Uprkos tome, ima onih koji ne isključuju ni tu mogućnost.

 

Pored brojnih ekonomskih eksperata i guvernera NBS Radovana Jelašića u poslednje vreme i pojedini ministri iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića ne kriju potrebu hitnog rebalansa budžeta. Ono što ove dve grupe razlikuje jeste način uravnoteženja prihoda i rashoda državne kase. Prvi, naime, uporno ponavljaju da je jedini pravi način da se to učini smanjenje ukupnih troškova države, kao i drastična promena strukture rashoda u korist investicija, a na štetu tekuće potrošnje. Drugi za sada ćute, što ne uliva preterani optimizam da će se krenuti težim, ali jedino ispravnim putem.

Otuda i bojazan da bi Vlada Srbije u jednom trenutku, suočena sa sve većim neskladom između “zakovanih” rashoda i sve oskudnijih prihoda, mogla posegnuti i za povećanjem PDV-a. Sa 18 na, recimo, 20 odsto. Takav potez, bez sumnje, značio bi novi vetar u jedra inflacije. I to u trenutku kada jača pritisak na cene zbog izražene nestabilnosti deviznog kursa i sve većih inflatornih očekivanja.

Zato bi povećanje PDV-a moglo da se ispostavi kao vladino PoDriVanje ekonomske stabilnosti, iako je ona, sa Narodnom bankom, zadužena za njenu odbranu.

Eventualno povećanje PDV-a bilo bi veoma rizično, ne samo zbog uticaja na cene, već i sa stanovišta budućih prihoda po tom osnovu. I sa sadašnjom stopom od 18 odsto u poslednje vreme primetan je pad prihoda od PDV-a. To je, sa jedne strane logična posledica pada uvoza i prometa, ali ima nagoveštaja i da je sve izraženija poreska evazija, odnosno nastojanje pojedinih biznismena da izbegnu plaćanje obaveza prema državi. Zbog toga bi povećanje PDV-a samo podstaklo motiv još nekih privrednika da iz legalne pređu u sivu zonu.

Što vreme bude više prolazilo, javne finansije će se suočavati sa sve većim problemima. Januar je okončan sa budžetskim deficitom od oko 800 miliona dinara, jer se u državnu kasu slilo 45 milijardi, a potrošeno je 800 miliona dinara više. Mnogo više od samog minusa brine podatak da je u prvom mesecu ove godine prihodovano skoro osam milijardi dinara manje nego u januaru 2008. Ako se ima u vidu da je država prošlog meseca skoro polovinu prihoda, ili 25 milijardi dinara prikupila naplatom PDV-a onda je jasno i zašto nekima na pamet pada povećanje ovog poreza kao moguće rešenje za rast državnih prihoda.

Tim pre što su se u prvom ovogodišnjem mesecu prihodi od carina zaustavili na samo 2,9 milijardi dinara i bili su manji nego u januaru 2008. Ukoliko bi prihodi od carina ostali nepromenjeni i narednih 11 meseci, u državnu kasu bi se po tom osnovu slilo ukupno 34,8 milijardi, ili čak 16 milijardi dinara manje nego što je planirano. Ruku na srce, januar nije reprezentativan mesec, pa je još preuranjeno za ovakve zaključke.

Istovremeno, iz januarske strukture rashoda, u kojoj su sa 17,4 i 14,6 milijardi dinara dominirali transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i troškovi za zaposlene, jasno proizlazi gde bi Vlada, ako skupi hrabrosti, trebalo da kreše rashode. U suprotnom, ravnoteža u budžetu obezbediće se uz pomoć inflacije, koja će doprineti da se nominalno poveća priliv novca u državnu kasu. To što će u tom slučaju korisnici budžeta dobiti realno manje izgleda da mnoge nije ni briga. Ili se ponašaju po principu daj šta daš.

U međuvremenu, pojedini ministri, suočeni sa sve većim nezadovoljstvom „klijenata“ obećavaju kule i gradove, ne vodeći preterano računa da li njihove reči mogu i da se sprovedu u delo. Najnoviji u nizu je primer ministra poljoprivrede Saše Dragina, koji je najavio da će inicirati da Republička direkcija za robne rezerve otkupi mleko od primarnih proizvođača i da ga preradi u mleko u prahu. Tom izjavom ministar Dragin je možda privremeno i umirio nezadovoljne farmere, kojima su mlekare jednostrano raskinule ugovore o otkupu mleka, ali problem dugoročno nije rešen.

Ovaj slučaj nameće niz pitanja. Prvo, može li se ova ideja sprovesti u delo? Drugo, ima li, na primer, Direkcija za robne rezerve dovoljno „šerpi i lonaca“ za skladištenje sirovog mleka? Treće, hoće li se zbog ove namere resornog ministra program kreditiranja, uz subvencionisane kamate, proširiti i na domaće proizvođače posuđa? Četvrto, mogu li robne rezerve da se bave poslovima kao što su proizvodnja i izvoz mleka u prahu? Peto…

Ni na jedno još nema valjanog odgovora. Niti ih može biti samo zato što država nije adekvatno reagovala u trenutku kada je problem i nastao, kada je svojevremeno dozvoljena velika koncentracija mlekarske industrije u rukama nekoliko vlasnika, među kojima po udelu na tržištu ipak dominira investicioni fond Salford, odnosno Danube foods grupa. Iako formalno nije dokazano da Salford ima monopol na tržištu mleka, više je nego jasno da najveći problemi postoje upravo u onim sektorima u kojima postoji jedan ili nekoliko velikih igrača.

 

Što se mleka tiče, sada se čeka odluka Vrhovnog suda, koji bi trebalo da potvrdi ili odbije tvrdnju Antimonopolske komisije da Salford ima monopol na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. Ministar Dragin je najavio da će Ministarstvo na čijem je čelu, pružiti pravnu pomoć proizvođačima mleka da tuže Salford za izgubljenu dobit, ukoliko Vrhovni sud potvrdi mišljenje Antimonopolske komisije.

Odnos snaga, gde na strani tražnje postoji praktično samo nekoliko velikih mlekara, a na strani ponude mnoštvo malih proizvođača mleka, koji i nemaju izbora, jer ne mogu da viškove skladište i čuvaju za bolje dane, možda je i jedini odgovor na pitanje kako se to prerađivačima ne isplati da mleko otkupljuju od 17 do 20 dinara za litar, dok ga u maloprodaji potrošači plaćaju i 75 - 80 dinara.

Tamo gde je konkurencija veoma oštra ti problemi su mnogo manji. Kao i razlika između proizvođačke i maloprodajne cene. Otuda je lako zaključiti šta je pravi lek. Ne samo za proizvođače mleka, već i za sve ostale.

Samo je pitanje postoji li spremnost u državi da se uočene boljke leče na pravi način, pre svega jačanjem konkurencije. Ili će se, kao do sada, od slučaja do slučaja vatra gasiti iznuđenim, po pravilu pogrešnim merama. A, onda nikoga ne bi trebalo da začudi ako farmeri prodaju krave muzare klaničarima i zbog toga u dogledno vreme Srbiju umesto viška, zapljusne - nestašica mleka.