Poštujući tekovine socijalizma, većina zaposlenih u državnim institucijama praznovala je od 31. decembra do 10. januara.

Mnoga privatna i lokalna javna preduzeća takođe su maksimalno „poštovala“ novogodišnje i božićne praznike.

Najporaznije od svega je što skoro polovina radnika u Srbiji trećinu meseca nije radila, a privreda to nije mnogo osetila. Jedini pravi problem bio je što zbog administrativne hibernacije u prvih 10 dana ove godine privrednici nisu mogli da obave birokratske formalnosti, kažu u Uniji poslodavaca Srbije. Kako većina ministarstava nije radila tokom prve sedmice januara, kad je nekom privredniku nešto hitno trebalo dežurni su bili tu samo da ih obaveste da bi trebalo da se jave kad počnu rad, kažu u toj organizaciji.

Privatne kompanije i preduzetnici u vreme praznika rade po potrebi. Ako imaju porudžbine, što je, po rečima sagovornika Ekonom:east-a, retko u tom periodu, onda ne mare mnogo za praznike, još manje za njihovo spajanje. Poštuju tri dana koji se po zakonu vode kao neradni, ali i tad imaju dežurstva ako smatraju da je neophodno. Luksuz da ne rade 10 dana u uslovima opšte nelikvidnosti i otežane naplate sebi ne dozvoljavaju.

Januarski pad proizvodnje

Iako nema finansijskih podataka o gubicima privrede u januaru, činjenica je da se svakog januara nivo industrijske proizvodnje upadljivo smanji u odnosu na prethodne mesece. U prvom mesecu 2010. industrijska proizvodnja je bila 12,5 odsto niža od proseka u prethodnoj godini, podaci su Zavoda za statistiku.

 

Godinu dana ranije taj pad je bio dvostruko veći, pa je januar 2009. u odnosu na prosek iz 2008. bio „tanji“ za četvrtinu. I u sektoru usluga januar je težak mesec. U izdavaštvu promet je prvog meseca u godini niži 50 odsto u odnosu na novembar ili decembar, približno je jednak pad u turizmu i ugostiteljstvu.

U preduzeću Jeep Commerce kažu da sezonski uslovi više utiču na manji obim poslovanja nego što je to posledica neradnih dana. Imajući u vidu da je proizvodnja čeličnih cevi njihova pretežna delatnost koja je prevashodno namenjena građevinarstvu, u zimskom periodu, od novembra do februara, karakterističan je pad prometa. U njihovoj branši firme uglavnom spajaju Novu godinu i Božić. Aleksandra Džipković, PR te kompanije, kaže da su u njenom preduzeću neradni dani oni koji su zakonom propisani i Badnji dan, dok 4. i 5. januara imaju dežurne. „Tako smo se organizovali jer zbog izrazito manjeg obima posla nema potrebe da svi rade, a s druge strane izlazimo u susret kupcima koji tih dana imaju hitne porudžbine“, napominje ona.

U Valjaonici bakra Sevojno, koja izvozi 60 odsto proizvodnje, kažu da tokom praznične januarske nedelje nemaju nikakvih problema s partnerima iz razvijenih zemalja jer ni oni ne rade u tom periodu.

Dragan Subotić, generalni direktor Valjaonice, kaže za Ekonom:east da zapadne kompanije s kojima sarađuju praznuju dve ili tri nedelje. „U januaru su lošiji pokazatelji proizvodnje jer od 20. decembra do 10. januara ne rade naši poslovni partneri na Zapadu. Neradne dane koristimo za remont i investicije. Livnica je počela da radi 8. januara“, kaže Subotić.

Kad ne rade dobavljači...

U vranjskoj firmi Nutriko malo praznuju, svega tri dana. Dragan Aleksić, vlasnik tog preduzeća, kaže da to nije izuzetak zbog krize, već svake godine imaju vrlo malo neradnih dana. “Proizvodimo stočnu hranu i moramo da radimo zbog mušterija. Ne možemo koke, svinje i krave poslati na godišnji odmor”, slikovito objašnjava.

U januaru ima manje porudžbina, ali ne zbog praznika, već zbog manje tražnje tokom zimskog perioda. “Više klimatski uslovi utiču na smanjenu proizvodnju nego praznovanja. Prema tome, proizvodnja je slabija od druge polovine decembra do prve polovine februara”, potvrđuje on.

Ranijih godina, međutim, njegova firma je imala veliki problem da obezbedi sirovinu tokom praznika jer niko od njihovih dobavljača nije radio, te nisu mogli da obezbede zalihe za proizvodnju. “Strašno smo bili ljuti zbog toga i jedva smo preživeli januar prošle godine. Pogotovo u uslovima finansijske nediscipline, kad su pojedinci otkazivali isporuku sirovina. Skladištari nisu hteli da rade ili ih omete prvi sneg. Naši dobavljači nisu radili”, priča Aleksić.

Ove godine imali bi isti problem tokom novogodišnjeg i božićnog slavlja da nisu izgradili sopstveno skladište u koje mogu da smeste 7.000 tona žitarica u rinfuzi potrebnih za proizvodnju. “Da ga nismo sagradili opet bismo Novu godinu čekali sa zebnjom da li nam je stigao kamion s robom. Ovako smo pre praznika nabavili zalihe i sad početak proizvodnje zavisi od naše volje i porudžbina”, zaključuje.

Dodatni troškovi

 

Oni koji planiraju da rade u vreme praznika mogu se pripremiti pre nego što počne „slavlje“. Oni koji ne rade, odnosno nemaju šta da rade u tom periodu, bolje da ostanu kod kuće, ne dolaze na posao i ne troše struju i grejanje u kompaniji. To posebno važi za javna preduzeća, kaže ekonomista Saša Đogović.

„Zašto bi dolazili na posao i proizvodili samo dodatne troškove koji će sutra biti pokrivani iz budžeta. Isto bi trebalo da bude i kod privatnika. Ako je promet slab, ako iz iskustva zna da bi loše radio u tom periodu, vlasnik uglavnom zaključuje da je bolje da pusti radnike da odmaraju. I Vlada je lepo procenila, pa pošto samo pravi gubitke, napravila je pauzu makar na početku januara“, kaže Đogović, dodajući da nema tog menadžera koji se neće pojaviti i 1. januara na poslu ako zna da tog dana može sklopiti neki dobar posao. I on smatra da većih gubitaka u vreme novogodišnje euforije nema, makar ne uzrokovanih neradnim danima.

To je nešto s čim se računa u svim poslovnim planovima, ne radi se o štrajku koji iznenadi i parališe privredu ili o novouvedenim svetkovinama. Britanski ekonomisti trenutno negoduju zbog procena da će dva neradna dana povodom venčanja princa Vilijama ekonomiju ove države koštati šest milijardi funti. Doduše, većinu tih troškova čine naknade za prekovremeni rad jer ko u razvijenim zemljama radi u vreme praznika taj je plaćen makar dvostruko više. Kada bi u Srbiji postojala potreba da proizvodne trake ne staju ni praznicima svakako bi bilo mnogo onih koji bi žrtvovali uživanje s porodicom ako bi za to bili novčano nagrađeni.