"Biće teško, ali obećavam da ću se truditi da bude bolje".

Ovako je otprilike glasio bračni zavet Ričarda Gira kojim je uspeo da nagovori do tada četiri puta „odbeglu mladu“, Džuliju Roberts da se ipak uda. Umesto što obećavaju „avione i kamione“ u državi u kojoj je i bicikl nedostižan, i političari u Srbiji bi mogli ponešto da nauče iz ove poznate „limunade“.

Tako bi, za promenu, u jeku kampanje možda bilo više efekta kad bi makar jedna od političkih opcija ponudila iskreni napor da se ekonomska propast makar zaustavi, umesto što obećavaju nemoguće. Tako neki, usred masovnih otpuštanja, obećavaju ko zna koliko novih radnih mesta i kilometara puteva koje smo odavno platili, a neki idu čak tako daleko da se mogu čuti obećanja o 100 milijardi evra investicija u 2012. Koliko bi „mlada“ na takva obećanja naselo dovoljno govori podatak da toliko novca Srbija nije videla ni u protekloj deceniji ukupno.

Usred tog ekonomskog mešetarenja obećava se i razvoj tržišta kapitala, važnog dela ukupne ekonomije u svetu, u Srbiji „slepog creva“. Jer, postoji bojazan da novi Zakon o tržištu kapitala, čiji se početak primene očekuje u novembru, neće imati šta da uređuje. Za četvrti kvartal 2011. brokeri imaju samo depresivne prognoze. Posle „crvenog“ trećeg kvartala, u situaciji kad su indeksi izgubili više od petine vrednosti, kad se listiranje Telekoma, koji je bio jedina nada, odugovlači, kad ukupna ekonomija umesto da ojača podleže novom talasu svetske krize, gotovo da je nepristojno širiti lažni optimizam.

Uzroke za pad Aleksandar Štajner, portfolio-menadžer Beogradske berze, nalazi u dodatnom povećanju zabrinutosti oko kretanja svetske ekonomije i posebno u neizvesnosti oko rešavanja dužničke krize zemalja-članica Evropske unije.

„Imajući u vidu ne baš podsticajno makrookruženje, oktobar na Beogradskoj berzi verovatno neće doneti značajno povećanje prometa. Iako su oba indeksa na nivou nižem za više od 15 procentnih poena u odnosu na početak godine, nove silazne korekcije su očekivane i u oktobru”, navodi Štajner u analizi.

Nema čuda

Ni direktor korporativnog odeljenja Wise brokera Vladan Rankov ne očekuje čudo.

„U toku četvrtog kvartala ne treba očekivati značajnije poboljšanje situacije na domaćem tržištu kapitala. Većina stranih investitora vrlo je oprezna sa ulaganjima na tržištima u razvoju zbog neizvesnosti u pogledu kreditne krize u Grčkoj i efekata koje ona može imati na region“, kaže Rankov za Ekonom:east.

On dodaje da vetar u leđa pesimizmu daju i smanjena kreditna aktivnost, odugovlačenje s listiranjem Telekoma Srbija, koji je bio slamka spasa za 2011, te neizvesnost koju donose predstojeći izbori i opasnost da situacija na Kosovu može gurnuti državu u dublju političku krizu. Sve to udaljava investitore od ulaganja u Srbiji uprkos tome što je pad cena akcija na berzi obično vreme za kupovinu.

Nikola Broćeta, direktor konsultantske kuće Front Team Investments, kaže za Ekonom:east da je trenutna situacija na tržištu kapitala alarmantna. Ako veliki igrači, kako kaže, ne progutaju priče o „planovima za spasavanje“, tržište se neće pokrenuti samo od sebe, a mali investitori za to nemaju snage, ističe Broćeta.

“Ne vidim ništa trenutno što može da dovede do značajnijeg oporavka i promene smera trenda iz opadajućeg u rastući”, pesimista je sagovornik Ekonom:east-a.

