Odavno je poznato da će 2010. godine pirotski Tigar u potpunosti prodati svoj udeo u fabrici guma Tigar Tyres francuskom partneru Michelinu, i da će svoj dosadašnji „core“ biznis zameniti proizvodnjom drugih gumenih proizvoda.  Iako su u Tigru uvereni da će kompanija na kraju 2010. imati više od sto miliona evra prihoda, što je jednako prihodima koje je imala dok ih je konsolidovala sa rezultatima fabrike guma, mnogi i dalje govore da je prodajom udela u fabrici guma Tigru „iščupano srce“.

Dragan Nikolić, generalni direktor pirotske korporacije kaže da su u svetu biznisa normalna spajanja, razdvajanja, kupovine i prodaje.

„Prema našem dubokom uverenju posle zaokruživanja uspešnog biznisa, kakav je proizvodnja automobilskih guma, sistem ulaže u niz drugih biznisa koji će u kontinuitetu stvarati nove vrednosti kompaniji. Tigar planira da ove godine ima više od 60 miliona evra prihoda, od dela koji ne pripada gumama. Realizacijom naših investicionih planova, 2010. godine bi trebalo da imamo više od sto miliona evra prihoda“, dodaje on.

Verujete li da će Tigar obuća moći da bude konkurentna, s obzirom na to da se najviše pouzdate u izvoz?

D. Nikolić: Činjenica je da je gumena obuća jako rasprostranjena u svetu. U svim hladnim i vlažnim područjima gumena obuća ima široku upotrebu zbog izrazitih prednosti u odnosu na druge materijale. Našu konkurentsku prednost pored kvaliteta predstavlja i cena koja nije zasnovana na niskoj ceni radne snage, nego na adekvatnoj efikasnosti proizvodnje, što podrazumeva i najsavremenija rešenja kad je u pitanju energetska efikasnost fabrike.

Nova fabrika obuće sad posluje sa kapacitetom od oko dva miliona pari obuće godišnje, a kad investicija , do juna 2009, bude do kraja realizovana u našoj fabrici godišnje će moći da se proizvede oko četiri miliona pari obuće. Glavni cilj nam je izrada proizvoda visoke tehnologije, pre svega u segmentu zaštitnih čizama. Zbog toga smo i kupili diviziju Safety Century, britanske kompanije Hunter, uključujući tri brenda - Century, Forestry i Firefighter.

Proizvodimo obuću i za posebne kategorije potrošača, kao što su lovci i ribolovci. U proizvodnji modne obuće od gume već planiramo modele za proleće 2009. godine, na čemu radi grupa američkih dizajnera. Paralelno sa proizvodnjom gumene obuće, planiramo proizvodnju obuće u kombinaciji guma-koža i guma- tekstil, sto će biti velika novina na tržištu. Značajna sredstva ulažemo i u obuku zaposlenih, kao i u razvoj tržišne pozicije na domaćem i stranom tržištu.

Druga najveća investicija je fabrika reciklaže. Šta očekujete od tog biznisa?

D. Nikolić: Za taj program predviđena je investicija od 14 miliona evra. Reciklaža starih guma u Srbiji zakonski još nije regulisana, a kad govorimo o metodologiji sakupljanja i tretiranja otpadnih guma, regulisanje ove oblasti je neminovnost. Tigar već proizvodi artikle od reciklata za sportske terene, ali sirovinu, odnosno granulat, kupujemo. Kada naredne godine izradimo fabriku za reciklažu, i sami počnemo da proizvodimo reciklat, bićemo ekonomičniji.

U poslednje vreme se vode polemike u svetu da li je taj granulat adekvatan za sportske terene. Može li to da poremeti planove Tigra?

D. Nikolić: Ima različitih mišljenja, ali praksa je pokazala da tereni od tog materijala imaju veoma dobre karakteristike. U procesu reciklaže koristićemo najsavremenije tehnologije koje će nam omogućiti proizvodnju granulata visoke finoće, podesnog za dečija igrališta i sportske terene.

Mislite li da ćete imati dovoljnu količinu sirovine, odnosno otpadnih guma, s obzirom na to da u Srbiji postoji još kompanija koje planiraju da se bave tom vrstom reciklaže, a broj otpadnih guma je ograničen?

D. Nikolić: U Srbiji je moguće prikupiti određene količine starih guma, ali računamo i na uvoz sečenih guma, posebno iz zemalja koje nemaju pogone za reciklazu.

U ovoj, kao i u svim drugim oblastima postoji konkurencija. Poenta je da uz puno poznavanje tržišta i tehnologije pronađete svoj prostor za razvijanje biznisa. Ne postoji nijedan razlog zbog koga bi Tigar menjao planove u ovom segmentu.

Koje od kompanija u sastavu korporacije će na kraju godine biti u gubitku?

D. Nikolić: Prema našim projekcijama do kraja godine sva preduzeća unutar kompanije bi trebalo da pređu granicu pozitivnog poslovanja. Zbog otvaranja novog pogona i preseljenja dela postojećih linija proizvodnja u fabrici obuće je tri meseca bila zaustavljena, i ovo će za tu fabriku biti teška godina, ali na te probleme smo računali kad smo projektovali biznis planove.

U Fabrici gumeno-tehničke robe očekujemo pozitivne rezultate, posebno zbog činjenice da smo zaključili veliki posao u vezi sa remontom rezervoara za gorivo u avioindustriji, ugovor sa Rusijom za proizvodnju protekcijskih kaiševa, kao i relativno nov biznis postavljanja različitih vrsta sportskih terena. Isto očekujemo i od Fabrike hemijskih proizvoda.

Hoće li sve firme iz sadašnjeg Tigrovog sistema dugoročno da „prežive“?

D. Nikolić: Tigar je razvojno-investicioni sistem i promene su suština naše poslovne filozofije. Nekoliko projekata implicira promene. Neke firme biće pripremljene za nastavak poslovanja u kontinuitetu, sa partnerima. Neke će biti pregrupisane, u zavisnosti od planova u oblastima koje nisu centralne delatnosti korporacije. Prvenstveno, ovde je reč o preduzećima čija je delatnost turizam – Tigar Tours, hotel na Staroj planini i dr.

Tigar trgovine, kao najveća nacionalna servisno - prodajna mreža za prodaju pneumatika i dopunskog asortimana za automobile, ali i ovlašćeni distributer Tigar obuće i ostalih programa, nastaviće dalji razvoj. Povećaćemo broj servisa u većim gradovima. Planiramo i formiranje specijalizovanih prodajnih lanaca za druge proizvode, a servisnu mrežu širićemo i u susednim zemljama.

Tigar je jedna od kompanija čija cena akcija pada uprkos poslovnim rezultatima. Kako to komentarišete?

D. Nikolić: Kao kompanija koja posluje na zvaničnom tržištu kapitala, javnosti smo veoma transparentno predočili sve vrednosti, slabosti i potencijale složenog sistema, kakav je Tigar. Ali, izvesno je da ni srpska berza, ni Tigar, ne mogu biti imuni na globalna dešavanja zbog kojih se investitori povlače sa svojih pozicija. To je prirodno zamrzlo resurse i tržište učinilo vrlo plitkim. Na svoju poziciju na berzi Tigar ne može uticati na drugi način, nego poslovnim rezultatom - gradeći dobru, kvalitetnu industrijsku strukturu koja ima osiguran razvoj i perspektivu.

Zbog čega niste branili cenu na berzi kupujući sopstvene deonice?

D. Nikolić: U ovim okolnostima pomenuti mehanizam ima ograničene mogućnosti. Naša je procena da je kretanje cene akcija isključivo vezano za stanje na tržištu kapitala i da do značajnijih poboljšanja može da dođe sa pojavom pozitivnih trendova na ukupnom tržištu. Bilo kakva intervencija kompanije mogla bi da ima vremenski ograničen rezultat, ne bi doprinela stabilizaciji cena na duži period, a sama kompanija zamrzla bi deo para u godini intenzivnog investiranja.

 

Menadžment Tigra sve vreme ima odgovoran zadatak da investitorima ukaže na sve mere koje preduzimamo kako bi očuvali i unapredili realne vrednosti kompanije. Činjenica je da cena akcije pada, ali je isto tako činjenica i da je obim trgovanja izuzetno nizak što znači da sami vlasnici nisu spremni da akcije prodaju po ovoj ceni, jer je očigledno da je ona daleko niža od realne.

U nekoliko navrata ste pokušali da prikupite kapital na berzi, javnom ponudom akcija i dokapitalizacijom, i u tome niste uspeli. Hoćete li i dalje to pokušavati?

D. Nikolić: Očigledno je da je situacija na tržištu kapitala trenutno takva da ne može da se očekuje da se prikupe sredstva za investiranje kroz novu emisiju akcija. Ako bismo želeli da imamo objektivan pristup, treba da kažemo i to da nijedna dokapitalizacija u proteklih godinu dana na Beogradskoj berzi nije uspela, bilo da su u pitanju preduzeća, bilo da je reč o bankama. Imali smo samo jednu organizovanu dokapitalizaciju u septembru prošle godine, koju smo veoma ozbiljno pripremali, ali smo pri kraju čitavog procesa shvatili da postoje brojni razlozi zbog kojih prikupljanje kapitala na ovaj način nije moguće. U tom periodu je, pored ostalog, počeo i pad berze.

Dokapitalizaciju je, takođe, pratio splet loših okolnosti - promene u statusu Kosova i neizvesnost oko parlamentarnih izbora. S obzirom na to da se većina pitanja investitora u tom periodu, ticala politike, bilo je jasno da planove o dokapitalizaciji ne možemo realizovati. Novi razvojni ciklus kompanije finansiramo na druge načine, pre svega uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija i banaka.

Kako veliki akcionari reaguju na trenutnu situaciju. Osećate li da menadžment i dalje ima potporu akcionara?

D. Nikolić: Činjenica je da niko od velikih akcionara u značajnoj meri ne menja svoj udeo u vlasništvu. Vlasnička struktura je neznatno promenjena, što ukazuje na stabilno poverenje akcionara. Menadžment sa svoje strane čini sve što može da podigne vrednosti poslovanja kompanije, imajući visok nivo saglasnoti i razumevanja sa akcionarima, investitorima, zaposlenim i zajednicom.

Koliki će procenat profita menadžment predložiti da bude podeljen kroz dividende?

D. Nikolić: Rano je za ovakvu vrstu odluke, ali je do sada bila politika da se isplaćuje oko trećina iskazanog profita. Prošle godine smo podelili celokupan profit, a godinu dana pre toga 35 odsto.

Kao menadžment verovatno biste želeli da taj procenat bude što manji, a da se što više reinvestira?

D. Nikolić: Dosad nismo ni na jednoj skupštini imali nesuglasice koje su u vezi sa politikom firme i njenim rezultatima, što potvrđuje i činjenica da se odluke na Skupštini donose uglavnom sa većinom od više od 90 odsto onih koji glasaju. U donošenju ove vrste odluka opredeljuje nas realnost, odnosno detaljna analiza svih parametara koji su neophodni da bi ceo sistem napredovao, sto je i dugoročni interes akcionara. Kod predlaganja odluka u vezi sa raspodelom dobiti uvek smo imali u vidu potrebu za reinvestiranjem, ali i činjenicu da su akcionari investirali novac u akcije očekujući određenu zaradu.