Sa aktuelnom Vladom Srbije od početka nema iznenađenja u ekonomskoj politici.

Zato je i rebalans budžeta koji ovih dana treba da “aminuje” srpski parlament na liniji politike koju je Vlada vodila ceo mandat : dublji deficit, kresanje investicija i novo zaduživanje, bez ozbiljnijeg pokušaja da se započnu goruće reforme u javnom sektoru. Novina ovogodišnjeg rebalansa, ipak, ogleda se u premijernom izlasku srpske obveznice na međunarodno finansijsko tržište za koju su investitori pokazali veliko interesovanje.

 

Rebalans predviđa prihode od 707,35 milijardi dinara i rashode od 850,9 milijardi, tako da će deficit iznositi 142,7 milijardi dinara, odnosno 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda umesto ranije planiranih 4,1 odsto BDP-a. Da kažemo u skromnu vladinu odbranu, veći deficit je posledica činjenice da su podbacili budžetski prihodi, a ne da je vlast više trošila.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta koji se pre nekoliko dana izjasnio o predlogu rebalansa, kaže da je novi predlog budžeta pravljen u dogovoru sa MMF-om i da je u potpunosti u skladu sa fiskalnim pravilima.

„Rebalans je ekonomski racionalan jer su rashodi ostali gotovo nepromenjeni, a prihodi su pali zbog smanjene privredne aktivnosti. Čak i ako smo pogrešili u proceni privrednog rasta koji je smanjen sa tri na dva odsto BDP-a, a bojim se da je i dva suviše optimistično, ako bi privredni rast bio veći to bi se automatski odrazilo na poreske prihode i onda bi deficit mogao da bude manji,“ objašnjava Petrović. Savet je, kaže on, dozvolio povećanje deficita sa 4,1 odsto na 4,5 odsto BDP-a jer je smatrao da je to zdrava reakcija. Drugim rečima, bolje je u ovom momentu produbiti malo deficit, nego zarad većih prihoda povećavati poreze koji su novi udar na ionako usporenu privrednu aktivnost. Predsednik Fiskalnog saveta ocenjuje da inflacija više neće biti tema za domaću ekonomsku politiku, već moguća nova recesija koja će upravo kočiti rast cena.

Spor rast

Petrovića naime brine šta će biti sa svetskom i domaćom ekonomijom u sledećoj i narednim godinama. Ako u 2012. privredni rast u Srbiji bude tri odsto, sa tendencijom da raste u narednom periodu, Srbija bi mogla da izdrži nešto veći deficit. Istina je da bi javni dug tada prešao zakonom dozvoljenih 45 odsto BDP-a, ali bi odmah usledile reforme čime bi se dug vratio u zadate okvire. Međutim, ako usledi nekoliko godina tromog rasta, to znači da bi smanjivanje potrošnje moralo da bude znatno oštrije jer Srbija u tom slučaju ne bi mogla da finansira javni dug. Odnosno, ako se nastavi sa politikom višeg deficita u uslovima usporenog privrednog rasta, samo je pitanje kada bi usledio grčki scenario, upozorava Pavle Petrović.

 

„Popuštanje deficita u kraćem periodu mora biti praćeno velikim reformama jer više nema prostora za prebacivanje budžetskih pozicija“, pojasnio je predsednik Fiskalnog saveta. Ova institucija je u svojoj analizi upozorila da postoje rizici da usporena privredna aktivnost dovede do dodatnog pada budžetskih prihoda do kraja ove godine. Time bi se budžetski jaz povećao za dodatnih pet do 10 milijardi dinara.

Osvrćući se na emitovanje evroobveznica, on je rekao da je od zaduživanja na domaćem tržištu malo povoljnija opcija finansiranja duga kroz dugoročne inostrane hartije. „Ipak je evropsko tržište dalo mali plus Srbiji činjenicom da je pristalo da kupi srpske hartije. Ali, u celini, to je nužno zlo da bi se prevazišao visok fiskalni deficit“, smatra Petrović.

Prema predlogu rebalansa, država planira da finansira deficit i vraćanje glavnice dospelih kredita kroz zaduživanje kod domaćih i stranih banaka u iznosu od najviše 50 milijardi dinara, kroz emitovanje državnih hartija na domaćem tržištu u iznosu od najviše 400 milijardi dinara, kao i emitovanjem već planiranih evroobveznica u iznosu od maksimalnih milijardu evra. Rebalansom je napomenuto da predviđen novac prevazilazi potrebe deficita za 87,5 milijardi dinara, ali je ta suma planirana za ne daj bože, ukoliko država bude imala problema sa likvidnošću.

Savet je ocenio da država verovatno neće imati potrebe da se dodatno zadužuje do kraja godine, jer će 700 miliona evra dobijenih prodajom evroobveznica verovatno biti dovoljno za pokrivanje svih rupa. Ostaće čak i za finansiranje deficita u narednoj godini, smatra Fiskalni savet.

