Ako, pak, te hemijske olovke proda Ministarstvu spoljnih poslova, tu bi već morao duže da čeka, jer je originalni predlog Evropske komisije bio da se ovo zakonsko oročavanje plaćanja ne odnosi na javni sektor.

  Evropski parlament i Savet EU odbili su, međutim, ovaj predlog, tako da će se u oktobru na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta glasati za direktivu kojom se i privatnom i javnom sektoru određuje rok za plaćanje malim privatnim preduzećima od najviše 30 dana. Ukoliko se prekorači tih dogovorenih mesec dana, dužnik će morati da plaća kamate. U EU su prepoznali da su mala preduzeća u ovom trenutku najugroženija, pa im je zbog toga i potrebna najveća pomoć.

San i java

U Srbiji je oročavanje naplate potraživanja san svakog preduzetnika. Sudeći prema rezultatima ankete Unije poslodavaca, 58 odsto privrednih subjekata u Srbiji (ne samo malih) naplaćuje svoja potraživanja u roku dužem od 120 dana. Anketirana preduzeća su navela da od sedam do deset odsto prodate robe ili usluga nikad i ne naplate, jer su njihovi dužnici ili otišli u stečaj ili su im dali nenaplative menice!?

„Vlada Republike Srbije i druge finansijske institucije sem subvencionisanih kredita nisu sprovele nikakve druge mere da se najveći dužnici nateraju na plaćanje svojih dugova. Rezultat ovakvog nepostupanja jeste da se na naplatu potraživanja u Srbiji čeka 128 dana, a time smo na dnu evropske lestvice sa Albanijom“, kažu u Uniji poslodavaca.

  Sekretar Odbora za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Srbije Dejan Trifunović za Ekonom:east kaže da bi i Srbija od ove godine trebalo da počne sa primenom ovog roka od 30 dana, jer je to direktiva iz Akta o malom biznisu, ali zasad to nije izgledno.

„Imamo zvaničnu inicijativu koju smo uputili predsedniku Vlade, postoje neki pregovori, pa će verovatno i to jednom zaživeti. Naš je predlog da rok za plaćanja, za sve, bude 90 dana, ali da se postepeno svodi na kraće rokove“, kaže Trifunović. Sad, po njegovim rečima, neke firme na svoj novac čekaju i po pola godine.

Tatjana Maglić, vlasnica zanatsko-trgovinske radnje Intermag iz Sombora kaže da se radi o zaista velikom problemu koji dovodi do zatvorenog kruga, u kome svako svakom duguje, ali dok privrednici međusobno ne mogu da se “namire”, država ima mehanizme da naplati obaveze po osnovu poreza, doprinosa i ostalih dažbina.

Zato jedan od Ekonom:east-ovih sagovornika, koji se već 32 godine bavi preduzetništvom kaže: „Mi nemamo tu privilegiju da kasnimo. Ako ja nisam platio vodu, doći će neko da mi zavrne ventil. Ako nisam platio porez, blokiraće mi račun ili zatvoriti radnju. Ako ne platim struju, doći će i iseći je. Ali, ako meni neko ne plati moje usluge, ja mogu samo sebi da sečem noge i ruke od muke. Koji je moj instrument da naplatim deset hiljada dinara od jedne mušterije? A takvih ih imam ni sam ne znam koliko“, priča čovek koji drži radnju za pranje i održavanje automobila. Ne isplati se, po njegovim rečima, tužiti pojedinačno za tako malu sumu, a ne mogu se ni jednom tužbom pokriti svi dužnici.

Tatjana Maglić koja je ujedno i predsednik Zajednice preduzetnika Regionalne Privredne komore Sombor, smatra da tužba protiv poslovnog partnera obično nije dobro rešenje, jer i sudski postupak dugo traje i vrata za dalju saradnju sa tim partnerom se zauvek zatvaraju.

“Iz ove perspektive i ako uzmem u obzir dosadašnji odnos prema ovom problemu, nažalost ne smatram da će on biti rešen u dogledno vreme, jer za to ne postoji volja. Takođe , veliki problem predstavlja plaćanje PDV-a na fakturisanu, a ne na naplaćenu robu”, kaže Maglić, objašnjavajući da njena firma robu daje sa rokom plaćanja od 90 ili 120 dana, a PDV plaća mesečno ili tromesečno. To praktično znači da mali preduzetnici finansiraju državu, dok svoje zarađene pare čekaju nekada i duže od 120 dana. “I pored toga što nikada za 47 godina postojanja i poslovanja naše preduzetničke radnje nismo bili u situaciji da dugujemo svojim dobavljačima, sada je situacija takva da prolongiramo plaćanje svojih obaveza zbog nemogućnosti naplate svojih potraživanja”, priznaje Tatjana Maglić.

Veliki problem za male

  Pitanje je kako bi eventualna obaveza da malim i srednjim preduzećima dugove plaćaju u ograničenom roku uticala na poslovanje velikih firmi, posebno trgovinskih lanaca koji su prvi na meti ovakvih kritika.

Direktor Delta Maxi-ja Dejan Jeremić kaže da su potraživanja koja ova firma ima prema trećim licima na izuzetno visokom nivou i da je pitanje kako će i kada će ta potraživanja da naplati, tako da svako smanjenje rokova plaćanja ka dobavljačima predstavlja problem za poslovanje. „Pritom Delta Maxi svojim kupcima omogućava odloženo plaćanje na 90 dana, pa bi takvo zakonsko rešenje sigurno dovelo u težak položaj i naše kupce“, kaže Jeremić za Ekonom:east, dodajući da donošenjem novog zakona ne bi bio ugrožen opstanak kompanije, ali bi problema svakako bilo.

