"Rukama zaustavljaju reku".

Tim rečima Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća opisuje zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza kojima će država pokušati da pruži slamku spasa privredi u 2012, a koji bi uskoro, prema najavama Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, trebalo da uđe u skupštinsku proceduru. Novi zakon trebalo bi da obaveže kako državna, tako i privatna preduzeća da svoje obaveze plaćaju u roku od 60 dana.

Ovakvom zakonu privreda se nada već gotovo dve godine i mnogi strahuju da će biti donet prekasno. U trenutku kada Vlada Srbije o njemu raspravlja „ispod crte“ će ostati, prema gruboj računici, više od 20 milijardi evra zarobljenih para sa kojima se ne zna šta će se dešavati. Jer, zakon neće delovati retroaktivno već će pokušati da uvede red u plaćanju od aprila, kada se očekuje početak njegove primene budući da će privreda, prema najavama iz nadležnog ministarstva, najverovatnije imati dva meseca roka za prilagođavanje oštrijem režimu uvođenja reda u tokove novca.

Imajući u vidu da se bliže izbori izvesno je da će aktuelna vlada problem rešavanja starih dugovanja koji su između ostalog samo u prošloj godini stavili katanac na vrata 13.580 firmi, ostaviti novoj vladi. Nema preciznih računica koliko je težak ovaj „vruć krompir“, a sagovornici Ekonom:easta slažu se da je do precizne brojke i nemoguće doći . Ipak, prema procenama Milana Kneževića, privredi država duguje oko 60 miliona evra, javna preduzeća još 300 miliona evra, a lokalne samouprave 70 miliona. Dalje, prema njegovoj proceni dugovanja privrede prema privredi iznose čak 1,7 milijardi evra. Privreda bankama na domaćem tržištu duguje više od 10 milijardi, a još dodatnih 10 milijardi evra na ime cross border kredita. Tako se dolazi do računice da je na tržištu Srbije trenutno „zarobljeno“ čak 22,1 milijarda evra.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije slaže se da je do iznosa ukupnog zaduženja teško doći jer se firme na razne načine dovijaju kako da prebiju makar deo dugovanja, ali procenjuje da je samo u poslednjih osam ili devet godina nivo nenaplativih dugovanja dostigao 4,5 milijardi evra po različitim osnovama. „To je dovelo do zatvaranja velikog broja firmi. Ti dugovi su povukli sa sobom i zdrave kompanije, naročito male“, kaže Rajić. On dodaje da samo javna preduzeća i lokalne samouprave duguju privredi oko 50 milijardi dinara. Rajić upozorava da se začarani krug nenaplativih dugovanja svake godine povećava za 600 do 700 miliona evra. Toliko, ubeđen je, svake godine ostane u bilansima kompanija u Srbiji.

Slamka spasa

Zakonom o ograničavanju rokova plaćanja Vlada Srbije pokušaće da šapu „velikih“ u privredi skloni sa malih koji su najugroženiji bahatošću velikih sistema od kojih nisu dobijali novac za pružene usluge ili robu u proseku po 183 dana u 2010. godini, odnosno 129 dana u septembru 2011. I sam ministar ekonomije priznaje da je situacija u privredi goruća.

„Situacija je alarmantna u pogledu nelikvidnosti i rokova plaćanja. Ugovoreni rokovi se ne poštuju. Privreda je u strašnim problemima“, kaže Nebojša Ćirić.

 

On ističe da je Vlada pokušala da sastavi primenljiv zakon te ističe da taj potez nije intervencionizam već način da se poboljša funkcionisanje sistema. Ćirić pojašnjava i da zakon ne reguliše međusobni odnos malih preduzeća i preduzetnika jer se najveći problemi, kako kaže, javljaju kod slučajeva „nejednake ekonomske snage“ pa će mali moći sami da se dogovaraju oko svojih rokova plaćanja.

„Likvidnost u sistemu će se popraviti ako se sa 200 i nešto dana rok plaćanja smanji na 60 dana. To će značiti uvođenje reda u rokove plaćanja“, ističe Ćirić.

Na kritike da li ovim zakonom država zadire u slobodu ugovaranja na tržištu, ministar odgovara da je reč o sistemskom zakonu, nasledniku Uredbe o ograničenju rokova plaćanja javnih preduzeća s jeseni prošle godine.

Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija kaže da su zakon inicirala mala i srednja preduzeća koja su najviše pogođena krizom i koja imaju najmanje mehanizama da se sa njom bore. „Oni treba da budu motor razvoja. Sa zakonom dolazi izvesnost plaćanja obaveza prema njima pa će moći kvalitetnije da planiraju svoje poslovanje. Nema razloga da javni sektor bude generator nelikvidnosti“, ističe Nikezić.

On je ubeđen da je novi zakon „karika koja je nedostajala privredi“ pozivajući se na argument da će privreda sada i zaista moći da se osloni na sudstvo budući da je do sada zamerka privrednika bila da sporovi na sudu predugo traju pa se firmama i ne isplate kao način naplate. Ćirić pak najavljuje da će sudovi sada morati da donesu rešenje u roku od pet dana. Zakonodavci veruju da će nova regulativa to promeniti dok u Uniji poslodavaca sumnjaju u ovakav ishod.

