Simbolično ili ironično, dan kad je Telekomu Austrija isticao prvi produženi rok za poboljšanje finansijske ponude za kupovinu srpskog Telekoma poklopio se sa obeležavanjem Dana konkurencije u Srbiji.

Tom prilikom je Vesna Janković, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije poručila da ta institucija neće ubrzavati svoj postupak procene monopolske pozicije Telekoma Austrija i da će odgovor biti spreman do sredine maja.

Iz njene izjave moglo bi se zaključiti da Vladi Srbije nije najvažnije da ni po koju cenu ne dozvoli da propadne privatizacija najuspešnijeg državnog preduzeća i da je nezavisnost regulatornih tela koje bira srpski parlament neprikosnovena i van domašaja izvršne vlasti.

Moglo bi se zaključiti i da Vlada Srbije neće, zbog očajničke potrebe za svežim kešom pred izbore i u stanju visoke zaduženosti zemlje, žrtvovati razvoj telekomunikacija na neko vreme, dopustivši austrijskoj kompaniji dominantan položaj na tržištu.

Samo dan pre tog 12. aprila, posvećenog konkurenciji, iz Antimonopolske komisije rekli su za Ekonom:east magazin da “za sad nema pritisaka na tu instituciju da se proces ubrza, ali da je jasno da postoji interes da odluka bude doneta što pre, kao i da se odgovor Telekomu Austrija može očekivati i pre isteka roka 12. maja, tačnije već krajem aprila ili početkom maja”.

Slučajno ili ne, upravo do 3. maja, Radna grupa Vlade Srbije za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbija je još jednom produžila rok austrijskoj kompaniji da dostavi novu, poboljšanu ponudu, za koju joj očito dve prethodne nedelje i nekoliko meseci, koliko je tender trajao, nije bilo dovoljno.

Telekom Austrija je 21. marta, 15 minuta pre isteka roka za dostavu finansijskih ponuda za kupovinu većinskog paketa akcija srpske telekomunikacione kompanije, ponudio 950 miliona evra za kapital, što je za 450 miliona manje od minimalne cene koju je odredila Vlada Srbije sredinom decembra 2010. Tom prilikom je Radna grupa odobrila Austrijancima i prve dve nedelje za, fudbalskim žargonom rečeno, sudijsku nadoknadu vremena, u nadi da će (ne)suđeni “mladoženja” poboljšati ponudu.

Pri tome, kako neprekidno pišu i domaći i svetski mediji, od odluke Komisije presudno zavisi da li će jedini ponuđač na tenderu poboljšati svoju ponudu ili ne i šta će ponuditi srpskoj vladi u zamenu za monopol.

Sa druge strane, Vlada Srbije je svesna da propast prodaje najuspešnijeg državnog preduzeća, pored političkih “penala”, šalje i loš signal drugim stranim investitorima, pa je, stiče se utisak, više nego otvorena za razne vrste kompromisa. Od neprekidnog produžavanja rokova, pa nadalje.

Uticaj na tržište

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Telekom Srbija ima 50,7 odsto udela na tržištu mobilne telefonije, Vip mobile 8,8 odsto, a Telenor 40,5 odsto. Ako bi kupili Telekom Srbija, Austrijanci bi imali udeo od 59,5 odsto, a prema broju pretplatnika čak 71,3 odsto tržišta.

 

Krešimir Alić, analitičar za telekomunikacije u kompaniji IDC Adriatics komentarišući mogućnost nestanka trećeg operatora sa tržišta mobilne telefonije u Srbiji, kaže da je u mnogim državama regiona centralne i jugoistočne Evrope upravo ulazak trećeg operatera pojačao konkurenciju i podigao dinamiku razvoja.

“Analogno tome, odlazak ili nestajanje jednog operatera, posebno najmanjeg koji mora da se najviše trudi da prikupi nove korisnike i tako dosegne neophodnu profitabilnost, za posledicu bi mogao imati obrnute trendove”, kaže Alić.

