ostvarile su dovoljno prihoda da se nađu među najvećih 100 kompanija u Adria-regionu. Dva srpska telekom-operatera odlično su se pozicionirala na listi. Telekom Srbija je na visokom 11. mestu, a Telenor na 43. mestu. Na listu su uspele da uđu još po jedna srpska kompanija iz industrijskog, građevinskog i tehnološkog sektora. US Steel je zauzeo 23. mesto, Energoprojekt holding se našao na 90. mestu, dok Comtrade zauzima 99. mesto.

Sektorsko odmeravanje snage

Posmatrano na nivou celog regiona, gotovo trećina kompanija dolazi is sektora robe široke potrošnje (32 kompanije), dok je energetski sektor zauzeo 24 mesta na listi. Ukupno 14 kompanija na listi posluje u okviru industrijskog sektora, 10 u okviru farmaceutskog sektora, a devet kompanija dolazi iz sektora tehnologije, medija i telekomunikacija. Slabije su, s po četiri kompanije, zastupljeni saobraćajni i građevinski sektor i javni sektor, s tri kompanije.

  Ne samo što je sektor robe široke potrošnje snažno prisutan, već su te kompanije zauzele i visoke pozicije na Deloitteovoj rang-listi. To u najvećoj meri mogu da zahvale relativnoj stabilnosti prihoda od prodaje prehrambenih proizvoda, odnosno manjem negativnom uticaju svetske ekonomske krize na taj nego na ostale sektore. Tako ukupni prihodi kompanija iz sektora široke potrošnje čine trećinu (34 odsto) prihoda 100 najvećih kompanija regiona. Promena strukture potrošnje i smanjena potrošnja, povećani troškovi finansiranja, nestabilan kurs i druga negativna kretanja, uzrokovana svetskom ekonomskom krizom, karakteristika su i tog sektora.

U sektoru robe široke potrošnje najsnažniji segment su trgovinski lanci koji pokrivaju 21,5 odsto prihoda svih kompanija na listi. Tri najveće kompanije u sektoru široke potrošnje u Adria-regionu prema prihodima bile su Agrokor (na prvom mestu), Mercator grupa (3. mesto) i Delta grupa (5. mesto), koje su ujedno tržišni lideri u sektoru široke potrošnje u najvećim ekonomijama Adria-regiona (Hrvatska, Slovenija i Srbija). Interesantno je napomenuti da su, kao rezultat globalnog usporenja, trgovinski lanci doživeli promene u strukturi prihoda. Povećanje prihoda primetno je u slučaju osnovnih namirnica, poput pekarskih proizvoda ili mesa, dok je u slučaju tekstila i aparata za domaćinstvo uočljiv pad prihoda.

  Velike kompanije iz energetskog sektora dolaze iz svih zemalja regiona, a njihova pozicija relativno je stabilna. Prihodi srpskih energetskih kompanija na listi čine 32 odsto prihoda svih energetskih kompanija među Adria Top 100. Na listi su se našle 24 energetske kompanije, od kojih se 11 bavi proizvodnjom i/ili distribucijom nafte i gasa, 12 proizvodi i/ili distribuira električnu energiju, a jedna iskorišćavanjem prirodnih resursa (Hrvatske šume).

Ukupni prihodi kompanija iz energetskog sektora na Deloitteovoj listi pali su 19,8 odsto. Pri tom su najveći pad imale firme koje su se bavile trgovinom naftom, 29,3 odsto. Kod kompanija koje proizvode/distribuiraju električnu energiju pad prihoda u 2009. u odnosu na godinu pre bio je nešto manji i iznosio je šest odsto.

Primetna je i razlika u vlasničkoj strukturi kompanija u tom sektoru. Velika većina elektroenergetskih kompanija je u državnom vlasništvu, dok su one iz naftnog biznisa većinom u stranom vlasništvu.

Najuspešniji

Ako se pogleda lista 10 najprofitabilnijih kompanija regiona, čak tri kompanije su iz energetskog sektora. Holding Slovenske elektrane se, s gotovo 114 miliona evra, rangirao na četvrto mesto po profitu, ENI Croatia, sa 80 miliona evra, našla se na sedmom mestu, a EFT Holdings, sa 73 miliona evra, na 9. mestu.

Među 10 najprofitabilnijih i najuspešnijih kompanija regiona dominira pet kompanija iz sektora telekomunikacija. Hrvatski Telekom je na prvom mestu, a Telekom Srbija na drugom mestu po profitu. Makedonski Telekom peta je najprofitabilnija firma regiona, a Vipnet Hrvatska i BH Telekom su na 6, odnosno 8. mestu. Tokom proteklih nekoliko godina rast kompanija u tom sektoru počeo je lagano da stagnira na tržištu mobilne telefonije, tj. čak da opada u fiksnoj telefoniji. Shodno tome kompanije iz tog sektora prostor za rast traže kroz nove proizvode i usluge.

  U vreme globalne ekonomske krize klijenti telekomunikacionih operatera su značajno osetljiviji na cene usluga i najčešće traže komplet rešenje koji uključuje fiksne i mobilne usluge i usluge za prenos podataka. Taj paket rešenja nudi se pod istim brendom i pod jedinstvenim ugovorom o uslugama. Ekonomska kriza se odrazila na potrošačke navike i promenila ih. Usled toga trend ponude kompleta usluga postao je široko prihvaćen model kod operatera koji žele da i dalje prilagođavaju svoje pakete novim potrošačkim potrebama.

U industrijskom sektoru u regionu, krajem 2010. i tokom 2011. očekuje se rast, kao posledica ekonomskog oporavka i porasta realnog BDP-a. Od 14 kompanija u industrijskom sektoru u regionu najveći broj dolazi iz automobilske i procesne industrije. Kad je reč o kratkoročnim perspektivama, te kompanije će se usmeriti na restrukturiranje procesa koji su prvenstveno u vezi sa optimizacijom troškova i održivošću novčanih tokova, a obim kapitalnih investicija biće ograničen.

U poređenju sa ostalim sektorima, kriza nije uzrokovala značajan pad u prihodima od prodaje u farmaceutskom sektoru. Smanjenje prihoda je bilo svega 3,7 odsto. Iako se dobitak kompanija iz tog sektora smanjio 18,8 odsto u 2009. u odnosu na 2008, farmaceutske kompanije su u proteklom periodu ostvarile značajan profit. Prema ostvarenom profitu slovenačke kompanije Krka i Lek pozicionirane su na trećem i jedanaestom mestu, a po dobitku je uspešan i srpski Hemofarm.