„Dakle, ako želimo da uvodimo praksu iz EU, trebalo bi da pokušamo da stvorimo uslove kakvi su na svim uređenim tržištima, gde svi kupci u roku plaćaju svoje obaveze, gde potrošači imaju mnogo veću kupovnu moć, a samim tim je i vrednost prosečne kupovine neuporedivo veća, pa ne postoje opcije beskamatnog kreditiranja potrošača“, kaže Jeremić.

Dejan Trifunović iz PKS smatra da ovakav zakon neće ugroziti poslovanje velikih firmi, a trebalo bi da postoji jer se mora stvoriti zdrav ekonomski ambijent, da svi plaćaju u razumnom roku. Bez toga mala preduzeća propadaju, nemaju da izmire tekuće obaveze, plate, poreze. Kako bi bar pokušali da opstanu, mnoga mala preduzeća uzimaju i kredite, tako da ovakva situacija i bankama odgovara“, kaže Trifunović.

Ipak, bankama je u pricipu svejedno da li će se kod njih zadužiti veliko preduzeće da isplati dugove malom, ili će se zadužiti malo preduzeće zbog održavanja svoje likvidnosti. Bankama je važno samo da im broj klijenata raste.

Daleko je Evropa

U Vladi se o ovakvom zakonu još ne razmišlja. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja smatra ovu direktivu EU interesantnom idejom, ali nije siguran da se tako nešto u Srbiji može sprovesti u kratkom roku. „Mala preduzeća jesu najugroženiji deo srpske ekonomije i o tome vredi razmisliti, ali da li će i kad to biti implementirano kao obaveza za domaću ekonomiju, to je šire pitanje, na nivou Vlade“, kaže Ćirić za Ekonom:east.

Da se zakonu koji bi regulisao maksimalni rok za naplatu potraživanja ne bi trebalo nadati, potvrdio je i Slobodan Milosavljević, ministar trgovine. On čak smatra da takav zakon nije ni potreban – naplata je ugovorni odnos dve strane, kupca i prodavca, to je deo konkurentske utakmice, i to ne bi trebalo nikada i nigde da bude regulisano zakonom, rekao je ministar za Blic.

Milivoje Armuš, predsednik Izvršnog odbora Beo taksija kaže da su izjave i delovanje sadašnjeg ministra trgovine posebno zanimljive kad se ima u vidu da je on bio predsednik Privredne komore Srbije. „Sedeo je sa nama na sastancima, slušao sve naše probleme, potpuno je upućen u sve što nam se dešava, tad je bio na našoj strani, a sad zagovara potpuno drugačije stavove“, rekao je Armuš.

Nikad teže

Kako Dejan Trifunović iz PKS kaže, od ove godine, u anketama u kojima učestvuje veliki broj malih i srednjih preduzeća, kao prvi i najveći problem se izdvojila naplata potraživanja. Što ne znači da ostalih problema nema, niti da jenjavaju.

„Ja sam tri decenije u preduzetništvu, a privatnim poslom su se bavili i moji roditelji i tvrdim da nikad nije bilo teže nego danas“, kaže pomenuti sagovornik Ekonom:east-a čija se firma bavi održavanjem automobila. „Situacija na terenu“ je, po njegovim rečima očajna, ko će sa platom od 16 hiljada dinara da „neguje“ automobil.

  „Obaveze se povećavaju, računi su svaki mesec sve viši, a dok političari neprekidno pričaju o generalnoj strategiji za pomoć malim i srednjim preduzećima, od tog posla nema ništa. Tvrdim da država ne radi ništa bitno. Ne očekujem ja da mi neko stoji na ćošku i gura mušterije u radnju, ali ne volim ni kad mi ih teraju iz radnje. Kao prave fondove iz kojih se dodeljuju pare, a zašto ako postoje banke, udruženja, komore? Pa zato da bi pare dobili oni kojima je najmanje potrebno“, priča sagovornik Ekonom:east-a.

Veliki problem svakako predstavlja i tržište smanjeno raspadom bivše Jugoslavije, “ali i činjenica da svake godine iz registra svojih poslovnih partnera izbrišemo u proseku tri ili četiri firme iz prostog razloga što one prestaju sa radom”, kaže Tatjana Maglić.

Osim sive ekonomije, nepovoljnog pristupa kapitalu, neadekvatnog sistema obrazovanja, donošenje zakona o privredi bez konsultovanja onih na koje se zakon odnosi, sagovornica Ekonom:east-a izdvaja i zahtev preduzetnika koji već godinama traže smanjenje zaposlenih u javnoj upravi. „Vlada je najavila smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, a zapravo u 2009. je u odnosu na 2008. povećan broja zaposlenih u vanprivredi za 1,8 odsto, dok istovremeno u preduzetničkom sektoru beležimo drastično smanjenje broja zaposlenih za 14 odsto. Mi koji stvaramo dobit i punimo budžet zatvaramo radnje i otpuštamo radnike, a broj onih koji troše budžetska sredstva se povećava”, kaže Tatjana Maglić.