Istovremeno, premijer se sa predsednikom kladio u avgustovsku platu (ako uopšte bude para za to u budžetu) da će ispuniti obećanje o početku boljeg života u Srbiji „i to odmah“. U skladu sa dogovorom svi ministri „kovertirali“ su blanko ostavke, koje će biti aktivirane u četvrtak, na redovnoj sednici Vlade, 1. septembra, ako se u opsežnoj anketi, koju će u međuvremenu sprovesti Zavod za statistiku, bar 80 odsto ispitanika ne izjasni da žive bolje nego pre rekonstrukcije Vlade.

Optimizam nezavisnih analitičara, koji veruju da će Vlada bez ikakvih problema izgurati do kraja mandata, bazira se na procenama da će se u narednih pet meseci u Srbiju sliti šest milijardi evra direktnih stranih investicija. I to bez para za 51 odsto kapitala Telekoma Srbija. U Vladi, pak, očekuju da će nakon dodatnih 15 dana, koliko je Telekomu Austrija ostavljeno da poboljša prvobitnu ponudu, za kontrolni paket u najprofitabilnijoj državnoj kompaniji dobiti bar 2,8 milijardi evra ili duplo više od minimalne cene, koju je Vlada prvobitno utvrdila. Zato se ubrzano prave planovi kako će se te pare investirati, jer je aklamacijom usvojena odluka da se ni dinar ne iskoristi za povećanje plata i penzija pred izbore.

To, međutim, neće biti nimalo lako, jer posle ukidanja Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, u rekonstruisanoj vladi nijedan ministar ne želi da raspolaže novcem od prodaje Telekoma. U činjenici da će u tom slučaju pare završiti na računu Ministarstva finansija, neki vide i ključni razlog što je premijer morao do daljeg da preuzme i nezahvalnu ulogu ministra finansija, jer zbog opšteg opredeljenja da ova godina protekne u znaku štednje, niko drugi nije hteo to mesto.

Zbog iznenadnog pooštravanja fiskalne politike, koja će biti sve restriktivnija kako se budu približavali izbori, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić je na sednici Saveta NBS početkom ove nedelje najbližim saradnicima poručio da se nešto hitno mora preduzeti kako bi se sprečilo dalje jačanje domaće valute. On je od viceguvernera Bojana Markovića zatražio da hitno olabavi monetarnu politiku, uz obrazloženje da će se u suprotnom obistiniti procene Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, prema kojima bi krajem godine kurs evra mogao da padne na svega 85 dinara.

Paralelno sa tim u Centralnoj banci strahuju da bi u drugoj polovini godine moglo doći do drastičnog pada cena i da bi se inflacija do decembra mogla srozati ispod tri odsto. Guverner Šoškić je zabrinut kako će u tom slučaju reagovati stručna javnost. Prošle godine je, naime, inflacija bila veća od gornje i ako ove bude manja od donje ciljane granice, u NBS se plaše da ubuduće niko njihove projekcije neće uzimati zaozbiljno.

U ovakvom ambijentu bilo je sasvim razumljivo i očekivano što su se, na inicijativu članova Srpskog kluba Privrednik i udruženja Poslodavac, ovdašnji biznismeni dogovorili da rokove plaćanja svojih obaveza ubuduće skrate na najviše 30 dana. Oni koji na računima ne budu imali dovoljno novca za to, spremni su da prodaju deo svoje imovine. Zauzvrat, Vlada je odlučila da iz budžetskih rezervi odmah plati sve zaostale dugove države, a takvu instrukciju prosledila je i javnim preduzećima.

Banke su, pak, obećale da će od prvog aprilskog radnog dana odobravati kredite isključivo u dinarima, bez valutne klauzule, bez ikakvih sredstava obezbeđenja i da će kamatne stope biti niže nego bilo gde u regionu. Suočena sa kopernikanskim zaokretom bankarskog sektora, državi nije preostalo ništa drugo nego da odustane od ideje o osnivanju razvojne banke, jer ni ona ne bi mogla da odobrava povoljnije zajmove.

Ovih dana, posle dugo najavljivanog razgovora predsednika Tadića, premijera Cvetkovića i predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, Vlada Srbije započela je žestoki i beskompromisni obračun sa korupcijom. Takvo opredeljenje podržale su i sve stranke vladajuće koalicije i od svojih kadrova zatražile da odmah podnesu ostavke na ključna mesta u javnim preduzećima i da na upražnjena mesta dođu profesionalni menadžeri. S druge strane, svi reprezentativni sindikati zatražili su da se posle društvenih ubrza i privatizacija javnih preduzeća, uz obrazloženje da je to jedini lek za povećanje njihove efikasnosti.

Suočen sa neočekivanim ekonomskim bumom, borbom protiv korupcije, ubrzanom pripremom zakona o restituciji i nikad brojnijom i ozbiljnijom poterom za haškim beguncima Mladićem i Hadžićem, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer uručio je zvaničnicima u Beogradu izvinjenje što mu se u trenutku slabosti javila i trunka sumnje da bi Srbija kraj ove godine mogla dočekati bez statusa kandidata za članstvo u EU. I datuma za početak pregovora pride. Uz to, Dežer je potvrdio da će po hitnom postupku biti smenjen svako ko u Evropskoj komisiji bude ubacivao klipove u točkove „brzog voza“ na relaciji Beograd-Brisel. Pa da vidimo tog majčinog sina iz evropske administracije koji će nekome iz Vlade Srbije reći da ne postoje prečice na putu ka EU.

Mogli bi ovako da ređamo u nedogled, ali ne verujem da je i do sada bilo ko u bilo šta od svega ovoga poverovao. Ako neko, ipak, jeste moram da priznam da je sve pisano pre svega za one koji će ovaj broj Ekonom:east magazina da čitaju dan posle objavljivanja. U petak, 1. aprila. Dakle, apri-li-li.