Zabrana pušenja na javnim mestima
Pušači na kolenima
22. novembar 2010. | 10:48
Autor: Katarina Marković
Nisu građani rešili da poštuju zakon zato što se pokazalo da su savesniji od vlastodržaca koji propise na svakom koraku krše; sociolozi ovakvu pojavu tumače visokim kaznama. Zaposleni bi u ovom trenutku najradije da dobiju odgovor kako da se izbore sa pušačkom krizom i da li će se opsednutost cigaretama odraziti na njihovu produktivnost na duži rok
Da su se kojim slučajem “nadležni” za javne nabavke pridržavali propisa kao što su u ovih nekoliko dana pušači svoga novog akta, Srbija bi već odavno stekla status kandidata. Ovako, pušači em grickaju nokte jer ne mogu da zapale, em razmišljaju koliko je Brisel daleko. Konobar u jednoj kafani u Skadarliji ne može da se pomiri sa činjenicom da je došlo vreme da sa svoje 52 godine mora da se krije ne bi li povukao koji dim, pogotovo što ni kao srednjoškolac nije bežao od svojih roditelja.
“Zamislite na šta bi ličilo da u pauzi služenja gostiju moram da se sakrijem iza zavese ne bi li zapalio cigaru, a glava mi samo povremeno proviri ne bih li video ima li novih gostiju na vratima. Zato što imam bar malo dostojanstva, prestao sam da pušim pre neki dan”, jada se ovaj iskusni konobar za Ekonom:east magazin. Mada nije čitava pušačka čaršija u istoj meri ljuta, nešto drugo je kopka. Naime, niko ne spori da je zakon kojim se zabranjuje pušenje na javnim mestima Srbiji potreban, pitaju se samo da li je morao baš sada biti usvojen u ovom obliku. Rečju, da li je moguće da je Srbija u svom dvorištu počistila sve, pa su jedino ruglo pune piksle opušaka. Kivne najviše brine da li se akt morao skrojiti baš tako da ni na terasama firmi, zaposleni ne mogu povući koji dim, kao i da bolesnici mogu “zapaliti koju” tek kad izađu iz kruga bolnice?
Ne bi sagovornici Ekonom:easta da debatuju o tome da li je po zdravlje štetnije piti bensedin ili povući koji dim. Zaposleni bi u ovom trenutku najradije da dobiju odgovor kako da se izbore sa pušačkom krizom koja naleti svako malo i da li će se opsednutost cigaretama odraziti na njihovu produktivnost na duži rok.
Pijace - oaze sreće
Mnogi bi strastveni pušači ovih dana menjali sve da svoju kancelariju mogu da prebace na neku gradsku pijacu. Na Bajloniju prodavci voća i povrća puše bez imalo griže savesti dok čekaju mušterije, jer zakon nije odrešio ruke inspektorima da “češljaju” po gradskim pijacama. Grupica pijačara, dok se prepire na neku internu temu, u jednoj ruci drže cigaru u drugoj flašu. “ Ovde ne mogu da uvedu takvu zabranu jer bismo se pobunili. Prva ja ne bi poštovala”, dovikuje iz gomile jedna starija žena dok odmerava grožđe za mušteriju.
Da li zato što nisu obuhvaćeni ovim propisom, ali zaposleni na Bajlonijevoj pijaci izgleda su najveći buntovnici. Oko Bajlonija, slika je drugačija. Oni kojima je jedino preostalo da “puše u hodu”, mrmljaju, ali samo sebi u bradu. Milkica Ilić, ekonomista po struci, izašla je sa koleginicom na koji minut ispred zgrade na pauzu. “Ono što je nekad bilo nekulturno, sada je “in”, ići ulicom i pušiti. Ispade da živimo u idealnoj državi, samo je još pušenje ostalo kao problem. Mada moram priznati da sada više uživam u cigarama”, priča sagovornica Ekonom:easta koja tvrdi da neće kršiti zakon iako je kivna na vlast.
