Uspešne priče o Sergeju Brinu i Leriju Pejdžu, koji su osnovali sajt Google.com ili o Marku Cukerbergu, osnivaču sajta Facebook.com, pokazale su da se dobrim idejama na Internetu može odlično zaraditi. Kako izgleda kad se dobra ideja uspešno realizuje na “srpskom” Internetu pokazuje primer sajta Naslovi.net, agregatora i pretraživača vesti koji ih preko Web servisa prikuplja sa različitih izvora. Miloš Mileusnić, koji je još 2003. pokrenuo ovaj Web sajt, za Ekonomist magazin kaže da je danas situacija na srpskom Internetu znatno bolja nego ranije.

"Pre samo dve godine mislio sam da od svega toga neće biti ništa, ali sada sam mnogo veći optimista. Ipak, mali je broj sajtova koji stvarno mogu da naprave mali biznis. Možda samo prvih 10 sajtova to mogu sebi da priušte, što je malo ako se uporedi sa bilo kojom drugom delatnošću. Koliko trafika, pekara ili drugih zarađuje čak iako nisu među 10 najboljih“, ističe Mileusnić.

Naslovi.net je jedan od najpopularnijih informativnih sajtova u Srbiji. Odakle ideja za ovakav sajt?

Miloš Mileusnić: Ideje za nove projekte se obično rađaju tako što primetite da vam je potreban neki servis koji trenutno ne postoji i onda jednostavno odlučite da ga sami napravite. Konkretno, ideja za Naslove nastala je u jednom razgovoru sa mojim ujakom kada smo došli na temu da ne postoji način da se odjednom pretraže sve vesti sa informativnih sajtova u Srbiji. Problem me je zaintrigirao najviše kao programerski izazov pa sam hteo da nađem rešenje kako napraviti jedan takav agregator i pretraživač vesti.

Kada je došlo do popularizacije sajta?

M. Mileusnić: Sa ove distance mogu slobodno da kažem da je 2003. bilo prerano za jedan ovakav servis. Korisnika na Internetu je bilo veoma malo, a ni informativnih sadržaja nije bilo mnogo. Iako su Naslovi.net odmah stekli određenu bazu korisnika, gotovo da je bilo nemoguće stvoriti bilo kakav prihod, tako da nije bilo ni puno motiva da se servis dalje usavršava u nekoj većoj meri. Dosta dugo sam za Naslove govorio da su moj skup hobi, jer nisu donosili nikakav prihod, a na njih je utrošeno puno vremena, a i novca.

     

 Servis je dve godine kasnije značajno unapređen i dobio je izgled koji je bio aktuelan do pre mesec dana. Na Naslovima se početkom 2006. pojavila i prva plaćena reklama, a situacija je od onda postojala sve bolja i bolja da bi sada neretko imali i situaciju da je rasprodato 100 odsto oglasnog prostora na sajtu. Naravno i sam sajt je postajao sve popularniji i posećeniji, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da se broj internet-korisnika u Srbiji svakim danom povećava.

     

Naslovi.net informativnim sajtovima donose značajan deo ukupne posete. Kako sada reaguju sajtovi čije vesti prenosite, a kako su reagovali kada su Naslovi.net tek nastali?

M. Mileusnić: Ranije niko nije reagovao. Sada je drugačija situacija i mnogi održavaju kontakt sa nama jer su videli da im mi nismo konkurencija i da im je saradnja sa nama korisna.

Vi ste jedina osoba koja radi na sajtu. Kako to postižete?

M. Mileusnić: Kada je reč o dnevnom održavanju, sajt može da funkcioniše i potpuno autonomno, bez ljudske intervencije. Dok mi je sajt bio samo hobi, trudio sam se da što više procesa automatizujem kako bi mi oduzimao što manje vremena. Naravno, ipak je preporučljivo da situaciju prati bar jedna osoba. Ono gde se najviše vremena utroši to je razvoj novih opcija i funkcija, kao i dalje unapređenje sajta. Konkretno na razvoju novog dizajna je radilo dvoje ljudi. Naslove, recimo, i dalje radim od kuće, mada je sada već izvesno da će se do kraja godine firma iz stana preseliti u pravu kancelariju i da će se proširiti tim ljudi koji će na njemu raditi.

Sve veći broj investitora zainteresovan je za kupovinu srpskih web sajtova, a Naslovi su, bez sumnje, jedan od najatraktivnijih. Da li je već bilo nekih ponuda?

M. Mileusnić: Najčešće kompanije iz regiona, koje su bili svedoci internet buma u svojim zemljama sada dolaze u Srbiju i kupuju web sajtove jer znaju da će se ono što se desilo u okolnim zemljama uskoro desiti i kod nas. Takve ponude nisu zaobišle ni Naslove. Tokom prošle godine imao sam više kontakata tim povodom i nekoliko konkretnih ponuda za otkup sajta. Iako su neke ponude bile krajnje korektne, sajt je i dalje u mom vlasništvu. Prvi razlog je taj što su realne cene domaćih sajtova i dalje relativno niske.

Ne želim da prodam nešto što sam godinama razvijao iz čistog entuzijazma i to u trenutku kada je sajt počeo da stvara određene prihode i kad konačno mogu da svoj hobi pretvorim u mali biznis i radim ono što volim. Svaki vlasnik sajta koji dobije ponudu za otkup treba sam da razmisli kakvi su njegovi lični planovi i da li veruje da sopstvenim snagama može i dalje da unapređuje svoj servis i bori se sa konkurencijom. Nisam pogrešio što sam sajt zadržao u svom vlasništvu.

Većina firmi kod nas trenutno želi da otkupi ceo sajt ili bar većinski deo, a još su retke investicije u kojima bi kompanije ili fondovi investirali novac u sajtove u zamenu za manjinski vlasnički udeo, što bi verovatno mnogo više odgovaralo vlasnicima sajtova i što je model koji uspešno funkcioniše svuda u svetu.