"Ljudi u Srbiji danas više veruju učesnicima Farme nego bilo kom političaru”, rekao je ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić.

Tu je bio u pravu, mnogo više nego kad je rekao da će do kraja 2010. sve slepe i slabovide osobe koje ne mogu samostalno da se kreću dobiti pse vodiče. Da je to realizovao, kao i da su njegove kolege ispunile svoja obećanja data tokom godine, Srbija bi bila nešto ugodnije mesto pod suncem.

Beograđani bi se samo sećali dotrajalih vozila gradskog prevoza, navikavajući se da se voze bez dima i nesnosne buke motora u novim savremenim autobusima.

Penzionere bi možda „omašila“ pomoć od pet hiljada dinara, ali bi umesto toga od akcija NIS-a, Telekom-a, Aerodroma i drugih već privatizovanih preduzeća lagano krckali bar nekih 600-700 evra. Imali bi i za spremanje slave, mogli bi i da kupe mleko svako jutro i još da im ostane da se ljudski ogreju zimus. Niko ne bi mogao da se načudi ni kako se elektroprivreda modernizovala i otkud sve te vetrenjače po Srbiji.

Bilo bi im toplo i oko srca jer im je unuk konačno dobio obećani posao, kao i deo armije nezaposlenih, što je omogućeno pristiglim direktnim stranim investicijama od dve do dve i po milijarde evra.

Lekari koji planiraju da se vrate iz inostranstva, zahvaljujući Đelićevoj Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja, svakako ne bi morali brinuti o zaposlenju. Među njima bi se, ako već ne među ovima odškolovanim i ispraksovanim u Srbiji, našao i neki valjan da ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću operiše leđa, pa čovek ne bi morao zbog rutinske operacije ići čak do Minhena.

Neki od njih bi možda čak umeo da operiše i Ahilovu tetivu Borisa Tadića, a ne da srpski predsednik ide pod nož Fincu. A kako bi nam tek Hrvati zavideli što smo uspeli da ih prestignemo sa brojem kilometara novih autoputeva. Na stranu što bismo paralelno imali i brze pruge, modernizovanu i privatizovanu avio kompaniju…

Od sutra na dijeti

Ali, nažalost, već izgrađeni stručnjaci i dalje odlaze, budući gladuju ispred Vlade, Mrkonjić se slika pored svakog započetog kilometra, a vozovi i dalje mile, osim kad ispadaju iz šina kad lopovi ukradu skretnicu. Zato sva obećanja liče na zaricanja debele žene da je od sutra na dijeti. Kad se prvi put zarekla imala je 60 kilograma. Sad kad ima 90 niko više ne veruje u njen vitak stas.

„Ja sad ne mogu da se setim nijednog političara koji ne laže. Možda oni nekad nešto i ispune, ali isto tako ne znam nijednog čoveka koji im veruje“, kaže Miloš Milovanović, radnik na pumpi.

„Jeftinije gorivo od sutra, u stvari od sledećeg meseca; biće, ovaj neće biti rekonstrukcije Vlade; mora, mislim ne mora da se plati legalizacija… Stekli su se uslovi, potpisali memorandumi i protokoli, složili su se visoki zvaničnici… I slatko sam se nasmejao kad je kao jako važna preneta depeša objavljena na Vikiliksu - Maksim Ferhagen (ministar spoljnih poslova Holandije) rekao Hilari Klinton, da srpske vlasti daju obećanja koja ne ispunjavaju. Jel? Da ne bi Ferhagena, malo bi ko to primetio“, kaže sagovornik Ekonom:east-a.

Ali to je politička scena Srbije, svaki dan novo obećanje, u nedostatku strategije, to su kratkotrajna mazanja očiju, smatra marketinški stručnjak Ljubomir Ratković.

„Ništa od toga nije nekontrolisano i napamet izgovoreno. Obećanje je posledica ispitivanja i procena, da li samih političara ili njihovih savetnika, kako potisnuti aktuelni problem ili nadmašiti staro, neispunjeno obećanje. Ako im se i traži pojašnjenje zašto nisu nešto ispunili, tu je uvek argument – svetska ekonomska kriza. A zar nam nisu pre svega obećali da će nas ta kriza i recesija zaobići“, kaže sagovornik Ekonom:east-a.

Ali opet, u Srbiji, zbog mentaliteta i kratkog pamćenja, nikad ne znači da će ti koji ne ispunjavaju reč na izborima biti kažnjeni za svoja svesna laganja ili previše optimistična očekivanja, kaže Ratković.

Neki se i opametili

Istraživanja sajta Istinomer pokazalo je da je ministar za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić najneodgovorniji kod održavanja date reči. „Za neka od njegovih obećanja o rokovima bilo je jasno da su nerealna već u trenutku kada ih je izgovarao jer niti su građevinari bili fizički u stanju da to završe, niti je bilo dovoljno novca za tako velike projekte“, kaže urednik ovog sajta Zvonko Ninkov.

