Čudni su aršini ove države: para ima i nema.

Zavisi ko ih i kada potražuje! Da li je, ipak, moguće da novca nema za opstanak jedine zaštitne radionice na jugu Srbije, kolektiva Univerzal, gde uglavnom rade invalidna lica od rođenja.

„Ne, mi ne tražimo milostinju. Dovoljno je da nam se obezbedi, odnosno ponudi posao, a država ima mogućnosti da to učini, samo ako bi htela“, vajka se nova direktorica Ljiljana Pavić-Stojković.

Neshvatljiv nehaj

Podatak sam po sebi deluje, najblaže rečeno neshvatljivo: ovde zarade nisu delili 27 meseci. Nema para, nema minimalca. Da je posla sve bi nekako bilo drugačije. I tu se zatvara ,,krug očaja’’ za ove ljude koji su od prvog dana prošle godine i bez zdravstvenog osiguranja.

Trenutno je u Univerzalu, kolektivu koji se bavi proizvodnjom plastične ambalaže, ali i ležajeva, angažovano 130 radnika, među kojima je 76 osoba sa invaliditetom od rođenja, a 53 imaju ozbiljne mentalne probleme. Svi radnici, bez obzira na ivalidnost, žele da rade i jedino od države traže da im omogući bilo kakav posao.

Direktorka Univerzala Ljiljana Pavić-Stojković naglašava da dugovanja prema poslovnim partnerima i dobavljačima iznose 48 miliona dinara i da je u ovom trenutku kolektiv na ivici provalije.

U Univerzalu je nedavno posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja obučeno i primljeno u radni odnos, doduše na određeno vreme, šestoro radnika, ivalidnih lica od rođenja. Unverzal je podneo drugi zahtev za stručno osposobljavanje nove grupe invalidnih lica.

Za stručno osposobljavanje šestoro invalidnih lica Nacionalna služba za zapošljavanje izdvojila je 476.000 dinara. Radnici u Univerzalu ističu da im nisu potrebne lepe reči, ne žele ni da ih ljudi sažaljevaju, iako im živitna sudbina nije bila naklonjana – jedino bi hteli da rade.

„Poreske obaveze prema fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja izmirene su do kraja 2009, ali trenutno radnici nisu zdravstveno osigurani i bukvalno se boje da se razbole“, podseća direktorka Pavić-Stojković.

Za eventualnu promenu vlasničke strukture u kolektivu, koji je sto odsto u državnom vlasništvu, bilo je nekoliko zainteresovanih firmi, ali njih najviše privlače fabričke hale i odlična lokacija. Potencijalni kupci nisu spremni da preuzmu veliki teret obaveza koje ima Univerzal prema radnicima, dobavljačima i fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja.

Problem za posao

Direktorka Ljiljana Pavić-Stojković, koja je na toj dužnosti tek nekoliko meseci, naglašava da je veći broj poslodavaca više zainteresovan da zaposli osobu sa invaliditetom, nego da uspostavlja bilo kakvu poslovno-tehničku saradnju sa kolektivom.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Leskovcu evidentirano je 300 invalidnih osoba, ali samo polovina, odnosno 150 lica, aktivno traži posao. Od početka praktične primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanja osoba sa invaliditetom angažovano je dvadesetak nezaposlenih lica.

Ove godine raspisano je osam konkursa za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a među njima su i konkursi za samozapošljavanje i sprovođenje mera stručne prakse.

“Ovi programi su praktično nastavak primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji se primenjuje od 2009. godine, a sada se poslodavcima omogućava dodela subvencije za zapošljavanje ove kategorije nezaposlenih lica”, kaže Jovica Marinković, direktor NSZ u Leskovcu.