Vanredni sastanak na vrhu zemalja evrozone na kome je dogovoren novi krizni paket za Grčku nazvan je “majka svih samita”.

Izgledalo je kao da nikada za poslednje 54 godine od usvajanja Rimskog ugovora Evropska unija i njeni predstavnici nisu bili bliži provaliji. Stručnjaci se slažu da bi, u slučaju da se čelnici 17 zemalja članica evrozone nisu složili oko odgovora na dužničku krizu na vanrednom julskom samitu u Briselu, to moglo da znači kraj evra i EU.

Posledice takvog neuspeha ne bi bile ograničene samo na ekonomsku sferu. Jer od vremena Tridesetogodišnjeg rata u 17. veku, Evropu su redovno razarale vojske, čiji su vrhunac bila dva svetska rata. Od tada su EU i organizacije koje su joj prethodile predstavljale najvažniji mehanizam za sprečavanje novih oružanih sukoba među evropskim silama. Otuda nije slučajnost da je pre vanrednog samita, za mnoge od visokih političara koji su pregovarali, Evropa, kako je to preneo najugledniji nemački politički časopis Špigel “i dalje pitanje rata i mira – a ne evra i centa”. Zato taj samit nije smeo da propadne.

Paket pomoći

Dogovoreno je, tako, da će Grčka dobiti još najmanje 109 milijardi evra, kako bi smanjila svoj dug od 340 milijardi, kamata je snižena sa 4,5 na 3,5 odsto, a period otplate duga produžen na 30 godina. Šefovi država i vlada evrozone predvideli su da paket pomoći nose svih 17 zemalja članica, Međunarodni monetarni fond i, prvi put, privatni sektor, banke, fondovi i osiguravajući zavodi koji će sudelovati sa 37 milijardi evra.

Usvojene su i mere za jačanje privrednog rasta i konkuretnosti Grčke. Odlučeno je da bude formirana i radna grupa koja će služiti jačanju privrednog rasta u Grčkoj, kroz podršku u primeni reformi i usmeravanje strukturnih fondova: „To je, zajedno sa programom za Grčku, ono što zovemo evropskom vrstom Maršalovog plana, gde ćemo tražiti od zemalja članica i Evropske investicione banke da daju svoj doprinos“, naglasio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Od Grčke se očekuje i da u potpunosti sprovede usvojene mere fiskalne konsolidacije. Grčki premijer Jorgos Papandreu kaže da ovakav plan predstavlja održiv put za zemlju kojoj je na čelu i olakšanje tereta za grčki narod: „Mi Grci smo ponosni, kreativni ljudi i jedino što tražimo jeste mogućnost da napravimo velike i duboke promene u našoj zemlji kako bismo bili postojana, pravna zemlja privrednog rasta i novih radnih mesta“, komentarisao je on.

Angela Merkel, kancelarka Nemačke, vodeće ekonomske i sve više političke sile u evrozoni i EU izjavila je pre samita da je želja da pomenutim programom „probleme uhvatimo u njihovom korenu“.

I prve reakcije na berzama posle dogovora u Briselu bile su pozitivne.

Delimični bankrot

Jedan od rezultata samita je i delimični bankrot Grčke koji bi trebalo da stupi na snagu, ali samo na nekoliko dana. Za spasavanje države prekršen je i jedan tabu.

 

Naime, uključenje privatnih poverilaca dovodi do toga da rejtinške agencije proglase da je Grčka u delimičnom stečaju. Time bi grčke banke bile odsečene od refinansiranja iz Evropske centralne banke. Grčke banke imaju veliki broj grčkih državnih obveznica i zavise od toga da vrednosne papire i dalje mogu pohraniti kod te banke kao garanciju.

S druge strane, ključno je za Evropsku centralnu banku da ta institucija dodatno ne kompromituje svoju samostalnost i da delimična platna nesposobnost države ne dovede u pitanje poslovanje grčkih banaka. Naime, ECB se načelno usteže pri kupovini obveznica zemalja koje se nalaze u financijskim poteškoćama, jer to dovodi u pitanje samostalnost monetarne politike. No, budući da su se vlade evrozone obavezale da će finansirati pokriće za obveznice, ECB je čini se ipak pristala na delimični stečaj Grčke.

Naime, u okviru dogovorenog plana vlade su se obvezale da će dati Evropskoj centralnoj banci 35 milijardi evra. To znači da će EU dobiti dodatnih 35 milijardi evra koje će staviti na stranu kao jemstvo u slučaju selektivnog bankrota. A tu je još i dodatnih 20 milijardi evra u igri, ukoliko se pokaže potreba za dokapitalizacijom grčkih banaka. Tim potezima osigurano je da grčke banke mogu da funkcionišu u slučaju selektivnog i kratkoročnog bankrota, i to bi trebalo da smanji neizvesnost i osigura da se kriza ne proširi na Italiju i Španiju. A to je bila jedna od najvećih briga državnika EU uoči vanrednog samita.

Prvi korak

Evropa je još jednom izbegla katastrofu, Grčka je do daljnjeg spasena, ali dužnička kriza još nije gotova. Za Grčku, Portugal i Irsku je važno smanjenje kamatnih stopa i produženje rokova otplate.

No, najvažniji je Evropski fond za spasavanje. Fond će na sekundarnom tržištu moći da kupuje obveznice i koristi svoj novac za dokapitalizaciju finansijskih institucija. Ukoliko se, pak, primeti porast cena zaduživanja zemalja koje još nisu pod programom, Fond će moći da i njima priskoči u pomoć kupujući obveznice.

U nemačkoj štampi to se smatra najvažnijim uspehom, što se podupire ocenama finansijskih stručnjaka da je reč o početku izgradnje fiskalne unije vezane za monetarnu uniju. To je veliki korak napred u procesu evrointegracije.

Sada je ključno strateško pitanje kako će funkcionirati čitava EU. Trenutno je 17 zemalja okupljeno u evrozoni, koja se nesumnjivo dodatno integrišu, i 10 ostalih zemalja koje su van zone jedinstvene valute. One doduše jesu članice EU, ali neučešćem u monetarnoj uniji de facto su odlučile da ne idu ni u dodatnu integraciju. Sada se postavlja pitanje: hoće li one biti u podređenom položaju, ili ne?

Ovo što je dogovoreno je tek prvi korak, uvereni su finansijski stručnjaci, a slede dodatne odluke u budućnosti. Biće još samita, možda i vanrednih, poručuju analitičari. Problem je u činjenici da je većina zemalja EU visoko zadužena dok im privrede istovremeno stagniraju. A bez privrednog rasta bi ovi nivoi javnog duga u EU mogli dovesti do povremenih perioda nervoze na tržištima.

Evropski političari su na samitu u Briselu pokazali još jednom koliko im je važan projekat evra. Oni su, smatraju finansijski stručnjaci i analitičari, morali ranije da preduzmu ovako nešto. No, na kraju je dogovor ipak postignut i tržištima je poslat jasan znak da je EU spremna da se bori za opstanak evra.

Pokazalo se ono što je od početka mnogima bilo jasno: da evro nikada nije bio projekat koji se isključivo temeljio na ekonomskim osnovama. Politički element je bio možda i važniji.

Problem je što političari u EU nikada nisu dovoljno komunicirali s biračkim telom. Političari u EU će, ukoliko žele da osiguraju opstanak evra, morati da porade na tome. Jer, ukoliko bi ikada trebalo spasavati Španiju ili Italiju, to bi stajalo znatno više novca poreznih obveznika. A za to će biti potrebna i njihova saglasnost.