Za razliku od dela javnosti, koji je uveren da u Srbiji postoje monopoli ili bar oligopoli u trgovini, resorni ministar Slobodan Milosavljević smatra da tu ima „puno neznanja, voluntarizma i zlonamernosti“.

Zakon o zaštiti konkurencije nigde u svetu ne zabranjuje postojanje monopola, već samo zloupotrebu dominantnog položaja, kaže Milosavljević u intervjuu za Ekonomist magazin. Svi relevantni podaci, ističe on, pokazuju da Delta sa svim svojim kompanijama, Tempo, Maxi i Mini-Maxi ima manji udeo na tržištu od 40 odsto, što je granica iznad koje postoji dominantni položaj.

„Pri tome, fokus javnosti ne treba da bude procena tržišnog učešća, već zabrana ili otežavanje novim igračima da uđu na tržište, gušenje konkurencije, nedozvoljene akvizicije i preuzimanja, neopravdano povećanje cena proizvoda, izazivanje nestašica iz špekulantskih razloga. Priču o monopolima morali bismo dramatično proširiti, da sutra pod udar Komisije za zaštitu konkurencije dođu i NIS, EPS, javna komunalna preduzeća, oni koji asvaltiraju puteve i svi oni koji imaju stoprocentno učešće, ali se njima niko ne bavi jer su u državnom vlasništvu.

NIS nikada u poslednjih 15-20 godina nije objavio kalkulaciju šta je sa 20 odsto nafte i gasa domaće proizvodnje i zašto ta nafta, budući da nema troškova transporta, nije jeftinija za neke korisnike, na primer za grejanje vrtića i centara za socijalni rad, ili poljoprivredu. Time se niko ne bavi, jer i Komisiju i menadžment NIS-a kreira politička elita i dok god Komisiju stvarno ne dignemo na pijedestal ne možemo govoriti o potpuno fer tržišnoj utakmici u Srbiji“, kaže ministar trgovine i turizma u Vladi Srbije.

Od državnog monopola samo je gori privatni, a do toga će doći privatizacijom NIS-a i EPS-a. Kako ćete tada reagovati i dokle će trajati ti monopoli, jer po nekim procenama neefikasnost NIS-a košta 200 miliona evra godišnje?

S. Milosavljević: To su jako skromne procene. Monopoli će trajati dok god država ne pokaže zube. U Americi možda jedini čovek koji je iznad predsednika države je predsednik antimonopolske komisije. On je bog koji zemljom hodi, nikada javno ne obrazlaže stavove, ne ulazi u medijske polemike sa novinarima i političarima. Šta on kaže, to je zakon i važi za sve. Srbija mora takvu poziciju da obezbedi i svom predsedniku Komisije za zaštitu konkurencije.

Da li ima političke volje za to?

S. Milosavljević: Apsolutno. Razgovarao sam i sa predsednikom Tadićem i on me je potpuno podržao i obećao da će iza tog koncepta stati nezavisno da li će na Gaspromnjeft, NIS ili bilo koga drugog morati da se primeni Zakon o zaštiti konkurencije. Apsurdno je da se predsednica Komisije brani i iznosi u medijima argumente za svoje odluke. Nema ona razloga za to, novinari do takve osobe ne smeju da dođu jer je ona najviši branik tržišta. Ali, za to mora imati podršku države.

Znači li to da uskoro možemo očekivati i promenu predsednice Komisije?

S. Milosavljević: Nisam to rekao, ali ćemo sigurno promeniti Zakon o zaštiti konkurencije. Novi zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Koliko je ova Vlada podložna uticaju krupnog kapitala?

S. Milosavljević: Svaka vlada u svetu je podložna uticaju krupnog kapitala. Ko god tvrdi drugačije ne govori istinu. Ko finansira političke stranke? Krupni kapitalisti koji imaju određene interese. Zato je najvažnije da vlada ravnopravno tretira sve igrače na tržištu, da pomaže svima i da bude „bič božiji“ prema svima.

Da li je za Ministarstvo trgovine prihvaljivo da ovdašnji veliki trgovinski lanci ucenjuju proizvođače i određuju prilično skupe „ulaznice“ da bi se njihova roba našla na rafovima prodavnica?

