Kad bi nekim čudom bila izbrisana baza podataka u banci, čezne jedan “dužnički rob” od prošle godine “okovan” stambenim kreditom na tri decenije.

Za godinu dana, kako je kriza potkačila i njegovu firmu, plata mu je smanjena za četvrtinu i zato danas ne može da vraća ratu od 230 evra, a da ne uđe u minus. U takvoj situaciji za očekivati je da na aktuelni reprogram kredita građanima, kao Vladin predlog bankama, reaguje radosno, međutim, odlučno kaže: “Ne interesuje me takva olakšica. Na kraju ću samo plaćati više.“

Ipak, oni privučeni mogućnošću odlaganja plaćanja obaveza, čim su čuli da će banke početi da odobravaju reprogramiranje s počekom od dve godine, sjurili su se na bankarske šaltere. Bilo je radoznalih, raspitivali su se informativno, a neki su hteli odmah da podnesu zahtev.

U jednoj od beogradskih filijala Raiffeisen banke, čekajući svoj red, srednjovečna žena kaže da je čula za novu meru koja bi trebalo da pomogne klijentima da vraćaju rate, ali misli da im može samo odmoći.

“Reprogram je nužno zlo. Tako banka profitira“, kaže „upućena“ jer je pre nekoliko godina koristila takvu uslugu. Bila je svesna da će kasnije plaćati više, ali kako je ratu sve teže otplaćivala bila je, kako kaže, prinuđena.

Ne bi predložila drugima da podlegnu trenutnim olakšicama neplaćanja glavnice, već samo kamate jer banka nikad neće ponuditi i uraditi nešto na svoju štetu. Jedan kreditomrzac, došavši da uplati režije, uključujući se u razgovor, dobaci: „Kad bi čovek mogao da se ne zadužuje uopšte u ovoj zemlji.“

Istina da je predložena mera reprograma dobra za građane koji očekuju povećanje mesečnih prihoda posle 24 meseca. Ali, nadali su se i oni koji su „skrcali“ subvencionisani keš kredit kojima posle 12 meseci „blagostanja“, kad su plaćali samo kamatu, sada dospeva realna rata. Jesu oni rešili trenutne probleme tad najpovoljnijim zajmom na tržištu, ali da su znali da će zarađivati manje nego onomad drugačije bi postupili, kažu neki od njih.

S druge strane stakla

Iako potencijalnih korisnika novog programa reprogramiranja ima oko pola miliona, bankari kažu da još nije krenula navala. Klijenti najpre treba s bankarima da utanače da li će im umanjenje rate u proseku za 5.000 dinara doneti ikakve koristi. Prema proračunu bankara, koji su se za Ekonom:east bavili kamatnim računom, korisnici stambenih kredita najbolje bi prošli ako bi reprogramirali dug sa grejs-periodom od dve godine jer bi rata posle počeka bila nešto veća. Ali, kod potrošačkih i keš-pozajmica bila bi duplo veća nego u periodu pre počeka. I to zbog toga što je rok otplate tih kredita mnogo kraći od stambenih, te se u slučaju da nema produženja otplate rata mnogo uvećava posle “dvogodišnjeg predaha”.

Iako nije obavešten da će banke davati mogućnost reprograma, jedan tridesetogodišnjak naslonjen na bankarski šalter dok traži kredit za automobil, posle objašnjenja šta to podrazumeva siguran je da je bolje odmah krenuti sa otplaćivanjem pune rate.

Najveće banke na tržištu saopštile su da će početi da primaju zahteve odmah posle prvomajskih praznika. Kako je Ekonom:east krenuo redom, najpre u Banci Intesa, službenica kaže da nisu još počeli i da očekuju ovih dana da će primati papirologiju za reprogram. Zatim, u Komercijalnoj banci koja je u četvrtak, 5. Maja, saopštila da startuje s prijemom zahteva građana za reprogram, u skladu s merama Vlade, u petak, sutradan, Ekonom:east saznaje od službenika zaduženog za kredite u jednoj od većih ekspozitura u centru Beograda da ih još ne primaju. Čak je i pomalo zbunjen jer ne zna šta sve podrazumeva ta mera.

Savetnici

Kreditna savetnica u Raiffeisen banci kaže da još nijedan reprogram nisu odobrili, ali da ne bi vraćali zainteresovane klijente uzimaju ime, prezime i matični broj i podatke prosleđuju kreditnoj administraciji. Kad oni procene da li dužnik može dobiti takvu uslugu onda ih pozivaju da popune zahtev koji su im unapred dali, donesu fotokopiju lične karte i potvrdu o zaradama u poslednja tri meseca. Da bi bila potpuno sigurna u to što priča, na telefonskoj vezi s kolegama proverava šta da odgovori klijentu i dobija savet da zainteresovani ostavi svoje podatke, pa će ga oni pozvati.

U drugim bankama, na malo višem hijerarhijskom nivou, kažu da prednosti od novog programa može samo imati mali broj klijenata koji imaju privremene finansijske poteškoće i koji su sigurni da će se njihova situacija značajno poboljšati po isteku grejs-perioda. Svi ostali građani, korisnici kredita, moraju biti svesni činjenice da će ukupan iznos plaćene kamate biti povećan ako se bilo kakav grejs-period primeni, ukazuje Aksel Humel, predsednik Izvršnog odbora Volksbank. Na pitanje da li on veruje da će se standard povećati za dve godine, Humel kaže: „Ko je uopšte verovao 2008. da će kriza i početkom 2011. biti teška i dalje trajati?“

Odlaganje problema

Čelnici drugih banaka dele njegovo mišljenje. Ipak, ne bi trebalo zapostaviti činjenicu da otplata kredita nakon isteka počeka zavisi u najvećoj meri od stanja privrede jer bez privrednog rasta i otvaranja radnih mesta nove mere će biti samo odlaganje problema, smatra Vladan Vilotijević, direktor direkcije za stambene kredite u Eurobank EFG, koja od prošle nedelje prima zahteve za reprogram.

Bračni par Milica i Vladan iz Beograda neće moći sebi da priušti “odmor” od “stambene glavnice” zbog kasnijeg povećanja rate. “I sad nam je viša od 400 evra”, kaže Milica, nastavnica engleskog jezika u jednoj osnovnoj školi.

U opuštenijoj atmosferi od bankarske, u jednom frizerskom salonu, farbajući jedan pramen kose, frizerka kaže da je njena mama zagrejana da rastereti kreditnu ratu. No, brzo se prebacuje na interesantniju temu o šminki i garderobi, izvlačeći ispod stola kutiju punu markirane robe. Maskare, senke za oči Dior, Lancome, majice Dolce Gabanna. Nema svrhe pitati muče li se vlasnici da vrate kredit, moderni salon sigurno nije sređen zajmom iz banke.