Kad su lane u ovo doba banke počele da odobravaju prve subvencionisane keš kredite sa fiksnom kamatom u dinarima i počekom od godinu dana, obećavalo se da kriza u Srbiji dosad bude uveliko „passe“ tema.

Ti, vrlo jeftini zajmovi, namera je bila države, trebalo je da pomognu građanima da prebrode najgoru godinu, tako da im ove i sledeće otplata ne predstavlja problem, jer će im se osetno popraviti debljina buđelara. Za celih šest odsto kod onih koji su na državnim jaslama i barem toliko kod privatnika. Međutim nije.

Nezaposlenost se lane ni za makac nije spustila ispod 20 odsto i najviša je u poslednjih pet godina. Pride je 220.000 ljudi ostalo bez posla tokom krize. Plate i penzije u javnom sektoru bile su zamrznute, da bi samo letošnja najava njihovog otopljavanja ove godine bila okidač za eksploziju cena, procenjuju ekonomisti. Tako je dvocifrena inflacija najviša u Evropi, a onima koji su pretekli otpuštanja u privredi, teško da će rasti primanja.

Nije ni u sretna vremena privreda pratila državu po zaradama, pa je teško očekivati da će ove, kad privrednici očekuju najgoru godinu. Dakle, kriza suštinski ne jenjava. A u ovo doba prošle godine nije bilo dana da neki zvaničnik, prvo bivši guverner, pa ministar ekonomije i na kraju predsednik Vlade ne objavi da je krizi došao kraj.

“Mislim da je ekonomska politika kod nas toliko izgubila kredibilitet, da nosiocima takvih politika niko više ne veruje“, kaže Vladimir Vučković, profesor Megatrenda i saradnik Ekonomskog instituta koji nikako ne bi lišio odgovornosti one koji su se zadužili, pošto su mogli, veli, da anticipiraju razvoj događaja. I to zato što, kako on dodaje, svako od nas treba da gradi svoj životni put, da ima slobodu odlučivanja hoće li se zaposliti u prosveti, državnoj administraciji ili započeti sopstveni biznis.

„Svako drugo rešenje bi bilo znak da država misli da su joj građani maloumni, da ne znaju da računaju i razmišljaju o svom problemu“, oštar je on.

Uzdaj se u se

Naša sagovornica, novinarka iz Beograda Teodora S. sebe nikako ne smatra maloumnom niti „verujućom“ u lanjske optimistične ekonomske prognoze političara. I svakako je, veli, odgovorna. Pa ipak se kaje što je uzela subvencionisani keš kredit od 180.000 dinara po efektivnoj fiksnoj kamati od devet odsto kojim je zakrpila tekuće dugove, obnovila ormar i ostatak novca potrošila na putovanja i izlaske. U vreme kad se prijavljivala za zajam, nije ni sanjala da će joj ove godine zarada biti niža 40 odsto, a sve cene robe i usluga koje koristi 40 odsto više. Rata od oko 8.000 koja se lane, kad je očekivala povišicu, činila kao mačji kašalj, sad uz kiriju i račune izgleda kao nepremostiva prepreka. Koju bi najradije da izbegne.

 

„Klijenti ne treba da gaje iluziju da će im se obaveze izbrisati ako zatvore račun ili ako im se ne slivaju plate jer su ostali bez posla, pošto će jednog dana to morati da plate“, kaže Petar Grujić iz Volksbanke. Napominjući ipak kako je država više na strani dužnika nego poverilaca, Grujić dodaje da sve obaveze ostaju evidentirane u Kreditnom birou za vek vekova pitanje da li neko je želi da se doveka krije zbog hiljadu, dve evra. Iako je sredstvo obezbeđenja menica, bezvredna ako je račun prazan, klijent će jednog dana imati druge prihode ili imovinu, nastavlja naš sagovornik. Činjenica je ipak da su i takvi zajmovi najrizičniji za banke jer ne postoje čvrsta sredstva obezbeđenja, poput hipoteka ili zaloge.

„Naše je iskustvo da se klijenti isuviše opuste kad ne moraju da plaćaju ratu neko vreme. Mnogo su disciplinovaniji kad odmah počnu da vraćaju kredit. Zato ove subvencionisane keš kredite nismo ni odobravali“, kaže Grujić.

U Udruženju banaka Srbije beleže da su građani lane, nakon stambenih, najviše uzimali gotovinske kredite, pa je zabeležen njihov rast od 32,6 odsto, „što je loše jer su keš krediti najlošiji oblik zaduživanja, skup za građane i rizičan za banke“, kaže Veroljub Dugalić, sekretar.

Baš zato što su najrizičniji, takvi zajmovi su i najskuplji.

Nakon što je odustala od ideje da „izbegne“ obavezu prema banci, naša sagovornica se raspitivala za refinansiranje svog duga, da ga rastegne na duplo više godina otplate i prepolovi ratu. Najjeftiniji zajam u tu svrhu i to u evrima, prema njenim rečima, košta više od 11 odsto godišnje.

Problem sa evrom

Krajem oktobra prošle godine kad su banke prestale da odobravaju takozvane Dinkićeve zajmove, bilo je plasirano 241,5 miliona evra koje su građani uglavnom potrošili za kupovinu hrane i plaćanje osnovnih komunalnih usluga. Imajući u vidu da će od januara 2011. plate i penzije biti odmrznute i povećane za oko šest odsto, keš krediti će biti obustavljeni“, pisalo je u zvaničnom saopštenju resornog, Ministarstva ekonomije. Oko 40 miliona evra plasirala je najveća, banka Intesa.

Kako za Ekonom:east kaže Rikardo Perisporo direktor divizije za poslovanje s građanima i malim biznisom, problem u otplati kredita sa valutnom klauzulom mogao bi da nastane zbog depresijacije, te posledično visoke inflacije, koja je u Srbiji viša nego u zemljama regiona i Evrope. Pošto su subvencionisani keš krediti u dinarima i sa fiksnom stopom, on ne veruje da će klijenti te banke teže otplaćivati zajmove iako im standard nije ništa bolji.

„Srbi su ozbiljni ljudi, kad se jednom obavežu, oni hoće da otplaćuju zajmove“, zaključuje on.

Prema podacima Kreditnog biroa, u decembru je docnja po kreditima kod građana pala sa 11,7 na 10,3 odsto. Građani Srbije najmanje su zaduženi u Evropi i u 2010. prosečna zaduženost iznosila je 749 evra.