„Sledeći predsednik Beograda biće Barak Obama“, rekao je vidno radostan američki ambasador Kameron Manter, obraćajući se prisutnima na „Izbornoj noći“ koju je u Beogradu priredila američka ambasada, izvinivši se, pri tom, gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu. Barak Obama je, naime, na simuliranim predsedničkim izborima na kojima su glasali posetioci, ubedljivo trijumfovao, osvojivši 313 glasova, dok je njegov protivkandidat Džon Mekejn, iz Republikanske partije, dobio samo 43 glasa. To je svakako realan izraz raspoloženja onih koji su u Srbiji bili zainteresovani za ishod američkih izbora, pre svih političkih delatnika.

Srbija je i ranije uzimala puno učešće u američkim izborima, pa se mogao steći utisak kako su neki njeni krugovi zainteresovani podjednako kao i američki građani. Jedne novine su mesecima objavljivale oglase za Džordža Buša i Republikansku partiju. Nisu, međutim, Beograđani bili ti koji su izabrali novog predsednika. Učinili su to, naravno, američki glasači, ali uz pomoć iskusnih vašingtonskih političkih stratega.

Trijumf autsajdera

 

 Zbignjev Kažimir Bžežinski, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost, uspeo je i treći put u stvaranju lidera svetskog formata od autsajdera. Prethodno, to mu je pošlo za rukom kod izbora američkog predsednika Džimija Kartera 1977. i anonimnog nadbiskupa Karola Vojtile 1984. u papu Jovana Pavla II. Trijumf Baraka Obame istovremeno bio je i trijumf njegovog glavnog savetnika i stratega u izbornoj kampanji.

Način na koji je izabran Obama, liči na kampanju u kojoj je izabran Džimi Karter. Bžežinski je obojici savetovao da vode kampanju protiv „vašingtonskog establišmenta“. U svom pobedničkom govoru, Obama je to i obelodanio. „U početku nisam bio favorit. Nismo počeli u Vašingtonu s puno novca i uz veliku podršku. Naša kampanja nije kreirana u vašingtonskim dvoranama. Ona je stvorena u dvorištima De Mojna i dnevnim sobama u Konkordu i na tremovima u Čarlstonu. Nju su izgradili radni ljudi koji su posegli za ono malo ušteđevine i iz svojih džepova dali pet, deset, dvadeset dolara jer su verovali u naš cilj”, rekao je Obama.

Obama ima, kako je opisao u svojoj knjizi „Smelost nade“ koja je objavljena i u Beogradu, veoma internacionalističku i kosmopolitsku biografiju. Milan St. Protić smatra da će taj internacionalizam i osećanje za druge kulture i narode, povoljno uticati i na njegov odnos prema Srbiji. Postoje, istina, potencijalno snažne veze između Srbije i Baraka Obame i ljudi koji mogu biti na visokim položajima u njegovoj administraciji, ali isto tako postoje i nepovoljne opcije koje se nalaze kod ljudi koji su veoma oštro, čak i ekstremno sprovodili politiku Klintonove administracije prema Srbiji.

 

Biće to povratak starih poznanika. U opredeljenju „socijalističkih partija“ u Srbiji za Baraka Obamu, prema priznanju visokog funkcionera jedne od tih stranaka, važnu ulogu igrala je i podrška koju je Socijalistička internacionala dala Obaminoj kandidaturi.

Formalne i neformalne spone

 

 Američka partija demokratskih socijalista, koja je članica internacionale, podržavala je Obamu još dok se u Čikagu borio za mesto senatora u Ilinoisu. Počasni predsednik partije je naše gore list, Bogdan Denić. Denić je dugo godina predavao na njujorškom Siti koledžu, a bio je kao veliki protivnik rata, veoma angažovan tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Čikaški koreni obezbedili su podršku Obami od brojnih etničkih zajednica, uključujući i srpsku. U kabinetu guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića radili su brojni Beograđani koji su imali prilike da upoznaju novog predsednika Amerike. Među njima i doskorašnji otpravnik poslova Srbije Vladimir Petrović.

Uoči izbora, pojedini mediji su demokratsku kongresmenku iz Ilinoisa Melisu Bin nazvali „najmoćnijom Srpkinjom na svetu ukoliko Obama bude izabran za predsednika SAD. Ona je 2004. obezbedila svoje mesto u Kongresu upravo uz veliku pomoć Baraka Obame koji je imao izbornu bazu u istom distriktu kao i Melisa Bin. Jedna je od najbližih saradnica novog američkog predsednika i zbog toga bila je česta meta oponenata iz Republikanske partije.

 

 Jedna od neformalnih spona, bivši ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri najavljuje da se može očekivati pojačano angažovanje nove administracije u regionu Balkana usled interesovanja potpredsednika Džozefa Bajdena. Bajden je, da podsetimo, jedan od prvaka akcija kažnjavanja Srbije i nezavisnosti Kosova. Montgomeri tvrdi da „već postoji širok konsenzus u SAD u politici prema Balkanu, da ostaju iste pozicije po pitanju Kosova, hapšenja ratnih zločinaca, učlanjenja svih zemalja regiona u EU“. To „veće interesovanje“ značiće veće uključivanje Amerike u događaje u regionu, a ne „prepuštanje da samo EU rešava ključna pitanja na Balkanu“, kakva je bila politika Bušove administracije.

Kakvog bi karaktera trebalo da bude angažovanje Amerike na Balkanu, pre izvesnog vremena objasnila nam je u Beču Madlen Olbrajt, takođe savetnica Baraka Obame i državni sekretar, koje se, uprkos godinama koje je provela u Beogradu, u Srbiji nerado sećaju. Ona tvrdi da stvari na Balkanu još nisu gotove, da Evropa treba da uloži više, ali da Amerika ne sme da se povuče. Možda je važno dodati da ona i danas tvrdi da ideja za bombardovanje nije razrađivana u njenom kabinetu, ali dosadašnja saznanja ne idu u prilog ovoj tvrdnji.

Kandidati za visoke položaje

 

 Ključnu ulogu u oblikovanju nove predsedničke politike imaće već njegov prelazni tim koji će do inauguracije pripremati personalna rešenja za novu administraciju. Bil Ričardson je sadašnji guverner Novog Meksika. Bio je sekretar za energiju u administraciji Bila Klintona, a pre toga, kratko je nasledio Medlin Olbrajt ne mestu ambasadora u Ujedinjenim nacijama. Kandidovao se za predsedničkog kandidata demokrata, ali je odustao i podržao Baraka Obamu.

Pred okončanje rata u Bosni i Dejtonske pregovore, u martu 1995. kao demokratski kongresmen sreo se u tajnoj i poverljivoj misiji sa Miloševićem u Karađorđevu, kada mu je Milošević predao svoj predlog o saradnji sa američkom administracijom. U njemu je tadašnji predsednik Srbije prvi put prihvatio da prizna nezavisnu Bosnu i Hercegovinu kao uniju Federacija BiH i Republike Srpske, sa pravima da obe stupaju u specijalne odnose sa Srbijom i Hrvatskom. Ričardson je jedan od kandidata za novog državnog sekretara.

     

 Na mestu šefa CIA već je viđen sadašnji direktor vašingtonskog Vudro Vilson centra Li Hamilton. Hamilton je bio kongresmen skoro 35 godina, od 1965. do 1999. Bio je kopredsednik Komisije koja je ispitivala terorističke napade 11. septembra 2001, a pre dve godine bio je na čelu Studijske grupe za Irak koja je sačinila platformu o povlačenju iz ove zemlje, što je postala i politika Baraka Obame. Trenutno je predsednik Saveta za unutrašnju bezbednost i direktor centra Vudro Vilson.

Oblikovanje politike prema zemljama Zapadnog Balkana tokom predizborne kampanje bila je briga opet poznate osobe, ambasadora Roberta Gelbarda, nekadašnjeg američkog izaslanika za Kosovo. Jedno vreme u Srbiji je bio poznat kao savetnik u kompaniji EFT koja se bavi distribucijom električne energije. Šanse za više položaje ima čitav niz ličnosti kojima ovi prostori nisu nepoznati, uključujući i nekadašnju dopisnicu „Njujork tajmsa“ iz Beograda Loru Silber.