Rez na investicijama

 

Rebalansom budžeta Srbije za 2011. godinu, smanjeni su kapitalni rashodi i subvencije, dok su povećani troškovi za zaposlene u prosveti, policiji i odbrani, kao i za socijalu zaštitu. Za kapitalne izdatke bila su predviđena izdvajanja iz budžeta u iznosu od 31,8 milijardi, a rebalansom su smanjena na 23,4 milijarde dinara. Rashodi budžeta za zaposlene povećani su za 7,5 milijardi, sa 196,6 na 204,1 milijardu dinara. Subvencije su smanjene sa 55,1 milijardu na 54,4 milijarde dinara, a rashodi za otplatu kamata za 3,5 milijarde, sa 45,6 na 42,1 milijardu dinara. Isplate iz budžeta Vojvodini i lokalnim samoupravama smanjene su za 1,4 milijarde dinara, sa 67,1 na 65,7 milijardi dinara.

Najveći rez je napravljen na kapitalnim ulaganjima u iznosu 8,3 milijardi dinara. Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže za Ekonom:east da duboko žali zbog činjenice da je Vlada i ovog puta štedela na investicijama.

Ona tvrdi da se još u potpunosti ne zna koji projekti će ispasti sa liste za realizaciju u ovoj godini. „Projekti koji nemaju potpisane ugovore o realizaciji biće odloženi, a to su uglavnom lokalni projekti koji su predviđeni za manji broj korisnika, počev od putne, preko komunalne, zdravstvene i obrazovne infrastrukture“, rekla je Kalanović. Sa druge strane, važni projekti kao što su nastavak izgradnje regionalnog auto puta Kragujevac-Batočina biće nastavljeni, kao i most kod Brodareva koji se gradi nakon izlivanja Lima, istakla je ona. Na pitanje da li je princip „eliminacije“ bio zasnovan na činjenici da će novim zakonom o finansiranju lokalne samouprave lokalu pripasti više novca pa im se sada prebacuju i projekti, Kalanović tvrdi da to nije bio kriterijum.

 

Za isplate penzija rashodi su povećani za 7,2 milijarde, sa 230,9 na 238,1 milijardu dinara. Budući da je u periodu januar-mart 2011. inflacija bila viša od predviđene, penzije su u aprilu povećane više nego što je planirano, što je dovelo do većih budžetskih rashoda. Međutim, u oktobru će penzije biti povećane za 1,4 odsto umesto ranije planiranih dva odsto, zbog nižeg privrednog rasta koji je uračunat u formulu za povećanje penzija.

Nacionalnoj službi za zapošljavanje smanjeni su rashodi za 1,7 milijardu, sa 18,4 na 16,7 milijardi dinara jer nije ostvareno planirano zapošljavanje. Izdaci budžeta za socijalu zaštitu povećani su za 3,1 milijardu, sa 88,4 na 91,5 milijardi dinara, i to takođe jer se deo tih rashoda usklađuje sa inflacijom. Vojska, policija, prosveta i Državna bezbednost mogu da računaju na više novca zbog isplate obećanih jubilarnih nagrada, prijema novih zaposlenih i u slučaju Državne bezbednosti zbog „nedostajućeg novca“ za isplatu plata.

Nategnute uštede

 

Ono što je zanimljivo u ovom rebalansu jeste odredba po kojoj će budžetski korisnici koji ostvaruju sopstvene prihode morati da uštede do kraja godine devet milijardi dinara. Reč je o Fondu za zaštitu životne sredine (ušteda od 5,15 milijardi), Budžetskom fondu za vode (2,15 milijardi), Upravi za trezor (1,5 milijardi) i Ministarstvu pravde (0,2 milijarde). Kako je primetio Savet, ove uštede premašuju 10 odsto sopstvenih prihoda što je izuzetno visoko. Te uštede takođe sugerišu da su nameti građanima i firmama preko kojekakvih taksi ili suviše visoki pa ih treba smanjiti, ili te institucije ne rade svoj posao kako treba pa im zbog toga novac i ne treba.

Savet smatra da je ušteda od devet milijardi moguća, ali postavlja pitanje da li četiri budžetska korisnika mogu da naprave uštedu od sedam milijardi. Međutim, i tu su kreatori budžeta našli rešenje, pa su predvideli da ako računica u novembru pokaže da uštede nisu moguće, seći će se na drugim stranama dodatno.

Problematično je i to što se, u stvari, ostvarene uštede ne slivaju u centralnu kasu, već se prenose za iste namene za narednu godinu. To znači da u suštini i nema uštede, već nekoliko budžetskih korisnika samo odlaže potrošnju sopstvenih prihoda za 2012. godinu.