Godina u koju se tek zakoračilo treća je zaredom za koju analitičari najavljuju da će biti teška.

U 2009. ušlo se s mnogo neizvesnosti, sam početak 2010. je pokazao da je o oživljavanju privrede i ekonomije rano govoriti dok se u novu 2011. već ulazi “pripremljeno”. Sa znanjem šta kriza znači - mnogo priče, ali malo novca za ulaganje.

Privrednici već najavljuju da će problem likvidnosti opet biti aktuelan, a da će u nove pogone biti ulagano oprezno, industrija investicionih fondova iznova govori da se više “isplati” od drugih, berza obećava “blue chipove”.

Uprkos šminkanju za privlačenje novca, neki stručnjaci ocenjuju da će aktuelni ekonomski problemi opstati i čitavu deceniju. Jedino izvesno za 2011. je da će tržišta ostati turbulentna i nestabilna, ocenjuje Zoran Jeremić, profesor finansijskih tržišta na Univerzitetu Singidunum, FEFA i bivši direktor Beogradske berze. On za Ekonom:east kaže da će zbog nestabilnosti „koja će potrajati“, a pre svega zbog daljeg obezvređenja dolara i rasta državnih dugova i dalje biti atraktivno ulaganje u zlato, još više u srebro, kao i sve berzanske robe, mada će i ta tržišta biti praćena povremenim korekcijama, upozorava.

„Dolar kao rezervna svetska valuta je definitivno doveden u pitanje, a zona evra će, takođe, i u 2011. biti u ozbiljnim iskušenjima“, uveren je taj ekonomista.

Jeremić dodaje da će se, na drugoj strani, oporavljati tržišta akcija, pre svega sektori agrobiznisa, plemenitih metala, nafte i novih tehnologija, ali uz visoku kolebljivost.

Tržište akcija u Srbiji ostaće ipak nelikvidno, kaže Jeremić. Uprkos tome što će izlazak velikih kompanija na berzu privući više očiju ka srpskom tržištu kapitala, Jeremić je uveren da ta „infuzija“ kasni.

„Naravno da će eventualna uspešna prodaja Telekoma imati pozitivne kratkoročne efekte. Modeli prodaje velikih preduzeća, međutim, ne ostavljaju prostor za značajniji razvoj berze, kašnjenje je veliko, a tajming loš“, kaže Jeremić.

On veruje da će odziv na predstojeću NIS-ovu ponudu za preuzimanje akcija biti značajan, ali strahuje od delistiranja sa berze tog „giganta“ u tom slučaju.

To nije jedini „strah“. Jeremić upozorava da su sekira iznad glave privredi i visoke kamatne stope koje prate rast referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, a koje ne smanjuju inflaciju, iako tu metu gađaju.

„One povećavaju nelikvidnost, smanjuju konkurentnost segmenta privrede koji je tek počeo krhki oporavak“, zaključuje Jeremić.

Pare za državne dažbine

Privreda, na drugoj strani, muku muči kako da ispliva iz nelikvidnosti, pre svega. O ulaganju nema kad da se misli. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da će održanje tekuće likvidnosti i naplata potraživanja biti glavne muke u 2011. Deo krivice on „svaljuje“ na državu koja, kako kaže, već godinu dana odbija da zakonom ograniči rokove plaćanja, po uzoru na Hrvatsku i Sloveniju.

„Zbog takvog stava Ministarstva trgovine i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 2010. je opet završena s većim brojem zatvorenih nego otvorenih preduzeća jer preduzetnici i mala preduzeća teško uspevaju da opstanu u uslovima kada s jedne strane imaju čitav niz poreza, doprinosa, taksi, naknada (prosečno 42), a s druge strane ne mogu da naplate svoj novac skoro četiri i po meseca budući da je prosečan rok naplate u 2010. bio 131 dan”, upozorava Rajić.

 

U takvom ambijentu, dodaje, privredi će ciljevi biti efikasnije poslovanje, izvoz i investicije koje će ga pogurati. Ali, novac će se trošiti i na reprogramiranje dugova.

„Tim potezom kompanije smanjuju mogućnost blokade računa koji ih potencijalno mogu odvesti u stečaj i izazvati diskontinuitet u poslovanju”, objašnjava Rajić.

