Da li će se uskoro na putevima, slično kao nedavno traktori, isprečiti i bageri i buldožeri koji će zbog nove mere Narodne banke Srbije (NBS) o povećanju učešća za stambene kredite, ako se u međuvremenu nešto ne promeni, ostati van gradilišta?

Iako su, istina, i sad u povoljnijem položaju nego što su bili traktoristi, jer je resorno ministarstvo od starta na njihovoj strani.

Građevinci se bune zbog najavljene mere centralne banke, koja bi trebalo da se primenjuje od 1. jula, da učešće za stambene zajmove iznosi 20 odsto, umesto dosadašnje prakse da banke traže klijentima da uplate desetinu vrednosti nekretnine, što će prema njihovom mišljenju, „umrtviti“ tržište nekretnina jer će sve manje građana kupovati stanove.

U odluci koja je objavljena na sajtu NBS-a navodi se da je „cilj mera smanjenje rizika koji proizlazi iz visokog učešća kredita odobrenih u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom“.

Prvi iz Vlade je reagovao Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i pozvao NBS da još jednom razmotri odluku.

Vlada Srbije, prema njegovim rečima, strahuje da će ta mera zaustaviti izgradnju stanova u ovoj godini i pogoršati stanje u građevinskom sektoru.

Zbog toga su se predstavnici Vlade i NBS sastali početkom sedmice da razmotre najavljene mere i usaglase koji bi bio prihvatljiv model stambenog kreditiranja, ali sastanak se završio bez dogovora. Do utorka (14. juna kad je ovaj broj Ekonom:east magazina poslat u štampu) nije bilo poznato da li će guverner NBS Dejan Šoškić odgovoriti na zahteve Vlade i građevinske industrije.

Osim stambenih, promene se odnose i na ostale kredite indeksirane u evrima (potrošačke, auto kredite, keš, studentske) za koje će klijenti morati da polože 30 odsto učešća ili depozita.

Centralna banka je, dakle, naumila da novim propisima podstakne banke da povećaju ponudu dinarskih pozajmica. Ideja je, takođe, i podsticaj bankama da počnu da odobravaju stambene kredite u domaćoj valuti.

Manja tražnja

Bankari ocenjuju da će najavljeni oštriji uslovi za zaduživanje u evrima smanjiti potražnju za tim kreditima. Takvog mišljenja je i Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

Ali, kako dodaje, jedna od bitnih pretpostavki za dalje smanjenje učešća deviznih kredita kao i za rast stambenog kreditiranja u dinarima jeste dugoročno niska i stabilna inflacija. „To bi na dugi rok pomoglo da se dinar više koristi kao valuta u kojoj se štedi i u kojoj finansijske institucije izdaju dugoročne dužničke instrumente. Time bi se stvorili preduslovi za stambeno kreditiranje u dinarima“, ocenjuje Petrović.

Do tada, moguće je da ćemo i videti poneku ponudu dinarskih stambenih kredita ali, kako kaže, u zanemarljivom obimu i sa cenama na nivou dinarske međubankarske kamatne stope (trenutno oko 13 odsto) plus marža.

Uostalom, do sada je Volksbank eksperimentalno nudila dinarske stambene kredite, na maksimalni rok otplate od 60 meseci sa kamatom između 14,45 i 14,95 odsto, ali nije bilo zainteresovanih građana.

Bankari kažu da je na duži rok, recimo 20 ili 30 godina, teško predvideti vrednost valute, odnosno u sadašnjim okolnostima nemoguće je napraviti pouzdanu projekciju takvog kredita, prvenstveno zbog nestabilnosti domaće dinara.

U Eurobank EFG očekuju da će tražnja za stambenim kreditima biti manja pošto učešće klijentima predstavlja jedan od većih problema prilikom podizanja zajma, imajući u vidu dodatne troškove koje imaju nakon kupovine stana (porezi, renoviranje, opremanje i slično).

Ponuda stambenih kredita u dinarima u ovom trenutku nije realna u uslovima kada nema dugoročnih dinarskih izvora finansiranja, dvocifrene inflacije i nestabilnog dinara, jer bi kamatna stopa koja se nudi bila neodrživo visoka i nekoliko puta skuplja od evro pozajmica, kažu u toj banci.

Kočnica za gradnju

U Volksbank, koja nudi dinarske kredite sa fiksnom kamatnom stopom, međutim, kažu da najavljena mera o povećanju depozita ili učešća neće uticati na njihovo poslovanje, jer su se klijenti već uverili u prednost njihove ponude pozajmica u domaćoj valuti. Axel Humel, predsednik Izvršnog odbora te banke, ne predviđa ni neke drastične efekte pooštrenih uslova za stambene zajmove, jer, kako on kaže, “dosta potencijalnih kupaca nekretnina već ima određenu ušteđevinu i oni su se već i ranije kvalifikovali u skladu sa novim propisom”.

Ipak, sudeći prema dosadašnjem iskustvu naših sagovornika koji su se skućili preko bankarskog kredita osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje depozita, nisu imali “štek” sa strane. Kad su uzimali kredit od 50.000 evra, učešće od 5.000 evra Milici i Draganu iz Beograda pozajmili su roditelji. “Da je tada trebalo da damo još toliko, odnosno 20 odsto našeg kredita, teško da bismo mogli dati taj novac”, kaže Milica.

Istom odlukom NBS je ukinuo kredite u „švajcarcima“. Piraeus banka, čija je grupa klijenta nedavno osnovala Udruženje nezadovoljnih zbog nepovoljnog zaduživanja u francima, od jula prošle godine ne odobrava stambene kredite u švajcarskoj valuti.

Goran Rodić, sekretar Odbora PKS za građevinarstvo, ocenjuje da je nova odluka centralne banke ad hoc i da samo može naškoditi stambenoj gradnji, koja je ionako zamrla. Procenjuje se, kako kaže, da je Srbiji trenutno potrebno 70.000 stanova.

Da će novi propisi smanjiti potražnju za stanovima slaže se i Dobroslav Bojović, predsednik građevinskog preduzeća Napred, koji poslovanje svoje firme ocenjuje skromnim jer je „već sad izvesno da će u 2011. raditi upola manje nego 2008“, kaže on.

Guverener NBS Dejan Šoškić, osvrćući se na komentare da će propisi loše uticati na izgradnju kvadrata, rekao je da je prosečni odnos duga i vrednosti nekretnine u Srbiji oko 65 odsto (prosečno učešće oko 35 odsto) što znači da Odluka o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema koja je doneta polovinom maja, nije restriktivna.

Bojović kaže za Ekonom:east da je u njihovom interesu da centralna banka odustane od te odluke. Ipak, neobično je da NBS pooštrava uslove za stambene kredite u trenutku kad država subvencioniše stanove.