Najavljeno premijerno emitovanje srpskih evroobveznica od milijardu evra na međunarodnom finansijskom tržištu, profesor Robert Mandel, nobelovac poznat kao tvorac evra i jedan od najvećih ekonomista današnjice, ne smatra dobrim potezom ovdašnjih vlasti.

Mandel, koji je u Beogradu boravio kao specijalni gost na poslovnoj konferenciji Intesa Academia, u organizaciji Inteza banke, prokomentarisao je da nije dobro zaduživati se preterano u stranoj valuti, već bi trebalo eventualno izvršiti malu emisiju hartija kako bi se utvrdio kreditni rejting Srbije.

Emisija bi, dakle, prema Mandelovim rečima, pre trebalo da bude eksperiment za utvrđivanje ugleda srpske hartije među stranim investitorima. “Ako ne postoji rizik da Srbija prestane da izvršava kreditne obaveze, prinos na te hartije bi mogao da bude nizak, ali ako vrednost dinara bude pala, cena emisije bi proporcionalno mogla da se uveća“, upozorio je Mandel.

Komentarišući fiskalno pravilo po kome javni dug Srbije ne sme da pređe 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, on je rekao da se “divi srpskoj vladi jer je uspostavila to pravilo”, ali bi on lično taj racio zaduženja spustio na 40 odsto BDP-a jer bi tako vlada imala prostor za moguće zaduživanje od dodatnih pet odsto BDP-a u slučaju nekih nepredviđenih događaja kao što su zemljotresi ili recesija.

Mandel smatra da države Evrope usled preteranog zaduživanja treba da smanje potrošnju i da zapadnoevropski model socijalne države nikako ne treba da bude uzor Srbiji jer je aktuelna kriza pokazala da je to loš model. Nakon što je u prvom talasu krize većina zemalja iskoristila fiskalne stimuluse kao način da pokrenu tražnju, Mandel smata da je taj model u drugom talasu iscrpljen, ali da još ima prostora za druge kanale kao što su promena zakonodavne regulative, otvaranje tržišta ili depresijacija evra u odnosu na dolar.

U Grčkoj, na primer, veliki broj zakona je socijalističko-komunističkog karaktera zbog čega su neke delatnosti potpuno zatvorene. Neke zemlje, kao Nemačka i Francuska, imaju suviše visoke namete na dobit preduzeća što nije dobro, smatra Mandel, dok je britanski sistem korporativnih poreza daleko bolji u tom smislu.

Mandel smatra da u ovom momentu nije dobro da evro bude ovoliko jak, te bi evropska valuta trebalo da depresira u odnosu na dolar što bi poboljšalo konkurentnost evropskih zemalja i smanjilo nivo deficita u evrozoni.

Nasuprot Rubiniju koji smatra da Grčka treba da prestane sa otplatom svog duga tj. proglasi bankrot i izađe iz evrozone, Mandel je apsolutno protiv takvog rešenja za krizu u toj zemlji. “Problemi za Grčku, grčki narod i evrozonu biće gori ako se Grčka vrati na drahmu”, istakao je on dodajući da on podržava restrukturiranje duga te zemlje, ali u okviru evrozone.

Mandel naglašava da je Grčka imala puno koristi od uvođenja evra i da je prethodnih godina beležila izuzetan privredni rast, te bi sada bilo jako skupo da bankrotira. “Da nije bilo krize, Grčka bi uspela da se izvuče iz problema”, rekao je Mandel. On podvlači da je kriza šansa za EU da završi ono što je trebalo ranije da se uradi, a to je fiskalna koordinacija u evrozoni. Upravo je nepostojanje fiskalne discipline ono što Mandel stavlja na teret evru i evrozoni. Budući da je Nemačka imala izuzetnu potrošnju u nastojanju da oporavi Istočnu Nemačku, Mandel smatra da ta zemlja nema moralno pravo da kritikuje druge zemlje zbog naraslog javnog duga.

”Evro je nešto najbolje što se dogodilo Evropi u poslednjih 15 godina, ali potreban je neko ko će kazniti one koji krše dogovorena fiskalna pravila”, kaže Mandel. On je devedesetih predložio novčane kazne za zemlje koje više troše nego što im prihodi dozvoljavaju, ali je tada ta ideja odbačena jer bi se time dodatno pogoršala pozicija članica koje je mučio problem fiskalnog deficita. Problem je, međutim, što alternativno rešenje nije predloženo, zaključio je otac evra.