On očekuje dalji pad cena, kako na Beogradskoj tako i na svetskim berzama i nije ubeđen da se na tržištu kapitala ponovo opipava dno.

“Iako većina investitora smatra da je ovo dno, siguran sam da cene mogu još da idu dole. Na nama je da i taj pad iskoristimo da zaradimo. Mislim da se ne treba mnogo nadati i očekivati oporavak u kratkom periodu, već savetujem rigoroznu zaštitu od rizika koja uključuje povlačenje sa tržišta akcija, iz evra kao valute i investiranje u kratke pozicije na indekse berzi i kupovinu zlata na nivoima ispod 1.600 dolara”, ističe Broćeta.

U korak sa svetskim padom

Poslednji kvartal umnogome će zavisiti od globalnih makroekonomskih i političkih dešavanja, a u žiži je i dalje grčki dug, smatra i glavni broker AC Brokera Aleksandar Sretenović. On kaže da, uprkos tome što je srpsko tržište plitko i s malim brojem likvidnih hartija, ono reaguje na trend svetskih indeksa.

„Većina vodećih svetskih indeksa u poslednja četiri meseca zabeležila je pad vrednosti indeksa. Negativne vesti prvenstveno iz Evrope kao virus proširile su se na sve berze, pa i našu, budući da polovinu investitora čine stranci, a i domaći investitori prate trendove“, kaže Sretenović za Ekonom:east.

Njega činjenica da je Belex15 u poslednja četiri meseca izgubio trećinu vrednosti ne čudi budući da je francuski CAC izgubio 25,5 odsto, britanski FTSE 14,5, nemački DAX 24,5, američki DJIA 13,1, japanski NIKKEI 10,2, kineski SSE 13,7, hrvatski CROBEX 18,6 odsto.

Evropski lideri su u fazi dogovaranja oko proširenja mogućnosti Fonda za finansijsku stabilnost, mogućeg osnivanja Ministarstva finansija zone evra, smanjenja kamata ECB-a, dokapitalizacije banaka izloženih prema Grčkoj kao mera radi prevazilaženja dužničkih problema, kaže Sretenović. On dodaje da ni berzanski indeksi u najvećoj ekonomiji sveta SAD nisu ostali ravnodušni na dešavanja u Evropi, štaviše, pratili su trendove iako su pojedini makroekonomski podaci ukazivali samo na usporenje privredne aktivnosti i gotovo izvesno izbegavanje ulaska u recesiju, dok Evropa ne može sa sigurnošću na to da računa.

Donošenje održivog rešenja za dužničke probleme članica zone evra odrediće kretanje svetskih indeksa uz uslov da se izbegne recesija, a domaći uz dodatni uslov da se politička situacija dodatno ne zakomplikuje, zaključuje Sretenović.

Duško Pavlović, finansijski savetnik firme Park Capital iz Njujorka, za Ekonom:east kaže da svetske berze već više od mesec dana samo odražavaju finansijsko stanje i nestabilnost u kojoj se svi kontinenti nalaze.

“Nama predstoji dug niz godina s vrlo usporenim i niskim rastom uz veliku mogućnost ponavljanja recesije za nekoliko godina. Za to vreme ćemo imati visoki procenat nezaposlenosti uzrokovan budžetskim uštedama zbog kojih će dolaziti do čestih političkih promena i nestabilnosti usled ogromnog nezadovoljstva građana. Ovaj ciklus se sada odražava kroz pad cena na svim svetskim tržištima”, objašnjava Pavlović.

On veruje da je pitanje trenutka da li će Grčka ili neka druga zemlja bankrotirati te da je blizina Grčke samo dodatni faktor za nestabilnost na srpskom tržištu kapitala.

“Srbija je nekonkurentna u svim oblastima ulaganja, pa će nas sve značajne investicije zaobilaziti u nedogled”, pesimistično zaključuje i ovaj analitičar.