Prošlog meseca više od 30.000 Amerikanaca potpisalo je peticiju upućenu na adresu Bele kuće tražeći olakšice na studentske zajmove.

Možda nigde u Americi nije pokazana takva socijalna osetljivost kao što je to na slučaju studentskih kredita i otplate dugova. Naravno, sve je prožeto, kao i uvek u Americi, političkim motivima.

U svakom slučaju, krilatica: „Za ono što sve manje dobijamo plaćamo sve više“, upozorava pa i plaši Amerikance. Činjenica sve prisutnija u svakom domu nije mogla ne upasti u fokus interesovanja i najvažnijih političkih aktera, dva partijska tabora. Naravno, samo godinu dana pre predsedničkih izbora. Jak razlog da Barak Obama, pre dve nedelje, izda i predsedničku direktivu kojom su nekim klasama studentskih pozajmica olakšani uslovi otplate.

Nije povučen nikakav spektakularan potez ali je pažnja domaće javnosti skrenuta na već niz godina prisutan i sve teži problem. Drugo je pitanje kako će studentska populacija, ali i njihovi sve opterećeniji roditelji, pročitati predsednikovo predizborno obećanje. Jer, ekonomska kriza je dobrano nagrizla mogućnosti studiranja.

Rok vraćanja kredita je smanjen sa 25 na 20 godina s tim što će se od godišnjeg prihoda onog ko je uzeo kredit odlamati deset, a ne 15 procenata, dok bi na kraju navedenog perioda ono što bi ostalo neplaćeno bilo i otpisano.

Propaganda

Na prvi pogled učinjen je ustupak, ali pri pomnijem uvidu stvar je u tome da „najmasniji“ deo kredita predstavljaju pripisane kamate, a da sama glavnica toliko i ne brine.

 

Povrh svega, ovim oprostom biće obuhvaćeno tek 450.000 aktivnih studenata od ukupnog broja od 36 miliona američkih visokoškolaraca - zajmoprimaca. Meren realnim aršinima potez američkog predsednika je više propagandnog karaktera, manje usmeren na rešenje stvarnih problema studiranja i plaćanja njihovih troškova, bilo da ih plaćaju sami studenti ili pak njihovi roditelji.

Ono što je manje poznato je da se uzeti krediti vraćaju ponekada i decenijama unazad. A situacija danas u Americi nikada nije bila teža u tom pogledu. Amerikanci na obrazovanje troše šest procenata vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Prosečan američki student, koji je prošle godine diplomirao, ostao je dužan pet odsto više u odnosu na prethodni period. To je ujedno i najviši dosadašnji prosečni iznos duga.

Stopa nezaposlenosti među tek sveže diplomiranim akademcima prelazi, međutim, devet procenata što je, opet, rekord poslednjih godina. Taj podatak je ključan jer govori da su suženi kanali otplate starih studentskih pozajmica. U tom kontekstu njihov problem dobio je povećanu društvenu pažnju kojoj se nije izmakao ni sam predsednik, Barak Obama.

Skupe školarine

Težina studentskih dugova sve je prisutnija u društvenom životu Amerike jer su poslednjih godina osetnije poskupele školarine. Najpre stoga što je dosadašnja podrška pojedinih država univerzitetima u znatnom smislu opala pa su naglo uvećane i školarine. U Kaliforniji, na primer, celih 21 odsto i to na javnim univerzitetima.

U poslednjoj deceniji za oko četvrtinu su pala izdvajanja svih saveznih američkih država za javno visokoškolsko obrazovanje. Prošle godine bankrotiralo je oko 320.000 studenata sa pozajmicama federalnih sredstava među onima koji su diplomirali ili napustili koledž kojim drugim povodom.

Već petu godinu zaredom rastu troškovi školarina na američkim državnim univerzitetima i to u odnosu na, inače, znatno skuplje privatne obrazovne ustanove. Procena je da je u poslednje tri decenije na državnim univerzitetima sa četvorogodišnjom agendom prosečna školarina gotovo učetvorostručena. Do pre samo jedne decenije državna izdvajanja za studente su bila za oko 23 procenta niža.

Prema brojnim svedočenjima troškovi školovanja smanjuju broj upisanih na koledže sa četvorogodišnjim studijama, dok se povećava broj onih studenata koji upisuju koledže sa dvogodišnjim trajanjem. Procena ovogodišnjeg troška za studiranje na američkom koledžu već je dosegla iznos od 27.200 dolara, a ako se uključi i pomoć po osnovu roditeljskog zajma, prosek skače na 34.000 dolara.

Prosečna školarina ove godine u javnim univerzitetima u Americi je 8.244 dolara, prošle godine je bila 7.613 dolara. Prosečan trošak je, pak, 17.131 dolara, dok je prošle godine iznosio 16.162 dolara. Prosek, međutim, krije veliku razliku među pojedinim državama. U Nju Hempširu iznosi više od 13.500 dolara, a u Portoriku svega 2.500 dolara, dok je u Vajomingu, na primer, 4.100 dolara. Tek trećina redovnih studenata prolazi školovanje bez neke dodatne pomoći.

Tipovi pozajmica

Na američkim univerzitetima postoje tri tipa zajmova kojima studenti mogu pribeći. Prvi su federalni zajmovi, direktno od vlade, drugi su, takođe, federalni zajmovi koje daju banke ili drugi zajmodavci, a za njih garantuje vlada, treći, privatni ili alternativni zajmovi uzeti od banaka ili drugih privatnih pozajmilaca, ali bez vladinih garantija. Nekada zajmove mogu davati i sami koledži u partnerstvu sa finansijskim institucijama.

Na prve zajmove kamata je fiksirana, a određuje je sam Kongres. Najpopularniji je takozvani Stafordov zajam koji se može koristiti bez obzira na trenutnu potrebu za novcem. Perkinsonovi zajmovi su namenjeni studentima koji su u oskudici a prioritet se daje studentima koji dobijaju federalne takozvane Pel stipendije i oni su namenjeni studentima sa niskim prihodima. Federalne zajmove, takođe, mogu obezbediti roditelji studenta i oni su poznati kao PLUS zajmovi.

Jedini koji će se okoristiti novom Obaminom regulativom biće samo korisnici zajmova tipa Staford i PLUS i oni koji u međuvremenu konsoliduju svoja ranija zaduženja. Mera, međutim, neće važiti za studente koji su već bankrotirali, uzeli zajmove pre 2008, kao i one koji će zajmu pribeći već sledeće godine. Mala je, međutim, nada da će se nešto postići najnovijim predsednikovim potezom jer školarine i pozajmice studenata rastu mnogo brže od onoga što će se, eventualno, dobiti ovom merom.

Prema nekim procenama američki departman za obrazovanje praktično profitira na dodeljenim zajmovima jer se oni sada obračunavaju po stopi od 6,8 odsto, dok ta ista sredstva federalna administracija može na novčanom tržištu pozajmiti uz trošak od svega jednog procenta ili čak i ispod.

Stvar sa studentima dužnicima u Americi već odavno ne stoji dobro. Podatak da je svega 37 procenata studentskih dužnika još pre izbijanja krize uspevalo da na vreme vrati uzeti novac znatno kvari tekuću sliku jer je kriza iz 2008. dovela još više studenata u stanje da ne mogu otplatiti uzetu pozajmicu.