U 2008. je opao nivo potrošačkih i keš kredita, ali ipak je svako ko ispunjava uslove mogao da uzme bankarsku pozajmicu. U 2009. godini, gotovo je sa sloganima „laki keš“. Krediti će se vrlo teško dobijati, a i biće papreno skupi. Drugo, nastaviće se kampanja privlačenja građana voljnih da banci predaju štednju, porodične crne fondove i sve ono što još leži pritisnuto u slamarici. Zavrnute česme prekograničnih kredita postaviće silom prilika depozite građana kao osnovni izvor plasmana banaka u narednoj godini. Ali, veliko je pitanje kad će banke stati sa trkom u podizanju kamata na deviznu štednju koje idu i do 10 odsto. Koja će se to domaća kompanija zadužiti pod uslovom da kamata bude neverovatnih 15 odsto?

 

Kriza likvidnosti obeležiće sigurno prva dva kvartala 2009. godine. Banke, poučene iskustvom panike klijenata iz oktobra, drže više gotovine na svojim računima nego ranije.

Sa druge strane, privreda je potpuno nelikvidna i posledica je da će u tom lancu najpre stradati najmanje kompanije koje neće moći da naplate svoja potraživanja.

Dakle, vreme koje dolazi je raj za one koji imaju keš ili bar nisu preterano zaduženi.

Na svetskom nivou, takve kompanije su Siemens i Microsoft, navodi za Ekonomist Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta. „Siemens će, na primer, kreditirati svoje potrošače direktno umesto banaka, što je zanimljiv koncept. Neki naši sistemi bi mogli da razmisle o tome ako imaju mogućnost“, kaže Urošević. Microsoft, pak, ima nameru da pokupuje gomilu manjih kompanija za male novce, koje inače ne bi mogli da kupe. U tom smislu treba zamisliti ekvivalente domaćih kompanija koje nisu preterano zadužene i imaju realno dosta slobodnih sredstava. „Značajne rezerve gotovine omogućiće im da jeftino preuzmu dobre kompanije koje imaju problem sa likvidnošću“, kaže Urošević.

Pad i rast

Ovaj trend ukrupnjavanja će zahvatiti najverovatnije banke, a sasvim izvesno brokere i investicione fondove koji su doživeli potpuni sunovrat. Urošević veruje da će nezavisne brokerske kuće gotovo nestati i da će ostati samo velike, vezane za banke.

 

Promene očekuju i Beogradsku berzu koja je kapitulirala u 2008. Definitivno je završeno sa iskrivljenom ulogom berze kao mesta za prodaju firmi, a ne za određivanje tržišne cena kompanije. „Ako berze bude bilo u 2009. biće je na neki drugi način nego što je sad, verovatno kroz razvijanje novih hartija od vrednosti“, smatra Branko Urošević. Ali, procenjuje on, suludo je ići na inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u naredne dve godine. Rizično je ići i u izdavanje novih hartija.

Njegovo mišljenje deli i Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On je na nedavnom savetovanju Naučnog društva ekonomista bio još i oštriji kada je rekao da kompanije u Srbiji u naredih 10 godina nemaju šansu da koriste korporativne obveznice kao mehanizam finansiranja svoje privredne aktivnosti.

 

Međutim, mladi institucionalni investitori kao što su dobrovoljni penzijski fondovi (DPF), već neko vreme apeluju da su im potrebne nove hartije kako bi dodatno diversifikovali svoj portfelj. Razlog je to što se ova industrija nada najboljem u 2009. Snežana Ristanović, direktor društva za upravljanje Raiffeisen Future očekuje da će rasti kako broj članova fondova, tako i njihova imovina. Ona je čak uverena da će biti još novih fondova na tržištu, mada je teško proceniti koliko i kojom dinamikom će biti registrovani.

Što se tiče osiguranja, trend usporavanja rasta tržišta koji je započeo već sa trećim kvartalom 2008. nastaviće se i u 2009. Međutim, neke procene kažu da bi životno osiguranje, kao jedna alternativa bankarskoj štednji i investicionim i penzijskim fondovima, moglo imati isti, ako ne i veći rast nego u 2008. godini.