On smatra da bi se ovakva promena na tržištu u Srbiji najviše odrazila na segment koji se tek razvija, kao što je mobilni internet (mobile broadband). Njegov rast bi se, zbog smanjenja konkurencije, mogao značajno usporiti. Sa druge strane, kaže Alić, razvoj klasičnih usluga (voice) zbog eventualnog smanjenja konkurencije zbog “gašenja” jednog operatera ne bi trebalo da bude ugrožen, jer u Srbiji već ima 40 odsto mobilnih telefona više nego građana pa se u tom segmentu ne mogu ni očekivati visoke stope rasta.

Na drugoj strani već se oseća uticaj prodaje Telekoma Srbija. Umesto da prenošenje mobilnog broja iz jedne u drugu mrežu zaživi još u januaru, ono je najpre odloženo za mart, a potom april. Skoro istovremeno kao što je pomeran i krajnji rok za kupca Telekoma da dostavi konačnu ponudu, a Ratel sada stidljivo pominje maj ili jun. Zapravo, sada od mobilnih operatera zavisi kojim će se tempom razvijati ta usluga. Pri tome je za njeno što brže “aktiviranje” bio isključivo zainteresovan Vip mobile, kao najmanji igrač na tržištu a njegovo eventualno spajanje sa Telekomom bi u velikoj meri obesmislilo celu ideju.

Neki ekonomisti upozoravaju da prodaja Telekoma Srbija Austrijancima pod ovakvim okolnostima znači zapravo predaju stranoj kompaniji tri monopola, u fiksnoj telefoniji, nad infrastrukturom, a dozvola koncentracije stvorila bi i treći, monopol u mobilnoj telefoniji.

Političke posledice

Kako god da se okonča neslavan proces prodaje Telekoma, stručna javnost ocenjuje ga kao izuzetno traljav. Kao najveće greške spominju se određivanje minimalne cene, koju mnogi smatraju visokom, nejasan i zahtevan socijalan program, česta pomeranja rokova, kao i niz nejasnoća, od toga da li je zakonita prodaja infrastrukture do dugog čekanja da se manjinski akcionar, grčki OTE izjasni hoće li on prodati svoj udeo od 20 odsto u Telekomu Srbija ili neće.

Jedno od 629 dodatnih pitanja Evropske komisije upućenih Vladi Srbije odnosi se upravo na način vođenja procesa prodaje Telekoma Srbija. Vladimir Gligorov, profesor Insituta za međunarodne ekonomske studije u Beču kaže za Ekonom:east da Evropsku komisiju ne zanima rezultat procesa prodaje, već da li sam proces odgovara evropskim standardima.

“To je način za Evropsku uniju da proveri institucionalne kapacitete Srbije”, kaže on i dodaje da “ne vidi način na koji će Vlada Srbije dobiti pozitivnu ocenu za vođenje tog tendera”.

Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja kaže da “ne može Srbija ići u Evropu, ako pregovara sa samo jednom kompanijom, koja nije ispunila unapred postavljene uslove na tenderu.

“To je suprotno svim normalnim pravilima tržišta i kvari imidž zemlje”, kaže on i dodaje da je i ovde, kao i u mnogim procesima u Srbiji, najveći problem netransparentnost, koja uvek budi sumnju na korupciju.

Pre nego što je Austrijancima i drugi put produžen rok, pojavile su se glasine u medijima da su spremni da odustanu od najavljenih investicija i da umesto toga povećaju ponudu za 100 miliona evra, a da ostatak od 350 miliona isplate u naredne dve godine.

U tom slučaju srpska vlast moraće odmah da isplati 560 miliona evra manjinskom akcionaru za njegovih 20 odsto u Telekomu, pa će joj za eventualno podmazivanje glasačke mašine pred izbore ostati oko pola milijarde evra. Za neke ekonomiste to i nije tako loša opcija. Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog nade da će preostalih 350 miliona evra neka naredna vlada iskoristiti za prave stvari, za vraćanje dela starih dugova sa visokim kamatama ili završetak Koridora 10.