Ima i onih koji se se „opametili“. „Primetno je da je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević prestao da pominje datume hapšenja Ratka Mladića, kao i da potpredsednik Božidar Đelić više ne licitira sa rokovima za ulazak Srbije u EU“, kaže Ninkov za Ekonom:east. Kao i prošle godine, najrealniji sa više ispunjenih nego neispunjenih obećanja, bio je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Kao hit izjave za 2010, Ninkov izdvaja onu ministra Dinkića iz januara – „Kurs dinara ostaće stabilan do kraja godine“ i ministra Slobodana Milosavljevića – „Ima više faktora za mirovanje cena hrane“. Stvarnost je, vrlo brzo, i jednog i drugog demantovala. Izjava koja ne spada u kategoriju obećanja, ali je i te kako obeležila 2010. je izjava Vuka Jeremića - “Imamo razloga da budemo optimisti uoči savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda u Hagu o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova”. Neutemeljeni optimizam se kroz dan-dva raspršio, kaže Ninkov, a postavilo se pitanje kakva je spoljna politika Srbije, znamo li kuda idemo i šta se radilo u protekle dve godine.

Obećanja:

Ja to zbog Tadića!

Ko o čemu, Dinkić o akcijama. Krenuo je da sebi diže rejting njima još krajem 2007. i malo malo pa ih se opet dotakne. Malo zato što kao „hit“ među ovodecenijskim neispunjenim obećanjima, građani to ne mogu da mu zaborave, a malo i zato što još nisu sve akcije razdeljene, pa u toj priči još ima mesta za demagogiju. Za ovu godinu je najavio podelu deonica Telekoma i Aerodroma Beograd. Nije ispunjeno obećanje, ali niko se više zbog toga ne potresa, jer su i najnaivniji odavno shvatili da su nasamareni. Ispade da je i sam ministar ekonomije nasamaren, jer on, kako ovih dana reče, nije obećavao narodu pare zbog sebe, nego zbog straha da Tadić ne bi izgubio na predsedničkim izborima. Pa mu opet đavo ne da mira, nego u istom intervjuu za Danas, daje još jednu reč za koju ga valja držati – „sigurno je da će građani dobiti mnogo više novca od akcija javnih preduzeća, nego što to sada očekuju“.

Premijer stavio tačku na korupciju, kolege mu izbrisale

Uhvate li se na delu da primaju ili daju mito, državnim funkcionerima trajno će biti zabranjeno bavljenje politikom, reče premijer Mirko Cvetković. Svoje reči u toku 2010. ojačaće novim zakonskim odredbama za suzbijanje korupcije. Po tim izmenama, političari bi bili dužni da javnosti prijave ne samo ličnu imovinu, već i ono što su dobili na korišćenje od države i lokalnih samouprava. Lažne prijave će se kažnjavati zatvorom. Možda i hoće, kao što je izmenama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije funkcionerima zabranio da u isto vreme obavljaju dve funkcije. Dragan Marković Palma, istovremeno gradonačelnik Jagodine i narodni poslanik, sigurno se potresao.

Dulvil

“Kao Subotičanin, obećavam da će obilaznica biti završena u roku. To je zalog moje političke karijere jer se uspešnost svakog političara meri po tome koliko je ispunio obećanja”, rekao je ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić obilazeći krajem aprila “ipsilon krak” Koridora 10 kod Subotice. Od ispunjavanja rokova za ipsilon krak ništa, a on i dalje jaše. Sad polako stiže na proveru i sledeće obećanje iz njegovog resora – da će prodaja jeftinih stanova na Voždovcu početi u oktobru, a da će cena kvadrata u „Dulvilu“ biti do 1.290 evra. Rok je već probijen, cena neizvesna, a jedino je sigurno da novca za subvencionisane kredite, kojima je trebalo kupovati ove stanove, nema.

Kad bi reči mogle da grade puteve

Nema kilometra na Koridoru X čiju izgradnju je najavio ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić, a da svi obećani i razumni rokovi nisu premašeni. Kamiondžijama je obećao 200 kilometara ovog autoputa do kraja godine (u martu), odnosno 100, u oktobru, tačnije 40 u decembru. Ali nije se on zaustavio samo na Koridoru. „Znate kako, izgradnja autoputa zahteva opsežnu i dugu pripremu, od imovinskopravnih poslova, obezbeđivanja finansijskih sredstava, izrade projekata...”, obrazložio je ministar malu izmenu plana. Ali kao da mu tih 835 kilometara Koridora nije dosta, on se svaki čas priseti i neke nove trase od strateškog značaja. U martu je tako trebalo da počne probijanje Fruške gore zbog novog autoputa od Novog Sada do Zvornika. Istog meseca su, sudeći po još jednom obećanju, trebalo da počnu radovi na autoputu Beograd – južni Jadran. Ali opet, „znate kako, izgradnja autoputa zahteva opsežnu i dugu pripremu…“