Prema rečima Dragoljuba Rajića, iako zakon omogućuje brže rešavanje sporova na sudu, retko ko će se, kaže, i dalje usuđivati da presavije tabak sa državom jer drugi posao više nikada neće dobiti. Zbog toga će efektivnost zakona moći da dobaci samo do većeg psihološkog pritiska na poverioce, ali teško i do željenih rezultata, uveren je Rajić.

Profit na muci privrede?

Jedna od velikih novosti i uzdanica na koju se vlasti pozivaju je uvođenje kaznenih odredbi i prekršajne odgovornosti za nesavesne platiše. Naime, u predlogu zakona se navodi da će se na nenaplaćena dugovanja od više od 60 dana obračunavati kamata u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate, kao i da će se „izvršenje dospelih novčanih obaveza vršiti po hitnom postupku“. Takođe, zakon predviđa kazne od pet do 20 odsto iznosa neizmirene obaveze, u svakom slučaju ne manje od 100.000 dinara, kao i 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice. Ove kazne, međutim, ubire država pa je ovo za sada, čini se, i najveća kontroverza zakona koju Milan Knežević oštro kritikuje.

„Najveći pravni cinizam je da država profitira od duga pravnih lica. Plus, amnestiranje od dosadašnjih dugovanja“, kategoričan je predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

On dodaje da će kazne biti samo dodatni nameti privredi koji problem dugovanja neće rešiti, jer i „dosadašnji zakoni imaju odlična rešenje za neplatiše, kada bi se ona poštovala“. Ovako, kaže Knežević, sudski sporovi su do sada trajali predugo.

Iako on, generalno, pozdravlja zakon, sagovornik Ekonom:easta ubeđen je da će ta regulativa imati smisla samo ako zaista „proizvede“ razduživanje. Jer, cinizam je, kako kaže, i da država sebe isključuje iz toga budući da predlog zakona isključuje mogućnost da i država, lokalne samouprave, javni sektor ili bilo koji drugi državni organ dobiju „plavu kovertu“ sa propisanom novčanom kaznom.

Knežević upozorava da su firmama problem i plaćanje obaveza, a kamoli kazni budući da je 68,64 odsto firmi povremeno ili trajno nelikvidno te da je više od 62.000 firmi i preduzetničkih radnji u blokadi. On kaže i da 40 odsto privrede u Srbiji kasni više od 60 dana u plaćanju poreza i doprinosa dok 16 odsto firmi kasni sa ovom obavezom duže od mesec dana.

„To znači da gotovo 60 odsto privrede kasni sa plaćanjem poreza i doprinosa. Zato se postavlja pitanje koliko firmi u Srbiji će moći da ne kasni sa obavezama duže od 60 dana“, zaključuje Knežević.

Sumorno podsećanje

 

U Srbiji je u 2010. skoro 71.000 ljudi ostalo bez posla u privrednim društvima. To je pad zaposlenosti od 6,6 odsto u ovom sektoru. Prema podacima Agencije za privredne registre broj ugašenih preduzeća u 2010. veći je od otvorenih. Godinu 2010. preduzeća su završila tako što je svaki dinar bio podržan sa tek 55 para sopstvenog kapitala. To je pad sa 63 pare u 2009. godini. „Sve se finansira iz kratkoročnih izvora, što je najskuplji način“, poručuju iz APR-a.

Analiza finansijskih izveštaja firmi za 2010. godinu pokazuje da su kratkoročna zaduženja skočila 15 odsto, dugoročna pet odsto, te da se ukupno finansiranje privrede zasniva na pozajmljenim sredstvima. Sve to navodi na zaključak da 2010. godine nisu rešeni niti problem nelikvidnosti, niti visoka zaduženost, bila je ocena APR-a uoči predstavljanja finansijskih izveštaja za 2010.

Ukupni gubitak preduzeća u Srbiji u 2010. iznosio je 90 milijardi dinara što je za 12,2 odsto manje u odnosu na gubitke iz 2009. kada je minus ukupno iznosio 102 milijarde dinara. Analiza privrednih društava u zavisnosti od broja zaposlenih pokazuje da u strukturi privrednih društava dominiraju mikroprivredna društva, koja u skladu sa standardima Evropske unije zapošljavaju do 10 radnika, sa učešćem od 87,6 odsto, a u njima je bilo zaposleno 16,5 odsto od ukupnog broja radnika. Osim toga, u 2010. smanjenje broja zaposlenih bilo je najizraženije kod privrednih društava koja zapošljavaju od 51 do 250 radnika (9,7 odsto). Finansijski izveštaji za 2011. se tek očekuju a oni će pokazati u kom se smeru kretala privreda Srbije prošle godine. Optimista da je statistika „lagodnija“ je malo.