Finansiranje lokalne samouprave
Izborne varošarije
24. jun 2011. | 08:57
Autor: Ivana Pavlović
Ako predlog bivšeg ministra Dinkića izmami zeleno svetlo Fiskalnog saveta i MMF-a, onda možemo još jednom da čestitamo. Na istrajnosti i dobroj ideji, ali ne u potpunosti i na onome što je ponudio i na načinu kako se zakon donosi. Uz mnogo budžetskih poklončića provinciji pred izbore i bez kredibilnog obrazloženja o tome kako misli da njegov zakon ne upokoji državnu kasu i sve nas sa njom
Kad bi sutra započela primena zakona o finansiranju lokalnih samouprava po modelu koji su nedavno predložili Ujedinjeni regioni Srbije, slika lidera te partije Mlađana Dinkića bi u mnogim gradonačelničkim kabinetima odmah uskočila u ram.
Taj zakon o kome se u danu štampanja ovog broja (21. jun) raspravlja u Skupštini, predviđa da se učešće lokalnih zajednica u porezu na zarade poveća sa 40 na 80 odsto čime bi opštine dobile dodatnih 43 milijarde dinara. Razvijeni gradovi dobili bi duplo manje novca od transfera iz republičkog budžeta (u ovoj godini ukupni transferi opštinama i gradovima iznose 31 milijardu dinara), ali bi im sledovalo duplo više od poreza na zarade. Siromašne opštine bi mogle da računaju na isti iznos transfera plus pomoć Fonda solidarnosti.
Beograd bi ostao bez transfera (u ovoj godini 6,5 milijardi dinara) i od toga bi se formirao spomenuti Fond solidarnosti. Činjenica da srpski glavni grad ubira i najviše od poreza na zarade jer ima i najživlji privredni život omogućila je gradonačelniku Đilasu da “džekovski” predloži da prestonici treba da pripadne “samo” 70 odsto prihoda od poreza na zarade, a ne predloženih 80 procenata. Uz takvu računicu, gradska kasa bi se uvećala za dobrih 7,5 milijardi dinara. Ilustracije radi, to su ovogodišnji rashodi za zaposlene Grada ili skoro dve trećine sume za koju se Beograd zadužio kod Evropske investicione banke na ime gradnje mosta preko Ade Ciganlije.
Niko ne spori da je fiskalna decentralizacija neophodna i da su se opštine nakon rebalansa budžeta 2009, kada su im značajno smanjeni transferi sa zakonskih 1,7 odsto BDP-a, snalazile kako su znale i umele. Samo na ime te zakonske obaveze država duguje lokalu blizu 50 milijardi dinara u protekle tri godine. Jovan Palalić, predsednik skupštinskog Odbora za lokalnu samoupravu, poreklom iz Bačke Palanke, rekao je da bi država trebalo da ispuni najpre te zakonske obaveze, a dalja decentralizacija ne bi trebalo da ide linijom Dinkićevog predloga. On smatra da najpre treba sagledati funkcionisanje lokalnih samouprava, njihove administrativne kapacitete i to da li je nekima uopšte potreban dodatni prihod.
Posledice
Verovatno najspornija tačka Dinkićevog predloga jeste potencijalno veći republički deficit koji će nastati ako se država odrekne celih 80 odsto od poreza na zarade. Prema računici Fiskalnog saveta, taj jaz iznosi 40 milijardi dinara.
Istina je da Dinkić u zakonu nije precizno definisao kako misli da smanji rashodnu stranu u republičkoj kasi kada unutrašnjosti pošalje duplo više novca od poreza na zarade. U Ujedinjenim regionima za Ekonom:east kažu da će biti smanjeni transferi opštinama i da će sa razdela brojnih ministarstava biti skinute stavke koje se odnose na finansiranje lokalnih projekata. Ipak, ne navode poimence gde su te uštede. Njihova analiza pokazuje da se samo izuzimanjem lokalnih projekata iz republičkih nadležnosti rashodi budžeta mogu smanjiti za barem 30 milijardi. Međutim, za MMF je predlog zakona neprihvatljiv sve dok URS ne ponudi preciznu i transparentnu računicu o smanjenju republičkih rashoda.