Ima doduše i onih koji u strahu da ne prekrše jedno, omanu na drugom pravilu. Zato i ne čudi što stariji gospodin, držeći cigaretu u ruci, prelazi na crveno nakon čega zabruji sirena.
Malo podalje, u Domu zdravlja Stari grad lekari se spremaju da prime novu grupu onih koji su radi da se odviknu od pušenja, čak su se pacijenti ovih dana najavili u većem broju za dolazak u savetovalište. Doktorka Vesna Mandrapa nada se da će tek usvojen zakon biti dodatni motiv pušačima da krenu na odvikavanje od nikotina. “Pušači su sada marginalizovani, odbačeni, u grupi su koja nije u modi. Nije im svejedno“, priča ova specijalista opšte medicine. Radnici, kako ona tvrdi, ne treba da strahuju da će usled nemogućnosti da zapale cigaretu na poslu, opasti njihov radni učinak. „Prvih mesec dana, biće dekoncentracije, međutim taj proces kratko traje i neće ostaviti posledice na duži rok“, uverena je ova lekarka.
Da će produktivnost zaposlenih na duži rok čak biti povećana, uvereni su i pojedini poslodavci. Jovica Jakovac, direktor Solidity real estate, preduzeća koje se bavi nekretninama kaže za Ekonom:east da će učinak biti naročito povećan u poslovima koji nisu pod velikim pritiskom, kao što je šalterski, gde je opštepoznato da se prave velike i nepotrebne pauze. Istovremeno, i tamo gde je reč o stresnijim zanimanjima, novi propisi, kako Jakovac misli, neće promeniti stvari.
„Svaki dan zaposleni ima pravo na dve pauze plus ručak, pri čemu radni ugovori omogućavaju izlazak ispred zgrade u toku radnog vremena. Mi nemamo solitere od 80-90 spratova, pa da bude teško izaći ispred zgrade“, kategoričan je on. Jakovac, koji takođe povremeno zapali koju cigaretu, veruje da je u Srbiji malo poslodavaca koji će zabraniti zaposlenima da odu napolje na cigaretu posle sat i po vremena napornog rada. Najveći problem usled primene ovog propisa jeste taj što će prijateljske veze između pušača i nepušača „utanjiti“, uveren je Jakovac.
Šta ostade od imidža
Nisu pušači, bar za sad rešili, da poštuju zakon zato što se pokazalo da su savesniji od vlastodržaca koji propise na svakom koraku krše. Sociolozi ovakvu pojavu na žalost tumače visokim kaznama. Psiholog Žarko Trebješanin priča da dokle god su male kazne, ljudi su spremni da ih plate, pa da nastave po starom. „U demokratijama u kojima je duboko razvijena građanska svest, ljudi poštuju zakon bez obzira na to da li će biti primenjena kazna ili neće. U Srbiji će svako utajiti porez čim mu se ukaže prilika, vani je ljudima čast da plate porez jer imaju svest o tome kuda ide taj novac“, kategoričan je za Ekonom:east Trebješanin.
Na širem planu, ni to što je srpska vlast pogurala ovaj Briselski akt, nema veze sa pravim evropskim pobudama. „I u ovom slučaju išlo se linijom manjeg otpora. Sigurno je teže obračunati se sa kriminalom ili doneti i sprovesti zakon o finansiranju političkih stranaka, nego zabraniti pušenje, objašnjava Trebješanin.
Običnog građanina najviše zanima u kakvu će kafanu ubuduće ući ne bi li pobegao od “krupnih državnih boljki”. Ako je verovati rečima Žarka Ratkovića, direktora ugostiteljskog preduzeća Višnjica koji u svom sastavu ima niz kafana, “biće narušen onaj kafanski duh koji je ranije postojao”. „Stari imidž kafana će biti narušen, delimično zbog primene ovog zakona, delom što dolaze nove generacije sa drugačijim mentalnim sklopom. Ovo je sigurno prekretnica u imidžu kafanskog života“, ne raduje se Ratković ovoj svojoj konstataciji. Izgleda će pijace postati stecište preostalih boema.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: