Klackanje autobusom, smeštaj „u brdu“, izbegavanje restorana i kafića, ubeđivanje deteta da će se prehladiti ako jede sladoled, voda isključivo sa česme (što je u pojedinim zemljama veliki rizik) i jelo iz prodavnice način su da prosečna porodica u Srbiji ode na letovanje.

Takvo domaćinstvo broji tri člana, a ukupna primanja, ako oba hranitelja rade, iznose oko 70.000 dinara. Naravno, najviše je onih koji zapravo primaju više ili manje od tog proseka. „Paradajzeri“ se vraćaju u modu jer je sve više onih koji preko agencije plaćaju samo smeštaj, a put i hranu sami organizuju da bi mogli da uštede.

Iz ove priče isključene su porodice u kojima je samo jedan zaposlen, imaju stambene kredite, žive kao podstanari ili su im primanja manja od prosečnih. Sa prosečnim platama koje su u maju iznosile nešto više od 35.000 dinara takvi ne mogu da uštede za letovanje, čak ni ono najjeftinije. Njima kao opcija ostaju selo ili neka od gradskih kupališta.

Najpovoljniji su aranžmani u Grčkoj koji koštaju od 50 evra u predsezoni, bez hrane, do 160 evra za deset dana. U Egiptu je moguće platiti desetodnevno letovanje na bazi polupansiona 200 evra, a najčešći kupci tih aranžmana su ljudi od 30 do 40 godina. Najjeftiniji aranžmani su, prema tvrdnjama turističkih agencija, i najprodavaniji. U predsezoni i postsezoni najčešći putnici su stariji i porodice sa decom predškolskog uzrasta. Kupci najpovoljnijih aranžmana u sezoni su uglavnom mladi kojima ne smeta ni dug put autobusom niti su zahtevni po pitanju smeštaja. Domaći turizam nije ništa jeftiniji, pa kada se priča o letnjem odmoru obično primat imaju morska odredišta.

Dovijanjem do plaže

Oni sa prosečnim primanjima, pa bili i bez ikakvih dugova (što je retkost), reći će da im nije baš jednostavno da izdvoje za letovanje. Dovijaju se, biraju skroman smeštaj, zaobilaze kafiće i restorane, putuju autobusom i sve to još razvuku na nekoliko rata beskamatnim plaćanjem čekovima. Uprkos niskom standardu, gotovo trećina građana, prema nekim podacima, ipak, negde otputuje.

Marijana Đ. iz Bajine Bašte živi sa suprugom i dvoje dece u sopstvenoj kući. Oboje su nastavnici u školi, tako da je njihov kućni budžet oko 80.000 dinara mesečno. Na letovanje idu u Crnu Goru, autobusom, pošto im je najbliže i za osam dana im treba oko 700 evra. Pri tom biraju povoljniji smeštaj, ne najjeftiniji jer unajmljuju apartman. Ne kuvaju, osim najnužnije za decu, hrane se uglavnom brzom hranom, ponekad u restoranu.

„Beba ima samo godinu dana tako da je to velika ekonomska pogodnost. Ne mogu da kažem da se nečega odričem zbog letovanja, a s druge strane nije baš ni da lako izdvojimo taj novac. Polovinu skupimo tokom godine, dok se za ostatak stisnemo pred put“, kaže ona za Ekonom:east.

 

U Herceg Novom i okolnim mestima sobe se rentiraju od šest do 12 evra, a apartmani od 35 do 40 evra. Porcija ćevapa u restoranu je pet evra, pica kaprićoza od pet od sedam evra, a sendvič tri, za koliko se može pojesti i pljeskavica u lepinji na kiosku brze hrane. Kafa je oko 1,2 evra, a pivo i sok od 1,5 do dva evra.

Ugostitelj Neđo Labud iz Perasta kaže da dok Rusi ne gledaju mnogo cene hrane i pića, primetno je da gosti iz Bosne i Hercegovine i Srbije ipak obraćaju pažnju. Ukoliko jedu morske plodove, onda uzimaju jeftinije, isto je i s ribom.

„Nadali smo se da će zbog dešavanja u Grčkoj i Egiptu biti više ljudi nego prošle godine, ali loša je sezona“, žali se ovaj ugostitelj.

Najpovoljnije je ipak da se kupuje u prodavnici gde se može pazariti 100 grama salame i za 30 centri, kilogram pečenog pileta za 4,4 evra, gotovi goveđi gulaš za oko tri evra. Paradajz i krastavac su oko 60 centi, dok su nektarine 1,60, jabuke 1,40, a pomorandže oko 1,50 evra. Ležaljke su oko dva evra, s tim što ima i retkih plaža na kojima su besplatne, ali ih treba zauzeti u cik zore, dok je suncobran oko tri evra.

U Grčkoj, na Krfu, giros staje 2,5 evra, 100 grama parizera je od 1,5 evra, dok je paradajz dva evra. Od voća najskuplje su nektarine, oko tri evra, a najjeftinije narandže, 1,5 evra. Pivo u kafiću je čak pet evra, a nes kafa oko tri.

Marijana Đ. ističe da ima finansijsku pomoć roditelja koji se bave trgovinom pa mnoge namirnice i ne plaća ili ih dobija ispod cene.

„Sudeći prema prijateljima koji imaju slična primanja i decu, i imaju kredit, plaćaju stan ili imaju neki drugi veći dug, ne bi bilo šanse da odem na putovanje da sam u sličnoj poziciji. Ne znam koliku su žrtvu ljudi spremni da podnesu da bi otišli na more, ja se ne odričem baš svega, jer ne kupujem najjeftiniju garderobu i hranu da bih skupila za to“, kaže ona.

Za one koji nemaju ni za skroman odmor i selo je rešenje. Ako nema ni sela, onda im gradska kupališta i izletišta ostaju jedina opcija. Autobuske karte, sendvič od kuće, „domaća radinost“ sok od višnje na rastvaranje i pravac Ada Ciganlija, Lido, Štrand, Borsko, Srebrno ili Vlasinsko jezero...

I tamo nema mnogo razmetanja.

„Porodice s decom retko sedaju u restoran. Njima treba najmanje tri hiljade dinara da bi jeli. Najčešći gosti su mladi, ali ne razmeću se previše. Školarci baš nemaju novca. Sedne njih dvoje i naruče jednu limunadu. Pre neki dan dečak je naručio piće i samo rekao da se lepo napio, ali da nema da plati. Šta da radim, pustio sam ga. Vidi se da ljudi nemaju novca. Naruče jednu kafu i sede ceo dan“, priča jedan ugostitelj sa Ade Ciganlije.

Odmor na odloženo

Da oni koji idu na letovanje nisu izvukli pare iz slamarice govori i podatak turističkih agencija da više od polovine ljudi aranžmane plaća na rate, čekovima, kreditima ili kreditnim karticama.

Istraživanje kompanije MasterCard pokazuje da bi polovina vlasnika platnih kartica volelo da zahvaljujući njima ostvari popust za turističke aranžmane, a ove godine je u odnosu na prošlu veće interesovanje za pogodnosti. Od ukupnog broja korisnika kartica iz Srbije koji su učestvovali u istraživanju MasterIndex, 42 odsto zainteresovano je za platnu karticu kojom bi ostvarili popuste na aranžmane u turističkim agencijama, 24 odsto popuste u aviokompanijama, a 18 odsto bi želelo karticu koja nudi popuste u hotelima.

Ove godine, prema podacima turističkih agencija, dosta ljudi je kupovalo putovanja još početkom godine pa su u više rata već isplatili odmor. Najpre su se prodali aranžmani za Grčku, a po tražnji slede Turska i Egipat budući da neki hotelijeri u tim zemljama deci daju besplatan smeštaj i da su aranžmani veoma povoljni (deset dana polupansion i za 200 evra). Tek na četvrtom mestu je Španija i to putovanja koja koštaju od 300 do 400 evra.

U potrošačkoj korpi za tročlano domaćinstvo putovanja uopšte i nema, a struktura potrošačke korpe jeste odraz standarda građana. U nekim drugim zemljama deo potrošačke korpe su postale i plastične operacije.

Nevena Stefanović, portparol turističke agencije Filip travel, kaže da je tradicionalno najtraženija destinacija Grčka, a slede Turska i Španija.

„Ljudi vole Grčku uprkos svemu jer je pristupačna kolima, sličan je temperament naroda i ima izuzetno povoljnih ponuda. Značajan deo aranžmana se proda na šestomesečne beskamatne kredite ili čekove“, kaže za Ekonom:east Nevena Stefanović.

Aleksandar Vučković, direktor Argus tours, kaže da je udeo onih koji idu na letovanje „na odloženo“ čak 70 odsto. Agencije i hotelijeri su, prema njegovim rečima, zbog niskog standarda građana maksimalno smanjili sopstvene provizije da bi „namamili“ što više putnika. Zbog toga, kako on kaže, moguće je da će broj putnika biti isti kao prethodne godine ili nešto veći, ali ukupni finansijski rezultati, zbog nižih cena, neće, prema njegovom uverenju, premašiti prošlogodišnje.

MasterCardovo istraživanje pokazuje da će nešto više od polovine vlasnika platnih kartica putovati ove godine u inostranstvo, od čega će 43 odsto otići u Grčku. Ti turisti su stari od 25 do 34 godine. Po desetak procenata kupaće se na Jadranu, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Italiji, a neki procenat manje u Španiji i Turskoj. To istraživanje je pokazalo da je gotovo jednak broj ispitanika koji se odlučuju za organizovana putovanja ili ekskurzije i onih koji se radije odlučuju za odvojene aranžmane za put i smeštaj.