Predstavnici Vlade Srbije tvrde da će, nakon propasti tendera za prodaju većinskog paketa akcija Telekoma Srbija, već od leta na Beogradskoj berzi moći da se prodaju akcije te kompanije koje će besplatno biti podeljene svim punoletnim građanima Srbije.

Građani će dobiti 15 odsto, a bivši i sadašnji zaposleni Telekoma Srbije dobiće još oko 6,5 odsto. Nakon podele akcija, Vladi Srbije ostaće i dalje većinski paket od oko 58,5 odsto akcija.

 

Prema rečima Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, minimalna cena pojedinačne akcije Telekoma biće vezana za “procenjenu vrednost te kompanije, korišćenu pri određivanju minimalne vrednosti 51 odsto akcija od 1,4 milijarde evra”. Privatizacioni savetnik procenio je vrednost kompanije na 2,43 milijarde evra. Prema toj računici 4,8 miliona građana bi za svojih 15 odsto dobili 365 miliona evra, tako da bi svaki građanin, koji odluči da proda svoje akcije, trebalo za njih da dobije oko 76 evra.

Nisu, međutim, svi takvi optimisti, Kako sad stvari stoje, to bi možda mogla biti maksimalna cena akcija Telekoma na berzi. Jer, kako kaže Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, moguće je da će se prilikom utvrđivanja početne cene uzeti u obzir knjigovodstvena vrednost kompanije, a ona je oko milijardu evra. Razlika između procenjene i knjigovodstvene vrednosti Telekoma je čak 1,4 milijarde evra. Cvetković, ipak, smatra da građani ne bi trebalo da dobiju manje od 50 evra za svoj paket akcija.

Istovremeno sa podelom akcija, Vlada Srbije, kako Ekonom:east magazin saznaje, planira veliki zaokret u načinu vođenja Telekoma Srbija. Rukovodstvo te kompanije, koje će nakon propale privatizacije verovatno ostati nepromenjeno, upoznalo je u utorak, kada ovaj broj odlazi u štampu, predstavnike državnog vrha o daljim planovima. Izvori Ekonom:easta potvrdili su da oni predviđaju raskid sa dosadašnjom praksom, karakterističnom za javni sektor, tržišnu orijentaciju u poslovanju, potpunu profesionalizaciju upravljanja i novi investicioni ciklus. U plan, sa kojim je upoznat i najviši državni vrh, spada i “sređivanje broja i strukture zaposlenih”, kojih trenutno ima blizu 14.000, a to po svemu sudeći podrazumeva i otpuštanje dela viškova zaposlenih.

Vreme za IPO

S obzirom na to da je teško očekivati da će Vlada Srbije odlučiti da u narednih godinu dana ponovo raspiše međunarodni tender za prodaju većinskog paketa akcija, pokrenulo se pitanje da li je dobar trenutak za ponovno razmatranje inicijalne javne ponude (IPO) akcija Telekoma Srbija na nekoj od svetskih berzi.

 

Neposredno pre izbijanje svetske krize, Vlada je planirala da se sa akcijama te kompanije pojavi na domaćoj i jednoj svetskoj, najverovatnije Londonskoj berzi tokom 2009. Izabran je i privatizacioni savetnik, kompanija Morgan Stanley, koji je trebalo da napravi strategiju za IPO Telekoma Srbija, ali je sve propalo zbog izbijanja svetske finansijske krize.

Srđan Vlaški, analitičar Swiss Capital Group smatra da je odnos tržišne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost, EBITA i prodaju, nepovoljan za izlazak kompanije na berzu. Osim toga, on veruje da bi Telekom na berzi možda razočarao, budući da bi njegova tržišna vrednost, odnosno cena akcije, bila manja od onog što trenutno procenjuje Vlada.

“Izlazak na berzu može samo da dovede vrednost Telekoma na tržišnu, što znači da bi vrednost pala. Ako je cilj da naše tržište kapitala malo živne, onda je taj potez ispravan, ali ako se očekuje rast cene, postići će se zapravo suprotan efekat”, kaže Vlaški.

Posredno, takav rasplet očekuje i Vladimir Gligorov, ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Propali tender je za svakog stranog investitora prva informacija da nešto što je veoma profitabilno nije moglo da se proda za traženu cenu.