Neće Srbiju vetar skoro ogrejati

Do kraja godine, u Srbiji će se zavrteti vetrenjače, obećao je ministar energetike Petar Škundrić. Protokoli i memorandumi su uredno potpisani, a vetroparkova, ni najavljenog u Kovinu, ni onog u Vršcu, nigde. Ali kako se niko nije nadao da će TA peći početi da akumuliraju energiju vetra, svi su pomnije pratili šta će biti sa ostalim energentima. Raspisivanje tendera za gasnu elektranu u Beogradu i nekoliko manjih po Srbiji, trebalo je da se desi ove godine, da je bilo za verovati ministru. Ali on se ne da omesti, već godinu dana kasnije i dalje vrti istu ploču. Sasvim je praktična ta sintagma „sledeće godine“ bez pominjanja konkretnog broja, pa ko ga nije čuo ranije, možda bi mu i poverovao danas kad opet kaže da očekuje „da sledeće godine bude raspisan tender za gasnu elektranu kogenerativnog tipa u Beogradu kapaciteta 450 megavata...“

Može to mnogo bolje

Ne posebno zvučna premijerova najava sa početka godine, da će studenti, oni vredni i marljivi, imati besplatno školovanje, postala je zanimljiva tek poslednjih nekoliko meseci. Tačnije onda kad je Milan Prokopljević, student FPN-a, sa prosekom 8,7 gladovao ispred zgrade Vlade Srbije, jer nije imao da plati školarinu. Po izmenjenom Zakonu o visokom obrazovanju, niti 54 boda koja je imao više nisu bili dovoljni. Jeste donja granica 48, ali nakon toga dolazi rangiranje, zbog kojih su Milan i neke njegove kolege sa prosekom preko 9 ostali kratkih rukava. Izgleda da ipak nisu dovoljno vredni i marljivi. Da istim aršinima procenjuju marljivost članova Vlade, gde bi nam bio kraj.

Varljivo leto

“Porez na mobilnu telefoniju od 10 odsto će važiti najduže još samo ovo leto”, rekla je ministarka finansija Diana Dragutinović u maju. Onda više celo leto nije pominjala taj „veoma, veoma privremen porez“, pa je tek u septembru najavila da će Vladi predložiti da od 2011. on bude ukinut. Ministarka telekomunikacija Jasna Matić je bila realnija i tačno „predvidela“ smanjenje dažbina za kompanije iz svog sektora. Ali ta ista ministarka je najavila da će i danas državni Telekom biti privatizovan ovog leta, pa joj je bilo teško poverovati.

Nekoliko (stotina) dana

Problemi sa mlekom trajaće svega nekoliko dana, pa građani ne bi trebalo da strahuju od praznih rafova, rekao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević. Tri meseca kasnije, ko porani, možda ga i nađe, oni lenji se moraju zadovoljiti skupljim uvoznim mlekom ili jogurtom. Očigledno, ministrovi pregovori sa prerađivačima i uredbe o proizvodnji nisu bili dovoljni. Pedeset hiljada ino-junica možda nešto i promeni. Ali sve će to trajati nekoliko stotina dana.

Direktna strana laganja

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, uveren je da će se tokom 2010. godine u Srbiju sliti bar tri milijarde dolara, ili nešto više od dve milijarde evra stranih investicija. Slična očekivanja je imao i njegov kolega iz Vlade, Božidar Đelić. Do septembra ove godine, u Srbiju je ušlo oko 800 miliona evra. Kako u međuvremenu nije bilo većih ulaganja, suma neće preći polovinu obećane. Tek da se ima u vidu kad se slušaju prognoze o četiri milijarde evra u 2011. godini.

Stvar izBORa

Iz istog lonca u kom se krčkaju priče o svim impozantnim investicijama, izašla je još jedna – u Boru će početkom 2010. početi gradnja nove topionice, vredne 130 miliona evra. Obećanje državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije Nebojše Ćirića, ni po čemu nije drugačije od ostalih, ali zanimljivo samo utoliko što je podgrejano neposredno pred izbore u tom gradu, na kojima je baš direktor RTB-a Blagoje Spaskovski učestvovao kao kandidat Ujedinjenih regiona Srbije. Tad je, šest meseci pošto je izgradnja trebalo da počne, potpisan Ugovor o izgradnji topionice i opet se stalo, jer se ispostavilo da zapravo novac nije obezbeđen. ugovor o zajmu je potpisan pre mesec dana, pa kad bude, biće. Ali cilj je postignut, četvorogodišnji mandat je osvojen, pa polako, nema potrebe žuriti.