S. Milosavljević: Sada nije problem proizvesti, već prodati. I svako ko se buni zbog visokih cena za ulazak u trgovinske lance, ukoliko ima alternativu ne mora to da radi. Ako nema, kud svi Turci tu i ćoravi Mujo. Tako rade svi veliki trgovinski lanci na svetu. Pa, osim smrznute maline, borovnice, kupine, sušenih pečuraka i šumskih plodova, ne možete nijedan srpski proizvod da pronađete u prodavnicama stranih trgovinskih lanaca, koji nisu prisutni u Srbiji. Ne zato što cenom, kvalitetom, pakovanjima i standardima ne zadovoljavaju, nego zato što ne mogu da plate ulaznicu u te trgovinske lance.

 

Nije to, dakle, izmišljotina srpskih trgovinskih kompanija. U svetu se plaća ne samo ulazak nego i mesto na polici. Ako postoji nekoliko proizvođača vode neko mora da bude dole, neko na vrhu, neko u sredini rafa, pred očima potrošača i to mesto košta. Poznato mi je da se mnogi žale da teško mogu sa svojom robom da uđu u Mercator, Rodić, Veropulos i Delta Maxi. Pa, ući u Carrefour ili Vol-Mart je sizifovski posao.

Da li se srpska trgovina sa više od 100.000 radnji uspešno uklapa u moderne trendove ili može lako postati žrtva globalizacije?

S. Milosavljević: Grdno se vara svako ko misli da će u dužem periodu moći da se odupre globalizaciji. Trgovina je motor i razvojna šansa Srbije. U proteklih 7 godina sektor trgovine bio je najdinamičniji, sa prosečnom stopom rasta od 15,7 odsto, što je 2,5 puta više od stope rasta BDP-a. Trgovini Srbije potrebna je pomoć države da se nastave ti pozitivni trendovi. Tim pre što je domaće tržište definitivno premalo, nedovoljno platežno sposobno za srpsku privredu. Srbiji je potrebno šire tržište, a samo jaka, marketinški orijentisana, moderna trgovina može to da obezbedi.

Pojedini ekonomisti najviše zameraju da je proizvodnja zapostavljena, da se upravo ide na razvoj finansijskog sektora i sektora trgovine dok se proizvodnja potiskuje u drugi plan. Da li je to dobro ili loše?

S. Milosavljević: Proizvodnja mora da postoji zbog zaposlenosti i ekonomske održivosti razvoja, ali usluge i trgovina postaju dominantni igrači na tržištu. Ne tako davno, na pijedestalu svetskog biznisa smenjivale su se energetske kompanije, automobilska industrija, banke i finansijske institucije, a poslednjih pet godina lider je trgovinski lanac Vol-Mart, sa godišnjim obrtom od 345 milijardi dolara, dok je ukupan promet trgovine u Srbiji oko 20 miljardi evra.

I u Srbiji trgovina postaje sve značajniji biznis, a od njenog uspeha u velikoj meri zavisi i uspeh cele nacionalne ekonomije. Uostalom, uspon Vol-Marta počeo je kada je bivši američki predsednik Klinton od Kine tražio da omogući ulazak Vol-Marta na to tržište. I Vlada Srbije bi trebalo da pomogne domaćim trgovinskim kompanijama da izađu van granica Srbije i u regionu zauzmu „busije“, u kojima će se prodavati srpski proizvodi.

Pri tome ne mislim konkretno ni na jednu kompaniju, ali ni ne isključujem bilo koju. To je ključ strategije razvoja srpske ekonomije. Vreme za zauzimanje tog prostora je juče, danas i možda sutra. Uostalom, verovatno će i naše tržište u narednom periodu „bezecovati“ neki veliki igrači, možda Vol-Mart, Carrefour ili Cora. Ali, kada postoje uhodani kanali distribucije, to daje pregovaračku snagu da se onom ko hoće da kupi neku postojeću trgovinsku kompaniju kaže da mora da zadrži i njene dobavljače. To je suština ekonomske politike koju treba da zastupa ne samo Ministarstvo trgovine već i Vlada Srbije.