Krediti

Sve, ipak, najviše interesuje šta čeka bankarski sistem. Nesumnjivo je da će neke banke platiti cenu dosadašnje agresivne kreditne politike tako što će im se povećati broj problematičnih kredita u portfelju. To će, ne samo njih, već apsolutno sve igrače na tržištu, naterati da vode vrlo konzervativnu politiku odobravanja kredita.

 

Što se tiče depozita, banke će sve više pokušavati da uvode inovacije u ovaj segment kako bi, kao institucije za štednju, povratile poverenje.

Kamatne stope na štednju neće padati u narednoj godini, smatra Đorđe Đukić. Konkurencija i bitka za svakog štedišu je podigla kamate na devizne pologe na 8 do 9 odsto, a kod nekih banaka u direktnoj pogodbi možete dobiti i 10 odsto. Đukić predlaže da bi možda trebalo razmisliti o plafoniranju pasivne kamatne stope jer banke plaćaju visoke kamate na štednju, a nemaju gde da plasiraju tako skup novac. Time jača rizik bankrota banaka sa lančanom reakcijom na sve ostale, što bi imalo dalekosežne posledice.

Sa druge strane, kamatne stope na bankarske kredite će rasti, naročito sektoru stanovništva.

 

Jedan od razloga ovog poskupljenja je ograničavanje krosboreder kredita koji će u narednoj godini biti prepolovljeni. Prema poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova, već u oktobru 2008. je uočena opasna redukcija direktnog zaduživanja preduzeća u inostranstvu. Neto priliv od ovog zaduživanja (kroz dugoročne i kratkoročne kredite), koji je u prvih devet meseci ove godine u proseku iznosio 458 miliona dolara, u oktobru je sveden na samo 13 miliona dolara (u oktobru prošle godine izneo je 275 miliona dolara). “Retki srećnici koji mogu da obnove aranžmane za krosboreder kredite, biće u najpovoljnijoj situaciji jer par domaćih banaka ima još uvek tu opciju”, navodi Đukić.

Rešenja

Ekonomisti predlažu da se sistem tako postavi kako bi svaki dinar koji ima tendenciju da ode u štednju, tj. u investicije, i otišao u štednju. Mere koje to podstiču treba da budu selektivne. “Da li je moguće smanjiti stopu obavezne rezerve na deviznu štednju s ciljem da imamo domaću zdravu ponudu deviza, a ne da zavisimo od vrućeg novca iz inostranstva”, predložio je Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i dodao da bi ipak trebalo afirmisati izdavanje novih hartija kroz poreske olakšice.

 

Najavljeni državni program garancije kredita privredi od 50 milijardi dinara pozdravljaju i privrednici i ekonomisti. Privrednici smatraju da je to trebalo da bude ranije, ali kad već nije, onda mole da do trenutka aktiviranja sredstava prođe što je moguće manje vremena. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je na nedavnom susretu sa izvoznicima u Privrednoj komori Srbije rekao da bi sredstva mogla biti operativna već u februaru, jer je potpuno realno da potrebni podzakonski akti budu usvojeni tokom januara. Međutim, ako ona budu raspoloživa u aprilu ili maju, tada je već kasno. Iako zasad nije poznato koliki će procenat država garantovati, stručnjaci smatraju da bi jedan deo rizika na sebe trebalo da preuzmu i banke kako bi dobro proverile kome odobravaju kredite.

U svetlu najava o depresijaciji dinara, veliki problem za bankarski sistem mogao bi biti neki nagli pad domaće valute u 2009. Građani i kompanije koji su uzeli kredite sa deviznom klauzulom tako bi došli u situaciju da ne mogu da otplate naraslu mesečnu ratu. Moguće rešenje, predlaže Šoškić, je fond za pomoć i građanima i privredi koji bi olakšao restrukturiranje dugova, ili bi preuzeo deo obaveza u zamenu za vlasnički udeo u kompaniji.

Sasvim je drugo pitanje, ima li država novca za takav poduhvat. Pojedini stručni tumači budžeta tvrde da država budžetom za 2009. nije predvidela i najavljenu kreditnu podršku privredi za prevazilaženje posledica krize. Na kraju krajeva, nisu ni precizirani detalji te pomoći. Dakle, i te mere su na suviše dugom štapu, pa na nove ne treba verovatno ni pomišljati.