On upozorava da će privreda umesto na investicije najviše novca 2011. potrošiti na amortizaciju državnih dažbina budući da je prošle godine, kako kaže, uvedeno 17 taksi. Zbog prevelikih opterećenja privrede, ističe Rajić, Srbija se po oceni opšte poslovne klime nalazi u Grupi C Svetske banke sa oznakom „vrlo neizvesno”.

Nelikvidnost i loša naplata muče i Telefoniju, upkos rastu prohoda od 35 odsto u 2010. Predsednik tog sistema Branimir Bošković za Ekonom:east kaže da je izvesno da će i ove godine duže od 120 dana čekati da naplate svoj novac.

„Nove investicije planiramo samo u BeoTelNetu, kćerki-firmi, koja će nastaviti ulaganje u infrastrukturu i nove internet-servise. Ulaganja u 2011. će biti značajno otežana i smanjena jer praktično ne postoje povoljni uslovi kreditiranja. Krediti će ove godine biti mnogo skuplji nego prošle godine, a većina banaka je prestala da nudi investicione kredite na duži rok“, ističe Bošković.

Ako se tome doda da u Srbiji nikad nije zaživelo alternativno finansiranje kompanija preko berze, biće to teška ekonomska godina. Nerealno je očekivati da se privreda masovno okrene tržištu kapitala kad je Beogradska berza proteklu godinu završila s gubitkom vrednosti indeksa.

Glavni broker Sinteza Invest Group-a Nenad Gujaničić ipak je optimističniji u prognozama za 2011.

„Beogradska berza bi mogla konačno da prekine trogodišnji negativan trend smanjenja prometa s obzirom na to da se očekuje pojavljivanje Telekoma na tržištu, čija bi tržišna kapitalizacija bila nekoliko puta veća od trenutno najveće kompanije, Naftne industrije Srbije“, kaže taj broker.

Za ulaganje na berzi kriza će i dalje biti omča oko vrata. Ipak, najmanje rizične investicije biće, kako kaže, akcije farmaceutskih, prehrambenih, telekomunikacionih kompanija. To su defanzivne industrije sa stabilnom tražnjom za njihovim proizvodima, objašnjava Gujaničić.

„Kompanija iz te branše nema mnogo na Beogradskoj berzi, pa je teško napraviti pravi izbor, ali bi izlazak Telekoma na tržište mogao u velikoj meri da promeni situaciju“, objašnjava.

On po isteku ponude za preuzimanje NIS-a očekuje pad cene te hartije, što će, kako kaže, biti dobra prilika za kupovinu. U tu korpu, prema njemu, treba staviti i sve kompanije koje su zadržale liderske pozicije u svojim sektorima.

EU će pogurati berzu

Analitičari Erste banke u svom izveštaju izdvojili su akcije Sojaproteina, Energoprojekt holdinga i AIK banku kao “pikove” za ulaganje u 2011. Kako se navodi u studiji, oni u tekućoj godini očekuju rast dobiti po akcijama u centralnoj i istočnoj Evropi od 20 odsto.

Glavni pokretač na srpskom tržištu akcija trebalo bi da bude napredak u pogledu zahteva za prijem u članstvo u EU, ocenjuju stručnjaci Erste banke. Oni kao podsticaj navode i novi zakon o tržištu hartija od vrednosti, koji treba da bude usvojen u prvoj polovini godine. Novi zakon, pored pooštrenja zahteva u pogledu transparentnosti i izveštavanja, treba da olakša inicijalne javne ponude. Takođe bi, kako se navodi u analizi, u 2011. trebalo da se nastavi državni program raspodele akcija da bi tržištu dao nešto svežeg materijala.

To bi i investicionim fondovima moglo da olakša godinu budući da oni, prema rečima Milana Marinkovića, direktora i predsednika Upravnog odbora Društva za upravljanje investicionim fondovima Fima invest, nemaju mnogo manevarskog prostora.

“U prospektima fondova je definisano gde oni ulažu i dužni su da izbegavaju rizike”, kaže Marinković.

On dodaje da će fondovima u 2011. biti privlačne deonice kompanija čija je cena padala zajedno s celim tržištem uprkos dobrom poslovanju.

“Keš na računu nekih kompanija veći je od tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi”, ističe sagovornik Ekonom:easta.

Dodaje da najviše takvih kompanija ima u građevinskom sektoru.

Uprkos tome, dominantan utisak je da je 2010. bila godina stečajeva, kojih će, kako kaže, ove godine biti i više.

“To je kazna za loš menadžment”, zaključuje Marinković.