“Ako Ujedinjeni regioni kažu da imaju dobar predlog smanjenja rashoda, zašto ne preciziraju predlog i onda zamole Fiskalni savet da analizira revidirani predlog zakona?”, kaže za Ekonom:east stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Koristi
Osim budžetskog deficita koji je broj jedan pitanje za MMF i Fiskalni savet, važno je i pitanje ko, u stvari, zaista može da se raduje tom zakonu. I to pod pretpostavkom da se aktuelne političko-ekonomske prilike neće ekstremno menjati nabolje, ali ni nagore.
Izuzev Beograda i nekoliko svetlih tačaka na domaćoj privrednoj mapi, druge opštine bi imale štošta da prigovore predlogu. Za jedan deo njih, kao što je Lapovo, problem je to što dobar deo zaposlenih dolazi iz druge opštine, te bi i prihodi od poreza išli u drugi buđelar, u ovom slučaju daleko većeg Kragujevca. Drugo, i ovaj Dinkićev predlog je zasnovan na izuzetnom optimizmu da će Srbija koliko već od sutra postati meka za investicije. Nesporno je da će više novca od poreza na zarade naterati opštinare da se bore grčevito za svaki evro, ali dva su momenta problematična.
Prvo, lokalne samouprave zameraju predlagačima da nema svrhe davati opštinama veći deo kolača od poreza na zarade, ako u isto vreme nisu dobile ovlašćenje da taj porez naplaćuju, da imaju mogućnost prinudne naplate i što je još važnije, kontrolišu poslovanja kompanija i onih koji posluju u sivoj zoni. Naime, iskustvo sa porezom na imovinu pokazalo je da su prihodi po osnovu tog poreza i efikasnost naplate značajno povećani u brojnim opštinama otkad je oporezivanje imovine u nadležnosti lokala.
“Država je već pokazala da nema interes da naplaćuje porez koji nije u njenoj nadležnosti”, smatra predsedavajući Stalne konferencije gradova i opština i prvi čovek Paraćina Saša Paunović. Njega brine i činjenica da će se u budućnosti smanjivati porez na zarade čime taj porez postaje manje siguran prihod od državnih transfera.
Istine radi, Dinkić se zalaže da porez na zarade postane izvorni prihod, što će omogućiti opštinama da u cilju postizanja veće konkurentnosti manipulišu poreskom stopom kako žele. Međutim, on kategorički tvrdi da njegovim predlogom nijedna opština ne može da dobije manje novca nego što ga danas dobija, već samo više.
Drugi sporan moment je činjenica da zaposlenost neće rasti tako brzo. Na kraći rok, sledeće godine, opštine će dobiti više novca, ali reforma javnog sektora, koja će kad-tad započeti, i više desetina hiljada zaposlenih iz problematično privatizovanih firmi, ne daju razlog za optimizam lokalnim rukovodstvima. A i iskustvo nam govori da je pitanje šta će biti sa popravljanjem poslovnog ambijenta na centralnom nivou. Prema projekcijama najnovije Nacionalne strategije zapošljavanja 2011-2020, ukupna zaposlenost dotakla je dno prošle godine, a na pretkrizni nivo će se vratiti tek za dve godine.
Sve dok predlagači zakona i njihovi koalicioni partneri ne izađu sa detaljnom analizom kako misle da raspodele novac i popune budžetsku rupu, kritičari Dinkićeve vizije fiskalne decentralizacije imaće na svojoj strani više argumenata. Na nesreću lidera Ujedinjenih regiona, za MMF je ono što Fiskalni savet kaže sveto pismo.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: