Zemlje zapadnog Balkana mogle bi sledeće godine da počnu integraciju transportnih sektora, po sličnom principu kao što je to 2005. učinjeno i sa energetskim sistemima država jugoistočne Evrope.

Džonatan Šil (Jonathan Scheele), direktor Direkcije za saobraćaj u Evropskoj komisiji (EK) prošle nedelje je, naime, najavio da bi sedam zemalja zapadnog Balkana mogle do kraja 2009. da potpišu sporazum o stvaranju Transportne zajednice, čiji je osnovni cilj stvaranje efikasnog, regionalno objedinjenog transportnog sistema koji će značajno pomoći ukupnom ekonomskom razvoju ovog regiona.

Primena sporazuma, ocenio je Šil, povećaće ekonomsku konkurentnost svake od zemalja, ali i podstaći regionalni razvoj, povezaće region sa tržištem Evropske unije i povećati obim i prihod od saobraćaja.

Plan je da se u novu transportnu zajednicu uključe Srbija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Kosovo. „Ove zemlje bi“, kaže predstavnik EK, „trebalo da uspostave čvrstu saradnju u sektoru saobraćajne infrastrukture, kao i drumskog, železničkog i vodnog, odnosno morskog i rečnog transporta“. Aviosaobraćaj je, pak, već regulisan posebnim propisima.

 

Jedan od najvećih izazova na tom putu moglo bi da bude usklađivanje propisa koji regulišu saobraćajni sektor sa zakonima i direktivama Evropske unije, a potom i primena tih propisa u praksi. Ovaj proces, međutim, istovremeno će omogućiti saobraćajnim sistemima zemalja iz regiona brže uključivanje u EU. „Sporazum o transportnoj zajednici unaprediće proces pristupanja EU i svakoj zemlji posebno omogućiti da napreduje najbržim individualnim tempom“, uveren je Šil.

Dvodnevna poseta predstavnika EK Srbiji, tokom koje je razgovarao sa predstavnicima ministarstava infrastrukture i finansija, kao i Kancelarije za pridruživanje EU o prednostima i slabostima saobraćajnog sistema Srbije, pomogla je, kaže Šil, da Komisija dobije jasnu sliku „o interesu srpske strane i njenoj spremnosti da doprinese da pregovori o Sporazumu budu uspešni“. Posmatrano, međutim, „na terenu“, Srbija mora da unapredi teretni drumski i rečni saobraćaj, kao i da poveća efikasnost železničkog sistema.

Upravo pred srpskom železnicom, a slična je situacija i sa većinom železnica u regionu, stoji jedno od najvećih iskušenja koje će morati da savlada na putu ka EU – liberalizacija. Železnice Srbije, moraće, naime, u narednom periodu da obezbede odgovarajuće propise i omoguće pristup infrastrukturi i drugim operaterima osim sadašnjeg, jedinog, koji je u državnom vlasništvu. Interes Evropske komisije je, dodao je Džonatan Šil, da Srbija iskoristi potencijal Dunava, evropskog koridora VII najbolje što može, kao i završetak koridora X, za koji će EK pružiti podršku „koliko god je to moguće“.

Bilateralni razgovori u Beogradu, inače, deo su priprema za novu rundu pregovora na regionalnom nivou koji će se održati 18. novembra u Briselu.