„Ta diskrapanca između onoga koliko vlasnik vrednuje i koliko je kupac spreman da ponudi je izuzetno važna informacija za buduće investitore, a pokazuje i da je likvidnost tržišta veoma ograničena”, kaže Gligorov.

Duško Pavlović, broker sa Njujorške berze, sa druge strane smatra da je dobar „tajming“ za izlazak na Beogradsku berzu, a i na inostrano tržište.

“Veliki broj telekom kompanija zabeležilo je značajan rast u poslednje dve godine od oko 50 odsto. Realno gledano to i ne spada u veliki rast u poređenju sa drugim sektorima. Ne treba, međutim, zaboraviti da ove kompanije nisu ni imale tako dramatičan pad tokom krize“, kaže on i dodaje da se njihovo kretanje generalno definiše kao sporo sa blagim rastom i relativno sigurnom dividendom.

Pavlović, međutim, upozorava da razvijena tržišta kapitala ne tolerišu nepoštovanje pravila. Naime, teško je poverovati da bi Londonska, Njujorška ili Frankfurtska berza dozvolile kompaniji koja je listirana kod njih, da ne bude do kraja transparentna u svom poslovanju.

“Moralo bi da se zna gde je potrošen svaki dinar i svi bi morali da budu odgovorni za poslovanje. Kompanija ne bi više bila pod uticajem političara i mesto za zapošljavanje njihovih istomišljenika i rodbine, pa bi zbog toga moralo da dođe do restrukturiranja”, kaže on i dodaje da su “za ta pravila znali i političari koji su odlučivali kojim putem treba ići sa Telekomom, pa su se zbog toga i odlučili za strateškog partnera”.

Rizičniji i zaduženiji

 

Za traženje strateškog partnera i prodaju većinskog paketa akcija, Vlada Srbije se, ipak, najviše odlučila zbog budžetske rupe koja neće biti popunjena sa planiranih 840 miliona evra, iako Mirko Cvetković, premijer Srbije tvrdi da budžet može da preživi bez novca od prodaje Telekoma Srbija.

“I u slučaju prodaje, očekivalo se da će taj novac stići krajem godine i nije bio namenjen za finansiranje projekata u ovoj godini. Neki od tih projekata biće finansirani iz budžeta za narednu godinu ili iz kredita, kao što je Koridor 11”, rekao je premijer.

Međutim, ono što su mnogi ekonomisti smatrali mnogo boljom namenom potencijalnog keša od prodaje, vraćanje sve skupljih dugova, sad se neće dogoditi. Bar ne bez daljeg zaduživanja. Pri tome, pošto novcem od prodaje Telekoma neće biti namiren deo starih dugova, Vladimir Gligorov očekuje da će na nova zaduživanja država morati da plaća veće kamatne stope. Vlada će se, smatra on, već u sledećoj godini suočiti sa neophodnošću usaglašavanja sa usvojenim fiskalnim pravilima.

„To znači da zaduživanje ne može ići tempom kojim ide sada, već će morati da se smanji. Ako to nećete da sprovedete ove godine, sledeće morate da smanjujete barem plate ili penzije ili izdatke za obrazovanje i zdravlje, jer su to glavne stavke u budžetu“, kaže Gligorov.

Ako to Vlada ne bude htela, sledeće godine naći će se pred istom dilemom, smanjenje zaduživanja ili prodaja imovine koja je preostala. Gligorov smatra da Vlada svakako treba da smanji svoj udeo vlasništva i uticaj u Telekomu i podseća da Evropska unija ima striktna pravila koja se odnose na konkurenciju, monopole, učešća države i raznih vidova državne pomoći u privredi. Upravo je i to jedan od razloga što je značajan broj firmi u zemljama članicama EU zapravo privatizovan i pao je udeo državnog vlasništva u telekomunikacijama, energetici, jer Evropska unija u načelu zagovara konkurenciju i zagovara učešće privatnog vlasništva u tim sektorima.

„Približavanje EU i usaglašavanje sa njenom regulativom svakako podrazumeva smanjenje uticaja države u Telekomu, a sad je pitanje u kom pravcu Srbija želi da ide“, kaže Gligorov.