Dogovor parlamentarnih vođa republikanaca i demokrata u noći između nedelje i ponedeljka sa predsednikom Obamom oko podizanja maksimalnog nivoa zaduživanja zemlje doneo je olakšanje. Najveća svetska ekonomija ovaj put je izbegla bankrot.

 

Penzioneri, vojnici i drugi korisnici socijalnih davanja u narednom periodu moraće da štede, ali ipak neće ostati bez novčanih primanja, što se moglo desiti da je ishod bio drugačiji. Tako je okončana jedna od potencijalno najdramatičnijih epizoda u novijoj istoriji SAD koja je mogla biti pogubna po američku ekonomiju. Iako su mnogi analitičari verovali da je Amerika u stečaju malo verovatan scenario, brojni investitori ozbiljno su strahovali da će eventualni bankrot prve ekonomske sile sveta, upozoravali su mediji, emitovati „talas šokova širom svetskih finansijskih tržišta“. Novi cunami finansijske krize za sad je, izgleda, ipak mimoišao svet.

Velike zemlje, govorio je pokojni srpski premijer Zoran Đinđić, „raspolažu velikom silom i njihove velike greške mogu ponekad da budu ishodište velikih katastrofa. Male zemlje, eventualno, mogu da naprave male greške i da unesreće samo sopstveni narod“.

Jedne od sopstvenih nesreća Srbi se mahom sete 4. avgusta kad na parastosima oplakuju rođake, poznanike, sunarodnike stradale u „Oluji“. Hrvatska vojna akcija počela je na taj dan, pre 16 godina, a nakon neuspelih pregovora u Ženevi. Ognjišta na područjima zahvaćenim hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo i pošlo put matice, ne sluteći verovatno da će nepregledne kolone kojima su krenuli u izbeglištvo postati lekcija u udžbenicima savremene srpske istorije. Većina njih se do danas nije vratila u svoje domove. Najverovatnije nikad i neće. Žrtve jednog od najvećih etničkih čišćenja na području nekadašnje Jugoslavije još se prebrojavaju i razlikuju od izvora do izvora. Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“, recimo, u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega je 1.205 civila. Među njima su bile 522 žene i dvanaestoro dece…

Nešto više od deceniju i po kasnije, Srbi su opet na barikadama. Ponovo strepe da li će im deca biti gladna i da li će bolnicama ponestati lekova, gaze ili kiseonika. Preti im, po ko zna koji put, humanitarna katastrofa. Drama oko otvaranja i zatvaranja administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak za robu iz Srbije samo doliva „ulje na vatru“ i istanjuje ionako prenapregnute nerve. Svojevrsna uteha u takvoj situaciji trebalo bi da bude poruka poslata iz Beograda, sročena u Deklaraciji o Kosovu i Metohiji, koju je usvojila Skupština Srbije i koja osuđuje sve oblike nasilja i poziva na mirno rešenje krize. Slična dokumenta donošena su i prethodnih deset godina, ali oni ipak i dalje žive u neizvesnosti, naročito u enklavama gde u 21. veku večeri vrlo često provode u mraku jer nemaju struje.

Najnovija kriza na Kosovu, koja je buknula kad su specijalne policijske snage zauzele administrativne prelaze na severu pokrajine, kako bi osigurale sprovođenje zabrane prometa robe iz Srbije, podsetila je da to žarište u srcu Evrope i dalje tinja. Na prvi pogled jedna ekonomska odluka postala je prvoklasan politički problem. Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, pre nekoliko dana, ubrzo nakon otvaranja pomenutih prelaza za putnički saobraćaj je, između ostalog, rekao da očekuje da će ovih dana biti prilike da se konačno reši problem na severu Kosova. Do zaključenja ovog broja Ekonom:east magazina, sudeći prema vestima koje su stizale sa Kosova o „mirnoj ali napetoj“ situaciji, nije izgledalo da će se to desiti baš tako brzo.

Treba, ipak, gledati u budućnost. Ovdašnja vlast je to, izgleda, shvatila. Odlučnost da smelo krene evropskim stazama zaštite ljudskih i dečjih prava demonstrirala je nedavno usvajanjem izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Komešanje javnosti, međutim, izazvala je odredba prema kojoj će tinejdžeri s navršenih 15 godina, tačnije oni „sposobni da rasuđuju“, ubuduće imati pravo da podatke o svom zdravlju ne otkrivaju roditeljima ili starateljima. Ukoliko tako odluče, njihovi zdravstveni kartoni ostaće tajna za roditelje. Protivnici ove odluke odmah su zabrinuto ustvrdili da roditelji u Srbiji više neće biti sigurni da li su im deca zdrava ili bolesna, da li su njihove devojčice u drugom stanju ili se, ne daj bože, drogiraju.

Deo stručne javnosti pak tvrdi da će novine u zakonu pomoći uspostavljanju prava dece i zaštiti njihovu privatnost od „roditelja“ koji ih maltretiraju na razne načine.

Najgore bi, ipak, moglo da bude lekarima čija je obaveza da o zdravstvenom stanju deteta roditelje obaveste „samo u slučaju opasnosti po život“. Šta ako im neki znatiželjni roditelji ipak ponude „nešto“ i zauzvrat zavire u karton svog deteta? A već ih bije glas da su skloni korupciji.

Ministar zdravlja, doktor Zoran Stanković objasnio je da je sporna odredba rezultat usklađivanja zakona sa Konvencijom o pravima deteta i Ustavom, „koji garantuje najviši standard zdravstvene zaštite za svu decu“. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, takođe lekar, lično smatra da donošenje ovakvih pravila nije bilo neophodno, ali da je poželjno ako želimo u EU. Roditeljima ne preostaje ništa drugo nego da na vreme grade poverenje u odnosima s decom. Mogu da počnu odmah po rođenju naslednika, pa posle 15 godina neće morati da brinu da li će im oni nešto prećutati o eventualnim boljkama koje ih muče.